Razvojni timovi polako ali sigurno uvode trend obaveznih spin-off igara svojih velikih franšiza. Ok možda ne baš svi, ali Ubisoft sa vremena na vreme oduševi ili jednostavno iznenadi svoju publiku jednom takvom igrom. Far Cry Blood Dragon je bio prvi spin-off jedne njihove velike franšize, odlično odrađen u fazonu akcionih filmova 80tih, muzika karakteri i sve ostalo. Iako spinoff tada Far Cry 3-ke, bilo je isuviše sličnosti i malo varijacija u gameplay-u, mapi (ista mapa samo za nijansu smanjena, mada niko nije provalio!). Najveća razlika je bila u dizajnu igre u kojoj je dominirala ljubičasta boja sa nenormalnim kombinacijama futurističkog pogleda na svet iz 80ih sve sa new retro wave muzikom i robo-dinosaurusima! Bio je to prvi put da je Far Cry serijal napustio svoje uobičajene teme.

Četvrti deo Far Cry serijala (EmuGlx review), izdanje iz 2014. nas je vratilo na stari šablon i donelo premalo novina i razloga da ga sa pravom nazovemo punokrvnim nastavkom. Najbitnije stvari, mehanika, gameplay je bio skoro isti kao u trojci, sem priče, okruženja i naravno antagoniste. Čak je i priča imala očekivane obrte kao u trojci, malo razlika oko odabira kako i ko će imati vašu lojalnost, ali tu su ponovo bile filler misije i one tripozoidna-LSD iskustva glavnog junaka. Kao što su svi pretpostavili, bilo je teško ponoviti uspeh trojke i tada jako originalne priče, s’tim FC4 je prošao kako je prošao. Super igra ali, meh, nije to bilo nešto specijalno za šta bi se ljudi odlučili da daju $60/€ na izlasku.

EmuGlx Opis Igre Far Cry Primal (1)

Budućnost u igrama je nešto šta je generalno počelo da smara, Call of Duty serijal nezaustavljivo srlja vekove i vekove u budućnost, Battlefield ide istim putem, svi su skoro totalno zaboravili Drugi Svetski Rat i tematiku koja je bila obrađivana za potrebe igara jednu punu deceniju. Pre nešto više od šest meseci, Ubisoft je najavio novi Far Cry naslov i odlučili su se za totalno drugačiji pristup nego svi njihovi konkurentski izdavači. Odlučili su da zakoče i urade jedan okret za 180 stepeni i otputuju 12000 godina unazad.

Radnja igre je smeštena na početku Mezolika, srednjeg kamenog doba u fiktivnoj oblasti Oros u Centralnoj Evropi. U ulozi ste Takkara, lovca koji je član Wenja (Vendža) plemena. Takkar je, sa ostalim članovima plemena, odlučio da krene u potrazi za novi dom. Put ih vodi u Oros, oblast gde ih čekaju ostali Wenja ratnici, bolja klima, puno mamuta i sabljozubih tigrova za pojesti ali naravno i neke neprilike. Odmah po dolasku shvatate jedno, da su svi članovi Wenja plemena izgubljeni po Orosu i na vama je jedan zadatak, da polako pronalazite jednog po jednog člana i da oformirate selo i zajednicu koja bi svima koristila. Oros je predivna netaknuta priroda puna hrane, različitih oblasti gde praktično imate četiri različita godišnja doba, ali isto tako je dom drugih plemena, Udam i Izila.

Prvo šta smo primetili, nema više prokletih radio tornjeva! Kao što znate, one nas prate kroz skoro svaku Ubisoft igru od Far Cry 3 i nekako nam je nenormalno drago da nisu postojale u kamenom dobu. Druge stvari su manje bitne od ove, ali čisto da ih napomenemo iako su očigledne, oružja su najprimitivnija koje možete da koristite u nekoj igri a jedino valjano oružje koje vam je poznato je luk i strela. Totalno vanvremensko oružje za ubijanje svega što puzi, šeta i leti i naravno smeta. Činjenica da nemate ništa od savremenog oružja nekako celoj igri daje pravi smisao. Glavni sastojak svake Far Cry igre bilo je sakupljanje resursa, ali čim se malo odmaknete od početka igre, to postaje totalno besmisleno. Sve u vašem invertaru postaje đubre koje vam zauzima prostor i zbog koga se morate vraćati prodavcu kako bi vam dao nešto keša čime biste kupili neophodne stvari kao što su metkovi, health packovi i tako dalje. Odmah na početku shvatate da to ovde nije tako. Sakupljanje resursa je napokon dobio pravi smisao i biće obavezno od početka do kraja igre.

