Mario + Rabbids: Sparks of Hope (2022)

Pre par godina, imao sam jednu Nintendo Switch igru koja je služila za menjanje. Ne mogu ni da se setim koja je igra bila u pitanju ali sam je menjao za bilo koju drugu igru koju sam mogao da nađem. Kada bih tu novu igru prešao, opet sam je menjao za nešto drugo, i tako redom.

I onda sam jednog dana dobio Mario + Rabbids: Kingdom Battle koja mi je zeznula celo ovo menjanje! Kako mi je ova igra sve zeznula? Pa lepo, čak i nakon što sam igru prešao 100%, nisam hteo nikom da je dam! E, pa prošlo je pet godina nakon što je igra izašla i malo je reći da sam bio uzbuđen da igram ovaj nastavak.

Da li su Ubisoft i Nintendo upropastili ovaj čudan duo besnih zečeva i stanovnika Mushroom Kingdom-a? Ne samo da nisu zeznuli, nego su unapredili ovaj nastavak u skoro svakom pogledu!

Nastavak taktičnog cover-based shootera sa Super Mariom u glavnoj ulozi

U slučaju da niste znali, prvi deo Mario + Rabbids: Kingdom Battle je taktički cover-based shooter sličan XCOM igrama. Iako sam već puno puta odigrao prvi deo, i dan danas mi je teško da poverujem da je nekome palo na pamet da da Mariju pušku, stavi ga u zaklon i da meri verovatnoću da li će pogoditi pobesnelog zeca. Još više mi je teško da poverujem da se takva igra proslavila.

Pre nego što vas uplaši poređenje sa Xcom-om, ne sekirajte se. Mario + Rabbids, su mnogo lakše igre od XCOMA-a (čak i na najjačoj težini). Iako možete izgubiti borbu, likovi vam neće trajno umirati a najviše što će te izgubiti je vreme.

Osim što pomerate tim likova od jednog zaklona do drugog i gađate neprijatelje, ovo je ipak igra sa Super Mariom, pa naravno da će biti i skakanja. Kršićete neprijatelje, skakati po njima pa čak i po vašim članovima tima kako bi otputovali dalje. Ove male promene stvarno čine igru zabavnijom nego tipičan cover-based taktični shooter.

Življi svet

Igra počinje baš gde se prvi deo završio: u Kraljevstvu Pečuraka (Mushroom Kingdom). Mario, Luigi, Princeza Peach kao i njihovi Rabbid dvojnici uživaju nakon što su se svetovi vratili u normalu posle događaja iz prvog dela. Odjednom se pojaviljuje džinovska kosmična raža koja kupi naše heroje i odnosi ih u druge galaksije. Srećom, Beem-o (vodič iz prve igre) je tu sa svemirskim brodom da nam pomogne i da nam objasni situaciju.

Kosmičko biće, po imenom Cursa putuje kroz galaksije i baca na njih zlu silu pod nazivom Darkmess dok kidnapuje sparks. Ovu silu donose njegovi sldbenici koji su, naravno, zaposednuti Rabbids-i i na nama je da ih sve oslobodimo, očistimo sav Darkmess i spasimo sparks of hope. Sve u svemu, sasvim ok priča za ovakvu igru.

Osim toga, igra izgleda božanstveno. Boje su jarke i šarene, igra radi na stabilnih 30 FPS-a i sve je lepo uglančano. Muzika je takođe zarazna i sasvim je moguće da ćete pevušiti neke od raznih tema.

Kao veteran iz prve igre, odmah sam primetio koliko su bogatiji i življi svetovi. Dok su četiri sveta iz prvog dela izgledali kao jedan ravan put od kraja do početka, u Sparks of Hope stvarno se nalazimo u svetovima gde treba da istražujemo. Recimo, u prvom svetu se nalazimo na ostrvu gde možemo ići svuda naokolo, pričati sa NPC-evima i raditi side questove dok sklupljamo collectables. Ovo bi sve bilo pomalo bilo preterano, da nemamo lepo odrađenu mapu koja nam pokazuje sve što nam treba i čak nam daje da fast travel-ujemo.

I da, pre nego što pitate, iako je ovo Ubisoft-ova igra, nije ogromna mapa sa watch tower-ima i kovčezima na svakom ćošku. Svaki svet će imati neki svoj problem (obično je u pitanju neka ekstremna elementarna nepogoda) a nakon što odklonimo dobar deo Darkmess-a, stvari će se polako vratiti na bolje. Svaki svet ima od 8-10 obaveznih borbi uz još dosta izbornih side-questova, zagonetki i drugih aktivnosti. Ako ste completionist, imaćete dosta posla (uglavnom, vrlo zabavnog posla).

