Kada pogledamo unazad, interesantno je da do sada nismo imali ni jednu video igru zasnovanu na Mad Max filmovima, koji su u svoje vreme bili izuzetno popularni i pritom ostavljajući žestok trag u generalnoj pop kulturi. Povratak “Pobesnelog Maksa” u bioskope 2015. godine je bio idealna prilika da se ta nepravda napokon ispravi i da se Max, čiji su lik i svet već poslužili brojnim autorima igara kao inspiracija, napokon i zvanično pojavi u svojoj video igri. Novi film Fury Road najavljivan je i odlagan od prošlog veka, a igra neobavezno zasnovana na istom filmu je u najavama krenula da se pojavljuje tokom 2009. godine. U nekim momentima tog development pakla očekivali smo više od te igre nego od filma, ali kako je film na kraju ispao sasvim ok, očekivanja za igru su još više porasla. Naime, Fury Road je prošao veoma dobro kod kritičara i fanova, pogodivši pravi vajb prethodnika, snimljen na beskompromisan način sa minimumom dijaloga i specijalnih efekata, ali ipak se nije posebno proslavio na blagajnama. Da li bi slučaj sa Mad Max igrom bio totalno suprotan da se genijalci iz Warner Brosa nisu odlučili da ga puste u prodaju 1. septembra, na isti dan kada i Metal Gear Solid V, ne znamo, ali svakako nije pomoglo.

Mad Max (The Video Game) nije usko vezan za ostatak serijala, po dizajnu najviše inspiracije crpi iz najnovijeg filma, ali ipak je u pitanju još jedna slobodna varijacija na temu bez pravih dodirnih tačaka sa originalnim materijalom koji za sada broji četiri filma, od kojih su dva povezana, možda. Ipak svi glavni motivi su tu – neki novi Max verovatno slične prošlosti, njegov legendarni V8 automobil i postapokaliptična opasna prostranstva wastelanda kojim kojim vladaju bande u večnoj borbi za resursima – idila.

Priča počinje kada Maxa naleti na vođu bandita iz Gas Towna i nakon tog neprijatnog susreta ostaje bez svog legendarnog automobila. Nešto kasnije nalazi deformisanog mehaničara koji doživljava automobile kao božanstvo, uz njegovu pomoć počinje quest sastavljanja novog vozila, koji će ga provesti kroz mnoge delove wastelanda, gde će sklapati alijanse sa vođama bandi, čistiti teritorije i tragati za potrebnim delovima. Naravno biće tu i komplikacija usput ali ništa toliko neočekivano za surovost wastelanda. Iako smo do sada bezrboj puta u drugim igrama videli wasteland, postapokalipsu, horde raidera koji vrebaju na svakom ćošku i slično, otvoreni svet Mad Max igre uspeva nekako da bude drugačiji i svež. Oluje koje povremeno prolaze wastelandom prekriće vam kompletno vidno polje sve sa gromovima poput onih u “what a lovely day” momentu novog filma. Osećaj opasnosti je prisutan u svakom trenutku, ako se drznete da nespremni krenete u neko slobodno istraživanje, u većini slučajeva to se neće dobro završiti po vas. Postapokaliptični vajb najbolje se oseća u konstantnom nedostatku resursa, kao što je hrana, tako da ćete biti prinuđeni da jedete svakakav otpad, a u jednom trenutku bavićete se i uzgajanjem crva za jelo, jer takva su vremena.

Kada vodite Maxa pešaka borba je slicna Arkham Batman igrama, s tim što postoje i vatrena oružja, brutalne egzekucije kao i trenuci kada Max ulazi u pobesneli fury mode. Sa druge strane borbe u vozilima su možda i najbolja stvar u igri, sudaranja, napucavanja, džinovske eksplozije kada pogodite rezervoar, čupanja vozača džinovskim harpunima i ostale ekstremne akcije definitivno imaju pravi duh Mad Max filmova.

Svet je preogroman i prepun sporednih zanimacija kao što su razne trke, napadi na konvoje, random kampove raidera, snajperisanja, obaranja kula, čišćenje mina… Ako vas ponavljanja, kojih itekako ima i u glavnoj misiji, ne budu smorila i baš želite da se bavite repetativnim aktivnostima ponovo i ponovo u nedogled, vreme provedeno uz igru može biti i drastično duže od osnovnih tridesetak sati. Malo više truda nije na odmet ako želite da sakupite velike količine scrapa, valute u igri, zarad unaprađivanja armora, oružja, alata pa čak i Maxovog izgleda. Svega toga ima zaista mnogo pa ćete i normalnim tempom igranja imati osećaj da non stop otključavate nešto novo što dodatno doprinosi zabavi. Vreme možete provesti i u sakupljanju i budženju autentičnih vozila iz Mad Max sveta koja ponovo najviše podsećaju na ona iz Fury Road, a za divno čudo i zvuče baš kao što bi trebalo (V8 hell yeah!). Kako je igra rađena samo za next gen sisteme, grafika je sasvim pristojna za open world naslov, ali ništa toliko spektakularno, posebno kada uzmemo u obzir kako jedan Fox Engine izgleda i radi u igri objavljenoj istog dana. Sve to čini nestabilan framerate na konzolama zaista neoprostivim, dok sa druge strane PC igrači mogu da odahnu jer ih ovoga puta Warner Bros Interactive nije ponovo počastio Arkham Knight situacijom, već je PC verzija optimizovana odlično.

Za jednu igru teoretski zasnovanu na filmu, Mad Max sa svojim kvalitetom svakako prevazilazi očekivanja, vidi se da je dosta truda uloženo posebno u dizajnu detaljnog postapokaliptičnog sveta koji ima svoju skrivenu prošlost, ali ipak u veoma jakoj konkurenciji open world akcionih igara, sve nekako vuče na prosek i teško je doživeti ovaj naslov kao nešto specijalno, osim naravno ukoliko niste Mad Max fanatik. U tom slučaju moguće da će vam smetati pokušaji developera da previše objasne sve, jer za razliku od filmova gde i nema toliko dijaloga i obaveznih objašnjenja svega u igri likovi ne prestaju da pričaju i skoro svaki NPC i svako mesto u priči imaju svoj propartni roman gde se objašnjava i previše u menijima igre. Totalno bespotrebno, i na neki način ubija Mad Max “don’t care” osećaj, tako da toplo preporučujemo da sva dodatna čitanja preskočite.

Mad Max se napokon vratio na scenu kao franšiza, film iako odličan u očima studija stajao je pod znakom pitanja sve dok prodaja BluRay/DVD izdanja nije popravila stvari, tako da je režiser George Miller upravo danas potvrdio da će raditi na još dva nastavka! Pravo je vreme da, ako niste do sada, odgledate Fury Road i probate igru, samo za razliku od filma ne očekujte previše.