Apsolutno sve zavisi od toga šta imate kod sebe, i šta ste skupili. Većina oružja se raspada, lomi ili gori. Da bi uvek imali kod sebe nešto čime možete da se odbranite od ratnika iz drugih plemena ili agresivnih divljih životinja, morate skupljati drveće, kamenje, da derete kožu životinjama i tako dalje. Da bi ste otišli u severnije oblasti na mapi, potrebno je da napravite zimsku odeću. Bez odeće biste se smrzli za četiri minuta, ovako produžavate izdržljivost na deset a sa poslednjim apgrejdom dobijate i totalnu otpornost na hladnoću. Na početku vaš arsenal se sastoji samo od prostog tomahawka, sekire sačinjene od kamena i drveta. Kako napredujete u igri, ispunjavaćete vaš invertar i nadograđivati postojeća oružja. Otključavanje oružja je usko vezano za populaciju sela.

EmuGlx Opis Igre Far Cry Primal (17)

Nakon uvodnog dela igre nailazite na Saylu, članicu vašeg plemena koja je mislila isto kao i vi da je ona jedina preživela. Posle kratke priče sa Saylom saznajete da možda nisu svi članovi Wenja plemena mrtvi. Neko je izgubljen, neko samo odlutao ali slučajnim pronalaženjem i spašavanjem određenih starešina ćete dobiti mogućnost da napravite određeni alat, ili nadogradite postojeći. Spašavanje nije jedina obavezna stvar da bi ste napredovali kroz igru. Svaki starešina mora imati svoju kolibu. U zavisnosti od njegove uloge u selu, potrebne su vam specijalne stvari i namirnice da bi im digli dom. Tada sakupljanje resursa dobija pravi smisao. Stvari koje su vam potrebne su smisleno razbacane po celoj mapi, tako da nikako ne možete grindovati jedan deo mape kako bi ste sakupili sve potrebne sastojke već vas igra tera da istražujete i polako osvajate deo po deo teritorije Orosa. Mapa je po poređenju za nekih 40% manja od one u Far Cry 4. (prim. urednika: Na kojoj je i blago bazirana?)

U trenutku vašeg dolaska, Oros je kontrolisan od strane dva plemena, Izila i Udam. Ukoliko želite da širite oblast koju vi kontrolišete, morate napadati protivnička utvrđenja, sistem koji je odavno poznat u Far Cry igrama. Pored utvrđenja imate i osmatračnice koje je potrebno da zauzmete da bi vam se otvorio određeni deo mape. Osmatračnice su slabo obezbeđena manja utvrđenja gde imate ogromnu lomaču koju morate spaliti. Time dajete signal svom plemenu da je deo mape “oslobođen” ili zauzet, zavisi iz kog ugla gledate, i da mogu da se polako šire po toj oblasti. Naravno i kada zauzmete određenu oblast, članovi Udam i Izila plemena će i dalje napadati i navodno pokušati da povrate ono šta je bilo njihovo, ali ti napadi nikada neće biti “stvarni” već samo nebitni događaji koji će pokušati da vam bezuspešno skrenu pažnju sa vaše glavne misije. Populacija vašeg plemena i sela se, pored oslobađanja starešina, stiče preko nasumičnih događaja na mapi, nešto slično kao u prethodnim naslovima. Stalno ćete nailaziti na izgubljenu “braću” Wenja plemena kojima treba da pomognete ili oslobodite ili otpratite do određenog dela mape. Nakon uspešno odrađene misije, oni će se pridružiti vašem selu. Broj stanovnika je bitan jer ukoliko on ne raste, nećete moći da širite selo praveći kolibe vašim starešinama, jer kuća svakog starešine zahteva određeni broj žitelja sela.