Ovakvi svetovi dosta podsećaju na tipične RPG svetove. Zapravo toliko su slični RPG igrama da je jedina razlika u borbama. A kakve su borbe?

Nisam ni znao koliko želim ovakve novine dok ih nisam iskusio

Iako mi nisu odmah kliknule, stvarno sam oduševljen koliko mi se sviđaju unapređene borbe u ovoj igri. Da naglasim, već sam mislio da su borbe iz prvog dela savršene ali nakon igranja Sparks of Hope, ne znam da li bih mogao da se vratim prvoj igri (verovatno bih, ali bi mi falile ove mehanike).

Kao i u prvom delu, možemo voditi do 3 lika u svaku borbu. Svaki lik ima svoje pomeranje i svoj napad. Kada svaki od naših likova odigra pomeranje i napad, završavamo krug i onda dođe red na neprijatelje. Osim napada i pomeranja, takođe imamo i gomilu drugih stvari koje stvarno čine borbe posebnim. Moja omiljena mehanika je uvek bila dash-ovanje (kršenje). Dok se jedan od vaših likova pomera i pređe preko neprijatelja, vi možete da ga skršite i odradite malo štete. Na ovaj način dobijate gratis napad/napade. Takođe, ako je neki neprijatelj van dometa, možete dobiti pomoć od nekog od vaših likova kako bi vas lansirali mnogo dalje nego što bi inače mogli da dođete. Ovo igra zove Air Jump (ja ovo zovem lopovski). Pomoću Air Jump-a, neki likovi čak mogu i da napadaju. Svaki lik, takođe ima i dva power-upa koji mogu biti obični damage boost-ovi do, uvek korisnog, overwatch sposobnosti (gde gađate bilo koga ko se pomeri).

Sve ovo gore navedeno je i u nastavku ali je mnogo bolje odrađeno.

Prvo, pomeranje je dobilo lepo unapređenje. Iako je dosta slično kao u prvom delu, ovaj put, svaki lik ima svoju osu po kojoj može da se kreće. Mnogo je preglednije skenirati mapu i pažljivo isplanirati gde možete i ne možete da se pomerate, kako za vas, tako i za neprijatelje. U prvom delu, kada završite pomeranje, tu stojite i ne mrdate do sledećeg poteza. U ovom nastavku, ne samo da vam se ne završava potez, nego i dalje možete da se pomerate gde god hoćete po osi. Ovo znači da možete ići s jednog kraja mape na drugi (ako imate dovoljno movement poena) kršiti i davati lopovski svim ostalim likovima. Ova mala promena već toliko doprinosi gameplay-u da ne znam kako sam ikada uspeo da se snađem bez nje.

Potez svakog lika se završi tek nakon što napadnete. Drugim rečima, ne možete da napadnete pa tek onda da se pomerate. Pošto je ovo bilo dozvoljeno u prvom delu, mislio sam da će mi faliti, ali naučio sam da živim bez toga.

Neke neprijatelje, kao što su bob-ombs, možete čak da skršite, pokupite i bacite na druge. Znači besplatan napad a da niste potrošili ni movement ni pravi napad. A ako vam se neprijatelji lepo poređaju u kolonu, možete sa jedinm kršenjem sve da ih sredite (maksimalno troje). Pazite, ako imate lika koji ima tri kršenja, ovo znači da bez korištenja napada ili pomeranja vi možete da sredite čak 9 neprijatelja!

A što se tiče lopovskog, ovaj put ne možete tačno da odredite gde ćete biti odbačeni. Kada odradite air jump, dobićete helikopterčić i gledati da otputujete što dalje možete dok vam se helikopter ne istroši. Ovo lepo radi, ali mi se ne sviđa što imate ograničeno vreme, što nekako nije u duhu sa poteznom taktičnom igrom.

Ono što stvarno nisam voleo u prvom delu je to što mi je uvek falilo para za nova oružja. Samo zbog ovog razloga morao sam sebe da ograničim na samo tri lika koji bi mi uvek bili u tip-top formi dok su ostali izvisili. E pa, i ovaj problem je rešen.

