Electronic Arts sa razlogom nije najpopularnija kompanija. Ogromna korporacija koja je progutala i uništila mnoge kreativne studije ne prestaje da svojim strogim korporativnim potezima otuđuje old school gamere od sebe, usput generišući nenormalne profite kroz svoje lootboxove, mikrotransakcije, itd. Malo je primera u skorijoj istoriji gde EA zapravo nakon akvizicije neke franšize ili studija uspeva da stvari učini boljim. To se desilo poslednji put tačno 2004. godine kada je EA preuzeo Criterion Games i od njihovog osrednjeg Burnout serijala napravio megahit Burnout 3 Takedown. Ova arkadna vožnja za prvi Xbox i PlayStation 2 pomerila je standarde kvaliteta u arkadnim trkama i odvela na skroz drugi nivo sulude sudare i mehaniku iz prethodnih Burnout igara. Ogroman uspeh trećeg Burnouta EA je iskoristio da odmah pokrene štanc nastavaka i spin offova na istoj generaciji, tako da kada su Xbox 360 i PlayStation 3 došli na scenu formula je već bila poprilično isfurana. Upravo zbog toga Burnout za tadašnji next gen razvijan je nešto duže, i tek 2008. godine dobili smo i najbolju igru u serijalu – Burnout Paradise.

Po prvi put smešten u open world, sa fantastičnim izvođenjem, atmosferom, online modovima, muzikom, Burnout Paradise je mnogima ostao u sećanju kao savršena igra. Da stvari budu još bolje, pobrinuli su se autori igre koji su skoro godinu dana nakon izlaska igre proširivali sadržaje kroz redovne updateove. Pored DLC-a koji je proširio mapu, arsenal motora i novih vozila, igra je i detaljno podešavana, sve zahvaljujući stalnoj komunikaciji između Criteriona i veoma aktivne zajednice fanova. U to vreme bio je to pravi primer kako jedna igra treba da se održava nakon izlaska, kako se gradi jak fan communiy i kako DLC ne mora da bude nužno zlo već zapravo nešto što stvarno doprinosi igri. Sve to je bilo tada novo i iskreno i prosto neverovatno da se desilo pod okriljem EA-a. Oni su naravno taj model kasnije rešili da veštački prepakuju i forsiraju u svim svojim sledećim igrama, na mnogo manje pošten način. Uspeh Paradise-a i sjajna duga aktuelnost kao i podrška igre bili su nažalost i njegov kraj, jer nije bilo potrebe za sledećom Burnout igrom. Serijal nikada nije nastavljen a sjajni Criterion Games dodat je na listu studija kojima je EA odredio druge zanimacije, pre svega razvoj generičkih Need for Speed nastavaka i druge sporedne projekte… i svi znamo kako se to završilo.

Od Burnout Paradise-a i 2008. godine prošlo je tačno 10 godina i tim povodom stiže nam remasterovana verzija za PlayStation 4 i Xbox One. Za jedan naslov star čitavu deceniju Paradise se i dalje drži sjajno, praktično igra je identična uz samo oštrije teksture i više podržane rezolucije (do 4k). Sjajnih 60fps-a animacije je naravno tu i dalje, i sve izgleda baš onako kako se sećamo.

Da li Burnout Paradise ipak nakon čitave decenije pokazuje znake starenja? Kada su izvođenje i zabava u pitanju apsolutno ne, ali ipak neke razlike u načinu pravljenja open world vožnji danas i pre deset godina su očigledne. Svaka ulica u Paradise City-u ima svoje ime i svoju top listu nabrzih prolaza i ostalih rekorda, a snalaženje po gradu je potpuno na vama. Nema GPS-a niti navođenja kako u free roamu tako ni u trkama što današnjim igračima moze biti problem. Grad jednostavno morate naučiti napamet ili stavljati pauzu pre svake krivine da biste proverili mapu. Takođe, grafika jeste lepša jer je rezolucija veća i teksture čistije ali kolorit tipičan „next gen“ trendovima 2008. godine je i dalje prisutan. Kako je ovo 1:1 HD remaster nikakvi novi modovi za promenu filtera, foto mod ili neke druge novine nisu dodate, sve je kao što je bilo pre 10 godina, što je istovremeno i dobro i loše. Isto važi i za online, koji je identičan iskustvu prošle generacije – za čas posla se iz single player free roama upada u online vožnju putem easy drive-a koji i dalje radi kao nekad.

Kompletan DLC i svi dodatni sadržaji su tu od početka, što uključuje motore, legendarna vozila inspirisana raznim filmovima, a najluđi je DeLorean knockoff koji ostavlja vatru iza sebe i može da uđe u hoover mod gde lebdi iznad puta. Tu su i toy cars minijarute, policijska kola sa funkcionalnim rotacijama i svi ostali DLC modeli od ranije. Big Surf Island dodatno ostrvo sa super skokovima i svojim izazovima je tu od početka, tako da ovaj remaster predstavlja i kompletnu verziju igre.

EA je u veoma neuobičajenom potezu za njih ponovo obezbedio licence za kompletan originalni soundtrack iz 2008. Sva muzika je tu – od Paradise City-a od Guns’n’Roses-a, do Killswitch Engage-a i mnogih emo/indie/alt hitova uz koje su se izvodili samoubilački sudari 2008. godine. Ukoliko niste igrali Burnout teško je objasniti koliko je takav soundtrack bio značajan u kompletnom iskustvu. Bezumno iživljavanje u saobraćaju, takedownovi protivnika, sudari, skokovi i suluda brzina jednostavno su prazni ukoliko u pozadini ne gruva balls to the walls muzika poput Operator – Nothing to Lose, ili klasika tipa I Wanna Rock. Sa druge strane, ako ste drugačijeg raspoloženja tu je čitava plejada emo slashera idealna za rage driving nakon raskida! Ko god da je bio zadužen za sjajne Burnout soundtrackove još od trojke, definitivno je znao kako da sastavi pravu listu koja je od ove nasilne igre uspešno napravila sredstvo za terapiju i popravljanje raspoloženja! Sa te strane Paradise Remaster je autentičan i poput puta kroz vreme ili nekakve vremenske kapsule, momentalno nas baca u 2008. godinu i podseća na neki drugačiji period… za koji smo mislili da je bio nedavno, a ne pre 10 godina ffs! Retko kada šta pogodite, ali za Burnout Paradise Remastered od srca vam hvala EA! Sada pustite ljude iz Criteriona da naprave novi Burnout i oprostićemo vam sve.

Burnout Paradise Remastered (PS4 Pro)
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci

U svoje vreme najbolji i najdugovečniji arkadni racer. Danas deset godina kasnije pokazuje znake starosti ali i dalje predstavlja sjajnu zabavu kao i vremeplov za sve koji su ga igraali back in the day.