Mehanika igre je prilagođena uglavnom borbi prsa u prsa, naravno samo ukoliko ne koristite luk i strelu. Svako oružje koje možete poneti vam bukvalno nalaže da priđete i zveknete neprijatelja, nebitno da li je to neka životinja ili član drugog plemena. Naravno tu je i sekundarni mod “paljbe” oružja, a to je gađanje njime. Ukoliko nosite ogromnu tešku toljagu za koju su vam potrebne dve ruke, domet će vam biti mali ukoliko želite da držite distancu od neprijatelja. Svako oružje koje je korisno za borbu prsa u prsa je nepraktično za bacanje. Sa druge strane, koplja, male sekire kao i oštrice napravljene od kamenja odlično lete a i dosta sakate protivnika. Celokupna mehanika, sistem borbe i sve vezano za konflikte u igri je odlično odrađeno i napokon se iz korena razlikuje od za neke već dosadnog pucanja iz vatrenog oružija. Zbog činjenice da je sve lomljivo, a i da se strele lako troše jer ako niste precizni nisu ubojite, vas tera da štedite i razmišljate kada ćete i kako napasti, da planirate svaki svoj napad i pozovete vašeg ljubimca u pomoć.

Novina u Far Cry Primal je pripitomljavanje “živine” na koju nailazite u Orosu. Možete pripitomiti sve vrste predatora, od običnog vuka do Bloodfang Sabretooth – Sabljozubog tigra krvavih očnjaka, najvećeg predatora u igri. Dakle na raspolaganju su vam medved, jaguar, lav, jazavac koji je ponovo jako ubojit, i tako dalje. Taktika pripitomljavanja je jako prosta, bacite mamac od mesa i polako priđete životinji, malo je mazite i ona postane vaš prijatelj. Od toga kom sloju predatora pripadaju, tajming od trenutaka kada primete do prožderavanja mamca je različit, i bitno je da brzo reagujete. Medved ima prostor od samo par sekundi, dok sa vukom možete lagano iskulirati i onda priči dok on polako oblizuje i ručka svoje parče mesa. Vaši agresivni ljubimci su ključni deo u prelasku igre jer kako priča odmiče, sve će vam biti teže i teže da nasamarite i lako rešite članove ostalih plemena. Progres u igri je odlično odrađen i nikada nećete imati osećaj bespotrebnog, uzaludnog šetanja i istraživanja bez bilo kakvog napretka. Čak i kada istražujete, nailazite na resurse i životinje koje niste mogli naći na drugom kraju mape, a njihovim pripitomljavanjem otvarate nove mogućnosti i taktike u vašem igranju. Za igru je idealno potrebno oko dvadesetak sati, ukoliko želite da uradite veći deo stvari i ukoliko želite da igrate smisleno bez preletanja nekih bitnih stvari.

EmuGlx Opis Igre Far Cry Primal (14)

Grafika je, po onome što smo mi videli na PC-u i Xbox One konzoli, napravila lep korak unapred u odnosu na prethodne nastavke. Modeli su dobili malo unapređenje kao i teksture, ali novi efekti i osvetljenje daju totalno drugačiju atmosferu i doprinose značajno većem “eye candy” izgledu, tako da u nekim trenucima Far Cry Primal stvarno izgleda izutetno lepo. Iako igra odlično izgleda i na konzolama, dolazimo do onog pitanja, gde je bolje igrati. Dok ovaj naslov odlično radi na obe nove konzole, iako je izvođenje zakovano na 30 sličica po sekundi, na PC-u ima problema u radu i opasnom padu frejmovima jer je iz nekog razloga Primal u verziji za PC poprilično zahtevan, ili jednostavno loše optimizovan. Svakako osvetljenje je glavno poboljšanje u ovoj igri, ali endžin je i dalje isti onaj iz trojke tj. četvorke i jednostavno ne vidimo razlog zbog čega u nekim trenucima igra radi dosta loše i na jačim konfiguracijama.

Far Cry Primal je naslov koji se najviše razlikuje od svojih prethodnika, i nekako zbog toga je ostavio najbolji utisak na nas. Posle četvorke jednostavno nismo znali kojim putem će Ubisoft krenuti, a ova ekskurzija u kameno doba nam je odlično legla. Pored toga što je ovo Far Cry naslov, i što je Ubisoft ponovo reciklirao layout mape iz prethodnog dela (Isto kao FC3 mapu za potrebe Blood Dragona) igra ima najsvežiji sadržaj još od vremena dvojke. Nedostatak Multiplayer-a i kooperativnog moda, nečega što svaka moderna FPS igra ima, je upravo razlog zbog kog cena od $60 predstavlja nešto što se teško može opravdati. Sa druge strane, ovakvu zabavu sa jednim Far Cry naslovom nismo imali još od prve igre u franšizi, i zbog toga je preporučujemo svima, kako onima kojima se smučio Far Cry posle četvrtog dela, tako i drugima koji traže nešto novo i sveže.