Nema novih oružja. Osim što menjate skinove, imaćete ista oružja od kraja do početka. Kako vam se likovi leveluju tako vam i rastu atributi. Ali ni to nije sve! Pošto je ovo bio tako očigledan problem u prvom delu, sada vas igra bodri da redovno menjate likove. Ne samo da svaki lik ima svoje unikatne sposobnosti, već i unikatna oružja. Recimo, Mario je generalno izbalansiran lik ali ima dva pištolja, a to znači dva napada. Rabbid Mario ima disk koji se odbija od jednog neprijatelja do drugog. Rabbid Peach, radi malo štete ali ignoriše sve polovične zaklone neprijatelja. Peach ima gadnu sačmaru a Rabbid Mario dođe lično, licem u lice, i pesnicama potamani neprijatelje (takođe, radi najviše štete). Svaki lik ima i svoj unikatni skill-tree gde možete da uložite skill poene od levelovanja kako bi radili više štete, imali više dash-ova i još dosta dodatnih sposobnosti. Takođe, možete u bilo kom trenutku da resetujete skill-tree poene skroz besplatno.

Ovaj put, možemo i da koristimo predmete tokom borbe. Pečurke za lečenje, zaštitu protiv negativnih efekata i druge male pogodnosti su dostupne svakom liku dokle god imamo odgovarajući predmet u inventaru. Ovo znači da nije nužno nositi lika koji može da leči, tako da sam znatno manje koristio Rabbid Peach (barem za lečenje).

Skroz nova mehanika za igru su Sparks of Hope. Sparks su Rabbids pomešani sa Luma zvezdama (iz Super Mario Galaxy) i svaka ima svoju boju i svoju unikatnu sposobnost. Kako bi otključali ili ukloniti Darkmess, nekada će vam trebati određeni broj sparksa. Osim što otključavaju nove zone, Sparks mogu da se koriste i u borbama. Iako su pogodnosti male, mogu dosta da vam pomognu. Sparks uglavnom budu boostovi za već postojeće napade. Recimo, Pyro Spark vam daje vatrenu moć gde možete neprijatelje da zapalite. Imate i sparks koji vas leče, koje vam unapređuju dashove; i (moja omiljena) koja truje neprijatelje u okolini.

Sve u svemu, borbe su mnogo zabavnije i dinamičnije nego u prvom delu.

Par zamerki

Iako sam vrlo zadovoljan sa promenama u ovom nastavku, bilo je par stvari koje mi se nisu svidele.Već sam napomenuo kako ne možete da prvo napadnete, pa tek onda da se pomerite kao što je bilo moguće u prvom delu (osim sa Rabbid Mariom ako kupite određeni skill). U određenim situacijama, ovo bi bilo dosta značajno.

Ponekad, borbe se smatraju kao kazna. Neke neprijatelje možete skroz da izbegnete i igra vas čak bodri da baš tako i uradite. U suprotnom, treba da odradite borbu od 3-5 minuta gde nagrade nisu nikakve. S obzirom da su taktičke borbe glavni adut ove igre, bilo mi je čudno da izbegavam neprijatelje u nekim situacijama.

I prezentacija je ostavila čudan utisak na mene. U igri gde igrate kao italijanski vodoinstalater zajedno sa pobesnelim zečevima jasno je da je u pitanju jedna šašava premisa. Međutim, kao da se igra trudi da uozbilji Rabbids-e. Ovo sam prvi put primetio kada sam otključao prvog novog lika Edge-a. Edge je Rabbid, obučen kao neki mračni heroj sa žinovski mačem. Nema onaj slatki ali tupi pogled koji ostali Rabbids-i imaju ali zato ima mrk pogled pun samopouzdanja. Očekivao sam da će svaki sekund da poludi i da se prodere sa onim ikoničnim DAAAAAAAAAHH! koji svi Rabbidsi rade, ali Edge je ostao smrtno ozbiljan do kraja igre.

Takođe mi je bilo čudno što likovi kao što su Beem-o, pa čak i Rabbids-i imaju prave glasove. U prvoj igri su ispuštali samo par zvukova ali ovde imaju prave dijaloge. Ovo bi bilo u redu kada bi Mario i ostatak ekipe iz Kraljevstva Pečuraka imali dijaloge, ali, naravno, nemaju. Čudno je kada Beem-o sa britanskim akcentom onako lepo, razgovetno objsni plan Mariju, nakon čega Mario samo skoči i kaže Wa-hoo!

Školski primer dobrog nastavka

Dobar nastavak igre je kada se uzme osnovna formula prvog dela i unapredi se, i to je tačno ono što su Nintendo i Ubisoft uradili za Mario + Rabbids: Sparks of Hope. Sve što sam voleo u prvom delu sada još više volim, i sve što mi je smetalo iz prvog dela, mnogo mi manje smeta u ovom nastavku. Da, imao sam par zamerki ali gotovo su neprimetne kada pogledam koliko je Sparks of Hope naprednije u odnosu na prvi deo. I da, za sve one koje hoće da se menjaju sa mnom, ne dam ni ovu! (a ne bih ni mogao pošto je digitalna).