Nevewinter Nights: Enhanced Edition (2019)

U poslednjih nekoliko meseci smo dobili neke odlične remastere nekada ekskluzivno PC igara. Najčešće su to igre iz one stare RPG niše koje jednotavno, nisu za svakoga. Ne zbog toga što eto, nije dozvoljeno igračima da ih igraju, već zbog toga što se sistem igara totalno promenio. One su postale direktnije, streamlined što bi rekli, plus je došao i taj trenutak kada vas drže za ruku i objašnjavaju šta sledeće treba uraditi na apsolutno svakom koraku. To nekada nije bilo. Tada su igrači bili prepušteni samo sebi i svojom snalažljivošću. Iskustvo igranja je bilo totalno drugačije, pogotovo onih hardcore RPG naslova

Pre nešto više od mesec dana smo bacili pogled na PC klasike koji su postali po prvi put dostupni na konzolama, naslovi kao što su Icewind Dale i Planescape Torment, kao i Baldurs Gate 1 i 2, a sada smo dobili priliku da odigramo još jedan sjajan naslov sa početka 2000ih godina, Neverwinter Nights.

Daleke 2002. godine Neverwinter Nights je jednostavo oduvao svu RPG publiku. Ovo je bio prvi mainstream (tada, a sada je hardcore niša) RPG koji se prebacio na 3D izvođenje, iliti bolje rečeno, koji je koristio 3D grafički engine. Veliki korak unapred koji je oduševio mnoge, nešto totalno drugačije i napokon evolucija svega šta smo dobili krajem 90ih. Naravno tu mislim baš na one naslove o kojima smo pričali poršlog meseca. Bilo je vreme da se krene unapred, a Bioware je iskoristio tada sjajni engine i famu oko D&D igara i stvorio jedan od sjajnih naslova.

Razlika u odnosu na ostale igre je bila drastična naravno po pitanju grafike najviše. Izvođenje je ostalo isto, storytelling identičan iako je ovo igra sa možda najlošijom osnovnom pričom iz ovog zlatnog doba RPG igara. Bela kuga ili nešto sličnog imena je počela da se širi. Grad Neverwinter sakuplja dobrovoljce koji će uraditi sve kako bi pronašli lek, i vi ste jedan od njih. Odmah na početku kreirate lika koje je skoro identično kao u ostalim, starijim igrama iz ovog ”kalupa” ali da, sada je tu više detalja, puni animirani 3D modeli i tako dalje. Igra više ne koristi 2D likove, pozadine i sve ostalo, već se usuđuje da pokaže kako 3D engine može da savršeno funkioniše u ovom okruženju. To se već tada pokazalo kao malo pogrešan pristup, jer baš ta sloboda kamere, mogućnost da pratite lika iz skoro pa trećeg lica, je dovodilo do toga da kontrole budu traljave, krute i nefleksibilne. Zbog toga je većina igrača, računajući i nas, birala da igru igra u klasičnom izometrijskom izvođenju, sa par izuzetaka u toku bitaka kada smo zumirali kako bi videli te sjajne, blještave, prelepe efekte borbe i magije. Da nekada davno su nam vilice padale do poda videvši tako nešto, ali vremena su se promenila.

Neverwinter Nights je i dalje isti RPG kao što je bio nekada. Text heavy sa dosta interakcije sa ostalim likovima u igri i dosta čitanja i priče. Ako ste igrali neki od naslova o kojima smo pisali pre nekih mesec i više, onda vas čeka apsolutno isto iskustvo. Glasovna gluma je odrađena za skoro sve sporedne likove, ali samo u uvodu razgovoa i tada se ostatak razgovora prebacuje na text only. Ponovo, apsolutno ništa šta nismo videli ranije. Najveća razlika i tada pa i sada je u tom 3D grafičkom endžinu. Još tada, ma koliko mi bili oduševljeni, smo primećivali da je nekada ultra tedaljna 2D pozadina koja je praktično jelte slika, bila zamenjena pravim 3D objektom sa neuporedivo manje detalja. Iako je u prethodnim igrama to bio praktično ”crtež” on je bio živopisniji od onoga šta ga je zamenilo, oštar 3D objekat sa ne toliko poligona i još manje detalja. Razumemo da stvari mogu da krenu unapred, ali ovo je onaj primer kada su trebale da krenu malo sporije, a ne punom parom napred bez oslanjanja na proverena rešenja koja su korišćena u sličnim, starijim igrama.

