Vreme za koje vanserijski igrači prelaze Sekiro: Shadows Die Twice, smanjuje se iz dana u dan ali običnom smrtniku ova igra je i dalje kao silovatelj zbog kojeg noću manično drži upaljeno svetlo u hodniku i otvara ormare pre spavanja. Šta mislimo o Sekiro već smo rekli u našoj recenziji a sada je na red došlo da sumiramo zašto je From Softver najlepši vid Stoklomskog sindroma koji današnji igrači mogu da imaju sa video igrama. Reč je o Gardijan Ejp bos fajtu.

Gardijan Ejp ili nadalje Majmun zatiče nas posle nekoliko bolnih sati učenja i savladavanja onoga što je Sekiro. Na tom putu su Marko Masataka Oniwa, Gospodja Baterflaj i Genićiro Ašina posle kojeg ili prelazite igru 100% ili prelazite na terapiju. Dakle kad se igrač nađe u Bodisatva Dolini gde zatekne Majmuna kod vodopada odavno nema mesta za paniku. Ne postoji faktor iznenađenja, uvodni sinematik. Jednostavno From Softver zna da su stres i paranoja kod igrača u ovom trenutku preko svakog plafona i ne prave mnogo filozofije. Majmun sedi okrenut ledjima sa katanom koja mu je probodena kroz grlo. Vidite ga od momenta kada upadnete u rupu. Treba samo da mu pridjete i da trigerujete onaj momenat iz ranih trejlera kada vas hvata i diže visoko u vazduh. Ova borba je verovatno teška ali bile su i prethodne i podcrtavanje te činjenice bi bilo trivijalno u ovom trenutku. Majmun na propisnoj razdaljini ustaje, okreće se, i počinje ponovo igra, za koju sebe ubedjujete prethodnih dana da ste u njoj mnogo bolji nego što je to zaista tako. Ambijent je najlepši do tad, i ovo bi trebao da bude doživljaj po kojem ćete da pamtite ovu generaciju, da majmuna ubijate ponovo pred prijateljima, da delite savete manje iskusnima na Internetu kako borbu što lakše privesti kraju. Ne.

Gardijan Ejp je sila koja se kreće, za masivan prostor u kojem se borite čak i sporije nego što je očekivano, ali ono što je munjevito su njegove reakcije koje dolaze do izražaja svaki put kad se nadjete u njegovoj blizini i pokušate da ga zasečete. Bilo da vas zahvati, baci se na vas ili se jednostavno valja po zemlji, nikada nije dobro biti previše dugo u njegovoj blizini. Čak i na odmerenoj razdaljini Majmun ima povremeno običaj da zaskoči u stranu ka vama, sasvim dovoljno brzo da ne možete to da izbegnete. Kada je baš daleko zaore komad zemlje koju iz skoka lansira u vas. U takvoj situaciji najsigurnija je odbrana štitom posle čega vam je poison efekat podignut na pola. E da, kukom možete da se verete na okolno drveće koje majmun ruši u toku borbe, kao i da se zakačite za katanu koja viri iz njegovog grla što nikako nije dobar izbor.

Uz masivan helt i deflekt soluciju koja je prilično jalova u ovoj borbi, eventualno uspevate da nadvladate ovaj ples smrti nakon čega mu se verete na glavu i povlačite već pomenutu katanu iz njegovog grkljana. Glava majmuna pada, a vaš moral raste.

Igra nije uopšte tako teška kao što izgleda.

Moguće je da je ova borba u rangu sa God of War spektaklom.

Šta li From Softver radi sledeće?

Priča se godinama već o Bladborn 2.

Gde je sećanje na borbu za ubijenog bosa?

Majmun se podiže ponovo, uzima svoju glavu u ruku i Katanu sa kojom kreće da maše kao Sibirski berberin. Kada natakne glavu na trup urla u agoniji i proizvodi teror koji vas jako brzo ubija ako ste u njegovoj blizini. Ako poginete morate sve ponovo. Kada 20 i neki put budete ponovo odsecali njegovu glavu, tek onda ćete osetiti pravu draž ove borbe i imerzije koju podrazumeva Sekiro. Komunikacija koju From Softver uvek vodi sa igračima mimo zapleta u igri je vanserijski realizovana u borbi sa Gardijan Ejpom i jedan je od lepših igračkih zapleta novije generacije. Potpuno isključenje iz priče zarad fokusa na gejmplej je tako jak aspekt Mijazakijevih igara kakav malo ko ume da iskopira a kamoli da u okviru toga očuva autonomiju sopstvene igre. Takođe, koliko god da su komična ponovna oživljavanja neprijatelja i silni preokreti u From Bos fajtovima ona su jedan trol koji ne narušava narativ niti dovodi u pitanje njegovu ozbiljnost. SoulsBorn igre iako mračne po svom ambijentu i tonu, veoma je evidentno kad se zaigraju duže, da su delo ljudi spremnih uvek za dobru zajebanciju. Na našu štetu.

