Malo je reći da battle royale predstavlja najveću novinu na polju kompetitivnh multiplayer pucačina u poslednjih nekoliko godina. Fortnite je svetski fenomen, PUBG se igra čak i na mobilnim telefonima, a developeri se utrkuju ko će pre da izda novi battle royale ili ga implementira u postojeću franšizu. Tako je i Techland, stvaralac izvanrednog zombi survival/parkour simulator naslova Dying Light, izbacio standalone battle royale mod baziran na istoj igri, po imenu Dying Light: Bad Blood. I bogami, nisu ni malo loše odradili posao.

Battle royale recept je prost: igrači/timovi se spawnuju na velikoj mapi po kojoj su razbacana oružja, oklopi, zavoji, itd. Respawnovanja nema. Meč se završava kada na mapi ostane samo jedan igrač ili tim… Ili ih sve pobije zid smrti koji se tokom partije neumoljivo približava. Dying Light: Bad Blood je od ovog recepta zadržao samo last man standing mehaniku i razbacane predmete. Mapa je manja, igrača ima svega 12 po partiji, a mečevi retko traju duže od 10-15 minuta. Zid smrti se ne približava i tu je jedino da vas spreči da odlutate… Ili da vas istroluje ako se, usled baga, spawnujete unutar njega. Bazični elementi Dying Light-a – atmosfera, bliska borba, zombiji, parkour, liberalna doza krvi i iznutrica – odlično se uklapaju u battle royale iskustvo i čine ga daleko bržim i nepredvidljivijim.

Zadatak igrača je da prikupljaju uzorke iz zombi legala. Dotična legla su okružena karakondžulama od čije snage zavisi ,,jačina” legla, ali i količina uzoraka koje sadrži. Do uzoraka se može doći i ubijanjem moćnijih zombija, neprijateljski nastrojenih NPC-eva, i naravno otimanjem od drugih igrača. Čim neko prikupi 1500 uzoraka, na mapu stiže helikopter za ekstrakciju na koji se može ukrcati samo jedan igrač i to samo ako poseduje 1500 uzoraka. Igrači koji prikupe tu količinu automatski postaju ,,lovljeni,” što znači da ostali igrači dobijaju marker u stilu x-ray visiona koji pokazuje lokaciju lovljenog igrača. Rezultat ove mehanike je vrtoglava trka prema mestu za ekstrakciju na kome dolazi do konačnog pokolja.

Bad Blood je fokusiran na blisku borbu. Igra nudi ogroman dijapazon sekira, mačeta, noževa, čekića, srpova, pajsera, i ostalih oblika hladnog oružja. Osim uobičajenog mlaćenja, igrači mogu i da šutiraju protivnike i da blokiraju napade. Ovo stvara papir-kamen-makaze borbu koja radi po sistemu udarac > šut > blok > udarac. Tu je i izbegavanje napada u vidu brzih skokova unazad ili u stranu. Svi ti potezi troše staminu (koje nemate puno), što žestoko kažnjava button-mashovanje. Rezultat su intenzivni okršaji prsa u prsa u kojima morate konstantno da ,,čitate“ protivnika i pazite na preostalu staminu. Pištolji i sačmarice su tu kao X faktor, ali mogu se naći samo u air dropovima i pate od hroničnog nedostatka municije.

Najozbiljniji problem Dying Light: Bad Blood-a tiče se nedostatka drugih modova igranja. Bazične mehanike su jako zabavne i pružiće vam više sati uzbudljive multiplayer akcije, ali to je i dalje samo jedan (repetitivan) mod igranja na samo jednoj (maloj) mapi sa relativno nemaštovitim izborom oružja i opreme. Nema čak ni opcije za timsko igranje. To i ne bi bilo toliko sumnjivo da modeli i AI zombija nisu direktno preuzeti iz izvornog Dying Light-a, da mapa nije bukvalno copy/paste-ovana iz single-player kampanje, i da cela igra ne pati od problema sa optimizacijom na starijim procesorima sa kojima se mučio i osnovni Dying Light. Postavlja se pitanje: šta rade developeri Bad Blood-a osim što dizajniraju kozmetičke skinove? Bad Blood prosto ne deluje kao zaseban naslov, već kao nekakav bonus mod ili multiplayer DLC za osnovnu igru.

Dying Light: Bad Blood će u konačnom izdanju biti free to play. Da je takav i u early accessu, istog trenutka bih vam rekao da odložite Fortnite i uronite u ovaj besomučni zombi krljanac. Ali trenutna verzija ne nudi dovoljno da zavredi cenu od 20 eura, pogotovo kad se ima u vidu da PUBG ne košta puno više. No ukoliko ste zagriženi fan Džordža Romera i battle royale žanra, a imate nemirnu dvadeseticu u džepu, Dying Light: Bad Blood će vam pružiti sveže i nadasve izazovno iskustvo. Ostalima bih ipak predložio da sačekaju F2P izdanje.