Upravo zbog ovoga možemo videti koliko je Neverwinter Nights ustvari loše ostario. Bolje teksture i veća rezolucija jednostavno ne pomažu ovom obskurnom 3D grafičkom endžinu da bude lepši nego što je bio nekada pre. 2002. je ovaj naslov bio impresivan jer je bio jedan od prvih naslova koji se fokusirao na potpuni 3D rendering. Sada, jednsotavno sve izgleda bledo, prazno i oštro, bez nekog određenog i dobro definisanog umetničkog pravca. Iz ovog ugla izgleda kao da su se svi odlučili da zaposle samo 3D modelare bez umetnika koji će dati identitet ovom naslovu. Tu su naravno novine i poboljšanja pored rezolucije i tekstura. Veća interaktivnost odeće i svega ostalog sa okolinom, bolje refleksije na oklopima i generalno bolje osvetljenje. Sve to igri daje dodatni identitet, ali ne poboljšava taj utisak da je sve loše ostarilo. Ovo je jedan od onih naslova koji jednostavno mole za remakeom jer ono šta im je dato kako bi uradili remaster je za današnje standarde jednostavno, loše.

Takav grafičlki endžin ne utiče samo na izgled igre danas, već i na mehaniku u njoj. Sav taj slobodan 3D pregled polja, zumiranje rotiranje i sve ostalo, dodatno komplikuju i pokazuju koliko je igra i tada imala mane, koje jednostavno nisu bitne jer je ovo bio jedan od onih revolucionarnih naslova. Stalno se može desiti da se zaglavite u nekom objektu, da su animacije jednostavno pogrešne i da sve izgleda loše animirano. Neverovatno koliko posle toliko godina i svega ostalog, vidimo ustvari koliko je naslov ovog kalibra imao mana, iliti bolje rečeno, koliko je industrija napredovala u skoro 18 godina od tada, koliko svi rade na tom doživljaju korisnika i udobnosti u toku igranja. Koliko tada te stvari nisu bile toliko bitne ukoliko vi dostavite naslov koji bi oduševio igrače na nekim totalno drugim poljima.

Gameplay može da se podnese jer su i dalje bitke potezne, kao i u starijim RPG naslovima, to donosi taj bolji osećaj, bolje rečeno, ne stavlja pritisak na igrače da moraju da se snađu u trenutku sa svim šta im je igra bacila u lice. Sa druge strane, totalna sloboda 3D pregleda može nekada da bude i interesantna, jer možete u toku pauze analizirati bitku iz apsolutno svakog ugla. Jeste ovo plus pogotovo za one old school taktičare, ali ipak možda ne toliko dobar razlog da ovakvo izvođenje hvalimo.

Posle par sati navikavanja i prisećivanja kako sve ustvari funkcioniše, nećete obraćati pažnju na 80% mana, a ukoliko ste nekada davno igrali NWN, onda ćete apsolutno uživati i u ovoj verziji. Old school fanovi su želeli baš to, bolje teksture, kvalitetnu 16:9 podršku i što veću rezoluciju i to su dobili. Dobra stvar je da svi moduli, bolje rečeno ”modovi” koji su se kreirali za stari NWN, rade na novom, makar na PC-u, dok su na konzolama ponuđena samo dva na početku, dok će ostali biti izbačeni u vidu DLC-a. Pored toga, tu su i dve ekspanzije koje mogu samo da vas nateraju da ostanete duže pored ove igre i zaboravite na sve probleme i stvari koje bi vam smetale. Shadows of the Undrentide i Hordes of the Underdark. Zanimljivo je da obe ekspanzije imaju bolju i zanimljiviju priču, nekako smisleniju od originala. Sav sadržaj će vam zajedno pružiti preko 100 sati uživanja.