Kao neko ko ekstenzivno prati indie scenu poslednje dve godine, apsolutno sam zadivljen svim neverovatno kvalitetnim naslovima koji izlaze u pristojnom kvantitetu skoro svakog meseca. Samo ove godine imali smo šarmantnog i depresivnog Hollow Knight-a, haotični i eksperimentalni Dead Cells i novu igru od kreatora Bastiona / Transistora; Pyre. Ipak, pored svih tih naslova, uključujući i sve naslove iz 2015/16, Night in The Woods je TA igra koja je u meni izazvala ljudski ekvivalent plavog ekrana, greške 404 ili Ridley.exe je prestao da odgovara. Da budem direktniji: bio sam izvanredno zbunjen. Naravno, da bih objasnio tačno zašto je baš OVA igra (a ne recimo Fran Bow ili Undertale ili bilo koja druga genijalna dela umetnosti) izazvala takvu reakciju, valjalo bi početi od početka.

Night in The Woods, obljavljena 21. februara 2017, je 2D avanturistički platformer koji je skoro u celini baziran na svome narativu. Priča prati tinejdžerku Mae Borovski koja, nakon što nasumično reši da će odustati od fakulteta, želi da se vrati u svoj rodni grad, Posum Springs i počne svoj život nanovo. Ovde kreatori priređuju svoje prvo iznenađenje – vidite, Mae je sasvim antipatična osoba. Ona se ponaša kao malo dete, konstantno nema poštovanje prema autoritetu, loše tretira svoje roditelje koji su upali u duboke dugove samo da bi mogli da poašlju Mae na fakultet. Naspram ovoga, nisam prema njoj osećao mržnju, već simpatiju. Relativno realistično je napisana. Legitimno sam je video manje kao lika u video igri i više kao reprezentaciju pravih ljudi koji se nalaze u sličnoj situaciji. Njen lik je slojevit, dubok i formira neopisivo jak stub celokupnog narativa igre. Naravno, ovome pomažu i stanovnici Posum Springsa, kao i Maeini bliski prijatelji. Oni, primarno, služe da osnaže Mae kao lika, predstavljajući ono što ona treba da bude. Kako god, njihova primarna uloga nije i njihova jedina uloga. Zasebni su likovi sa svojim manama, problemima, interesima i brigama. Čak i sporedniji likovi suptilno dobijaju svojih pet minuta. Kratko rečeno, likovi su fantastično napisani, simpatetični, realistični i ubedljivo najjači aspekt igre.

Screenshot (117)

Ipak, sama priča je najslabiji deo igre. Preciznije rečeno, igra je u svome jezgru, horor priča koja dolazi kao nekakva mešavina Lavkrafta i Dosije Iksa. Mae i njena družina, naizgled nasumično, na ulici pronađu odsečenu ruku. Ovo se desi na samom početku igre i potpuno je zaboravljeno do zadnje četvrtine u igri. Ne želim da pokvarim iznenađenje ukoliko rešite da odigrate igru, no, ovaj deo je neverovatno zbrzan. Iz nekog razloga, pisci su se osećali primorano da priči podare natprirodni element i prebace lik Mae iz lika protagoniste u heroja (razlika koja je itekako značajna u ovom slučaju). Zaista sam bio razočaran gledajući kako igra dramatično menja ton i žanr ispred mojih očiju. Da ne pomenem da je samo pisanje u ovom delu, blago rečeno, retardirano. Bez uvrede piscima, ali oseća se kao da su bili žestoko drogirani. Apsolutno ni jedna rečenica nema nikakvog smisla u završnici igre. Takođe je vrlo repetativno, likovi se ponašaju izvan karaktera, itd. Mogu bez ikakvog premca reći da je ovo najrazočaravajući kraj bilo koje igre koje sam ikada igrao.

Nažalost, pored ove priče i celokupnog narativa Maeinog odrastanja (koji je zbog zadnje četvrtine potpuno zanemaren), NITW nema mnogo dubine kao igra… Što se tiče mehanika, igra je 2D platformer. Vaš primarni cilj je da ustanete iz kreveta, prošetate se po Posum Springsu (koji možete u celini istražiti), pronađete raznolike i šarmantne stanovnike, popričate s njima i započnete neke specijalne događaje gde saznajete više o njihovoj priči. Nakon ovoga, vratite se kući, legnete u krevet i ponovite ceo ciklus nanovo.

NITW 3

Sada, sama gore navedena formula je repetativna, zasigurno, no, ona me je, na neki način približila fiktivnom gradu i dopustila mi je da se bolje ubacim u život glavne protagonistkinje. Drugim rečima, nikada nije dosadilo, u čemu takođe pomažu takozvani “snovi”.

Da obljasnim: ponekad ćete, nakon odlaženja u krevet, imati šansu da odigrate jedne od jezivih “snova” koje Mae ima tokom radnje igre. Ti snovi su jedini deo gde igra dolazi do izražaja kao platformer. Cilj svakog sna je isti: trčkarajte po estetski impresivnim nivoima i potražite četiri kule, od kojih svaka sadrži jednog od četiri člana benda. Bend, u ovom slučaju, sastoji se od violiniste, harmonikaša, trubača i saksofoniste. U jako kreativnom potezu, aktivacija sva četiri člana otkriva celu pesmu koju ti članovi sviraju. Pojedinačno, svaki član pri aktivaciji ima svoj jedinstven deo pesme koji je dodat nakon nje. Bez dvoumljenja mogu reći da je ovo apsolutno najbolji deo igre i mislim da je, da su pisci bili strpljiviji, bio dosta pametniji način da u igru ubace natprirodne elemente.

NITW 2

Naravno, ovom melanholičnom osećaju (celokupne igre, kao i snovima) doprinose živahna animacija, jednostavan ali šarmantan umetnički stil i ambijentalan saundtrek (među kojima su pesme iz snova, apsolutna remek dela). Svi ovi navedeni elementi pomažu u stvaranju izvanredno slojevite atmosfere koja je jedinstvena NITW-u (ponovo, snovi, jer prosto moram da vas ugušim informacijom da su najbolji deo igre).

 

Ipak, kao što sam pre pomenuo, svi elementi su stavljeni da bi doprineli pokušaju igre da na vickast način ispriča priču koja je u pravom životu ne samo moguća, već i česta. I, mogu reći da NITW, barem donekle, u ovome i uspeva. Mae, njeni drugovi, stanovnici i sam grad Posum Springs zanosni su likovi, kako šarmantni, tako i realistični. Nažalost, zadnja četvrtina, natprirodni elementi, pa spontano menjanje žanra i sam nezadovoljavajuć kraj igre, koji ne doprinosi razvitku glavnog lika ostavlja gorak ukus u ustima. Baš zbog ovoga je meni teško preporučiti NITW, tako da ću reći: Ukoliko volite indie igre i želite nešto što iole pokušava da se razlikuje od svega na tržištu, slobodno odigrajte ovu igru. Ukoliko tražite zreliju, cartoon network, 2D verziju Life is Strangea gde zapravo imate izbor gde idete i sa kim pričate, onda će vam NITW zadovoljiti vaš… specifičan ukus.

Night in the Woods (PC)
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci

Pored svog slatkog umetničkog stila gde su ljudi predstavljeni kao atropomorfne životinje, Night in the Woods krije zaista mračnu priču koja hrabro uzima na sebe jako neprijatne teme sa kojima će te se barem malo saosećati. Ako imate ikakvu ljubav prema igrama kao umetnosti, dugujete sebi da isprobate Night in the Woods.