Kruna toga se odvija kasnije. Kada majmuna konačno oborite drugi put i iščupate iz njega crva koji ga je držao živim, otvara se prolaz u malu pećinu. Tu nalazite Lotosov cvet koji je neodoljiv majmunicama i koji je majmun čuvao za svoju nevestu. Gardijan Ejp čuva cvet duboko u Potopljenim dolinama. Kako poetično. Svako normalan bi se u ovom trenutku ispišao na ovaj cvet i izgazio ga. Samo polako.

 

Malo kasnije u dubinama Ašine, nailazite na ranjenika. Na samrti je i zadnje što uspeva da vam kaže je da ih je sve izmasakrirao majmun, nedaleko odatle. Verovatno misli na majmuna kojeg ste ubili. Možda i nije. Šta sad ovo znači? Odmah iza ćoška nailazite na lokaciju koja se vodi kao sklonište Gardijan Ejpa gde vas čeka ponovo ON sa glavom i katanom u rukama. Ovaj put ima dva života. Njegovi potezi su identični kao u prethodnoj borbi ali je prostor sada daleko manji. Kada mu zadate prvi fatalni udarac, majmun dobija pojačanje u vidu majmunice za koju je verovatno čuvao cvet. To nije baš precizirano u igri ali je zabavno da se razmatra ko je drugi majmun. To je svakako nešto što ćete razmatrati dosta kasnije kada završite sa ovom borbom. Borba sa dva majmuna u skloništu Gardijan Ejpa je noćna mora odmeravanja. Kada je pravi trenutak kome od njih dvoje zadati udarac, i koga ubiti prvog. Takođe novi majmun ima svoje sopstvene poteze koje uopšte nije zahvalno učiti jer je vremenski okvir do vaše smrti jako mali. Najveći problem ove borbe je njeno trajanje. Vi ne želite da umrete jer majmuna ubiti prvi put nije uopšte zabavno a opet sa njih dvoje nema brzanja. Njihovi udarci su drugačijeg tempa, sve izgleda kao neki mod u okviru igre gde možete da random ubacite u arenu više bosova. Grozomorno. Smaug i Ornastajn iz prvog Dark Soulsa jesu tačna asocijacija ali ovde postoji jedan drugi problem. U ovom trenutku vama je muka od majmuna, muka vam je od svega i imate osećaj da se ova borba nikada neće završiti. Nije za dzabe broj trofeja za ovaj bos fajt na PS netvorku trenutno 28%. Finalno čupanje crva iz Gardijan Ejpa i probadanje istog mačem jednom za svagda je koliko oslobadjajuće toliko je i jezivo. Šta ako se majmun vrati opet? Kada shvatite da prvi sledeći bos nije majmun osetićete istinsko olakšanje.

Postupak koji Sekiro iznova ponavlja u toku igre a to je vraćanje najritantnijih mini bosova koje morate opet da savladate (Snake Eyes, Ogre, Long Arm Centipede) eskalira upravo kroz sukob sa Gardijan Ejpom. Ove dve borbe su hajlajt igre kada From maltretiranje postaje bukvalno njihov izraz i nadalje svaki sadizam koji dolazi može biti prihvaćen samo kao apsolutno zadovoljstvo, put šinobija na kojem se ne prašta. Neki naredni bos fajtovi su nemerljivo teži i zahtevniji ali majmun ostaje haj point igre i njegova senka vas prati do kraja. Gardijan Ejp je doslovno Majkl Majers u galeriji From Softver bos fajtova i savršen primer kako ovaj tim uspeva da kroz nasilje nad igračima stvori jednu unikatnu dinamiku koju ne želimo da napustimo. A to jeste za psihijatra.