Davne 1998., u vreme kada su se predstavnici CRPG žanra delili na potezne epike sa fokusom na priču (Fallout 1 & 2) i vrtoglave hack’n’slash naslove sa akcentom na real-time koljačinu (Diablo), developeri BioWare i Black Isle Studios (slava mu) objavili su prvi Baldur’s Gate. Osim kvalitetne priče, prelepe grafike, nezaboravnih likova, i verne implementacije druge edicije famoznog Dungeons & Dragons-a, Baldur’s Gate je pažnju privukao i do tada neviđenim borbenim sistemom koji se odvija u realnom vremenu, ali može u bilo kom trenutku da se pauzira zarad izdavanja komandi vrlim junacima. Nažalost, i pored ogromnog uspeha, što samog Baldur’s Gatea, što njegovih nastavaka i spin-offova (Icewind Dale, Planescape Torment, Neverwinter Nights), ovaj podžanr je zamro sredinom 2000tih. Razlog za to verovatno ima veze sa rastućom popularnošću konzolnog gejminga i nemogućnost da se ovakva vrsta CRPG-a adekvatno prenese sa miša i tastature na džojped.

Danas, ovaj karakteristični podžanr doživljava preporod. Za to se možemo zahvaliti Obsidian Entertainment-u i njihovom fenomenalnom naslovu Pillars of Eternity. Žurci su se nedugo zatim pridružili i Tyranny i Torment:Tides of Numenera, pa čak i nova ekspanzija za Baldur’s Gate. Tower of Time, prvenac indi developera Event Horizon, je ne samo najmlađa prinova u svetu baldurolikih igara, već i svojevrstni apgrejd žanra koji donosi važne inovacije.

Radnja Tower of Time-a smeštena je u fantazijski svet Artara. Artara je nekada davno bila bogata i prepuna života, a danas je post-apokaliptični pakao prepun bolesti, gladovanja, užasnih oluja, i opšte netrpeljivosti prema magiji i onima koji je praktikuju. Istorijski zapisi praktično ne postoje, ljudi se plaše ostataka bivših civilizacija, a čovek koji je u životu pročitao pet knjiga smatra se učenjakom. Igrač ulazi u kožu jednog naizgled običnog dečaka koji pronalazi gigantsku kulu okrenutu naopačke i nabodenu u planinu. Dok istražuje njen prvi sprat, dečak nailazi na misterioznog duha koji mu daje čudne, gotovo-proročke moći. Godinama kasnije, dečak – sada vojni komandant – se sa grupicom ratnika vraća u kulu, ovaj put sa ciljem da sazna šta se krije na njenom dnu.

Tower of Time od samog početka menja konvencije CRPG žanra. Igrač ne bira pol, klasu i izgled svog lika. Osim kratkog prologa, zapravo ga i ne kontroliše. Komandant sedi na magičnom tronu lociranom na ulazu u kulu, a moći koje je dobio kao dečak omogućavaju mu da poput boga vidi i utiče na svoje podanike. Začudo, ovaj atipični pristup odlično funkcioniše. Družina koju vodite broji do četiri heroja, koje birate od ukupno sedam dostupnih. Svaki ima svoju ličnost, kao i pregršt interakcija sa ostalima. Karakterizacija nije preterano kompleksna, a neki likovi su Tolkinoliki klišei kakve ste sreli u milion fantazijskih svetova. U Tower of Time-u prosto nećete naći nezaboravne likove poput leteće lobanje Mortea, ili berzerkera Minska i njegovog vernog hrčka Bua. No za jedan dungeon crawler to i nije važno.

 

Ono u čemu Tower of Time briljira jeste inovativan sistem borbe. Bitke se ne odigravaju u hodnicima kule, već na instanciranim bojištima dizajniranim da pruže što veći izazov. Mnogobrojni protivnici dolaze sa više strana i koriste pregršt napada koji od igrača zahtevaju konstantno repozicioniranje. Uskih prolaza ili nema, ili su kratkotrajni, tako da od tradicionalne taktike – štekanja družine u dovratcima u kojima ne može biti okružena i mlaćenja karakondžula koje prilaze jedna po jedna – u Tower of Time-u nema ništa. Na višim nivoima težine, svaka bitka je taktički izazov koji zahteva pažljivo korišćenje crowd control veština i svest o preostaloj mani i cooldown-ovima. Dušmani poseduju daleko raznovrsnije sposobnosti i karakteristike nego u sličnim naslovima, a često jačaju jedni druge moćnim aurama. Određeni sukobi imaju specijalne objektive, koji variraju od branjenja magičnih kugli, preko uništavanja portala iz kojih protivnici neprestano naviru, do zaseda u kojima neki od vaših heroja počinju zarobljeni u magičnim kavezima. Tu je i pregršt boss-ova koji imaju unikatan arsenal i menjaju ga zavisno od preostalog healtha.

Bez obzira na skroman budžet, Tower of Time je ogromna i detaljna igra. Posle 16 sati igranja, autor ovog teksta je tek na četvrtom spratu, a čuo je ima ih bar devet. Pored raznih predmeta, sporednih questova, i tajnih soba, nivoi sadrže i zagonetke, istorijske spise, i dnevnike umrlih koji polako otkrivaju misteriju kule. Osim standardnog razvijanja likova i budzenja skillova, RPG elementi uključuju i crafting i enchanting predmeta, ali i alignment sistem koji meri međusobno poštovanje članova družine i od koga zavisi koliko su (ne)vični timskom radu. Vizuelno, Tower of Time izgleda sasvim pristojno, sa posebnim akcentom na prelepe enterijere. Zvučnih efekata nema puno, a glasovna gluma ograničena je na povremenu naraciju – kao i u svakom sličnom CRPG-u, očekujte dosta čitanja. Soundtrack je iznenađujuće kvalitetan za jednu indi igru.

 

Tower of Time je izvanredan naslov namenjen fanovima dungeon crawler-a i old school RPG-ova. Inovacije koje uvodi u sistem borbe su nešto što bih voleo da vidim u budućim igrama ovog žanra, tako da se nadam da neće proći neopaženo. Bilo da ste, poput mene, matori konj koji je odrastao na Baldur’s Gate-u i Icewind Dale-u, ili mlađi naraštaj koji je tek sa Tyranny-em saznao za ovaj podžanr PC igara, nećete pogrešiti ako instalirate Tower of Time. U najgorem slučaju, kvalitetno će vam prekratiti vreme do izlaska sledećeg Pillars-a.

Tower of Time (PC)
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci

Icewind Dale na steroidima.