Opet smo blizu kraja jedne turbulentne sezone u svetu profesionalnog fudbala, a tako smo i blizu kraja zabave u dve nama poznate fudbalske simulacije sa kojima se zanimamo već neko vreme. Kao što ste zaključili ponovo nakon dobro slegnutih utisaka i mnogo odigranih utakmica poredimo novo izdanje EA-ovog FIFA serijala i Konami-evog PES-a, pa hajde da krenemo!

Za početak prošlogodišnji šampion FIFA – Nakon što je FIFA 17 malo razočarala, FIFA 18 donekle ispravlja te greške. Glavna primedba u prošlom izadnju jeste bio gameplay koji je imao male sirove promene u slobodnim udarcima i kornerima, dok o samoj igri na terenu nije bilo puno promena. Ove godine na prvi pogled se čini da je opet sve isto, ipak nije tako. Fizika igrača je sada mnogo bolja i fluidnija i to se da osetiti, igrači sa velikim PACeom više nisu neuništivi nego su sada malo ograničeni što dosta dobro za fanove koji žele realnost. Pasovi i duge lopte deluju prirodnije nego pre, i sama odbrana je dosta poboljšana, što dovodi do velike napetosti tokom igranja a naročito sa društvom. Neki će reći da su ovo samo mali detalji, ali u ovakvim igrama se dosta gledaju ti sitni detalji, jer oni krase igru. Od modova igre promene su viđene u trenerskoj karijeri gde se sada (konačno) pojavljuju cutscene prilikom dogovaranja transfera igrača. Sve je ovo dobro izvedeno i samo dogovaranje transfera zna biti zanimljivo, a dogovor se vrši po sistemu koji se koristi prilikom konverezacije u “The Journey” modu. Nažalost nema voiceovera ali hej tražili smo ovo i dobili smo.

Ultimate Team u aktuelnoj FIFI sada ima i squad battles mod u sebi. To je jedan mini mod u kojem sastavljate svoju ekipu i igrate protiv ekipe koju je igra sastavila AIu. Nakon kompletirane utakmice dobijate rewards za vaš Ultimate Team. Jedina zamerka za sam Ultimate Team jeste previše Special karata. EA je malo preterao sa Man of the Match kartama i stvarno ako ovako nastave special karte će izgubiti svoju “specijalnost”. Ipak glavna stvar zbog koje smo mi priželjkivali FIFA 18 je nastavak The Journey priče mladog Alexa Huntera. Ove godine su dosta podeljena mišljenja o samom modu. Tu su neke novine kao npr. mogućnost da menjate izgled Alexa Huntera, te mnogo više intervjua i dijaloga i mnogo više klubova u kojima nastupate. Prva zamerka koju imamo je ta da neki dijalozi uopšte ne utiču na priču, npr. kada imate intervju sa Riom Ferdinandom, koji god odgovor izaberete ništa neće uticati na priču što je dosta iritantno jer imate brdo pitanja i odgovora i na kraju to apsolutno ništa ne utiče.

Ipak, priču su odlično odradili i hats off za to, ali ono što želimo od EA je to ako će i u narednom izdanju biti The Journey moda da tu mora ipak biti malo više truda, jer će igrači početi zaboravljati na ovaj mod ukoliko ne bude većih novina.

Toliko za sad o FIFI, da vidimo šta nam je ponudio PES! Konamijeva fudbalska simulacija već 6 godina čeka da dođe na tron, a prošlo leto su to dosta obećavali silnim trailerima, slikama i sitnim gameplay videima. Ipak sav taj hype se na kraju i nije opravdao. Glavne mane koje smo imali kod PESa 2017 jeste manjak gameplay modova i ove godine je stvar skoro ista. Jedina prava novina jeste 3v3 Multiplayer mode koji bi trebao vama i vašem društvu biti zabavan, ali jako brzo dojadi i takodje ima isti problem kao svaka online stvar u PESu a to je jako loša optimizacija za online mečeve. Dok pronađete protivnika nekad zna da se čeka i 20 minuta i dok vas igra ukonetuje nekad zna biti i 10 minuta, a za to vrijeme možete odigrati tri utakmice u Fifinom Ultimate Teamu.

Ostali modovi su manje više isti, čak su i meniji unutar modova ostali isti, što znači da ćete i sada imati problema tokom navigacije. Master Liga je takodje nedotaknuta i to bi bilo to i igrinim modovima. Ipak, ono što Konami jedino zna da uradi sa PES-om jeste Gameplay. Fenomenalan Gameplay. Tačno se može osetiti razlika izmedju PESa 2017 i 2018. Kao u FIFA, sama fizika igrača je sada bolja i imate manje osećaja da igrate sa robotima. Igra je sada dosta brža, i drago mi je da je Konami konačno shvatio da je potrebno malo brzine igri. Igrači se bolje otvaraju u napadu, dok u defanzivi rade bolje nego ikad. Golmani su sada stvarno vrhunski i dosta je manje, tačnije skoro pa nećete vidjati neke velike kikseve zbog kojih ste čupali kosu u prethodnim delovima ovog serijala. Ono što je PES uradio dobro ove godine jeste prezentacija, sada polako i PES stvara osećaj kao da gledate fudbalsku utakmicu. Nije na nivou onome što FIFA odavno radi, ali ovo je dobar iskorak za nastavke ovog serijala.

Ipak, stara boljka PES-a ostaje ista, a to su nama svima drage licence i ove godine ih je još manje. Stvarno bode direktno u oči kada odete igrati ligu šampiona sa MD Whiteom, umjesto sa Real Madridom ili sa Man Redom, umjesto sa Manchester Unitedom i tu je još primjera. Ima klubova koji uopšte nisu u igri kao Bayern, a u nekima ili fale igrači ili imaju pogrešno ime. O stadionima neću ni pričati jer samo par klubova ima svoje stadione. Pametni će reći da se može instalirati patch, stvari se mogu modovati, to je tačno ali samo na računarima. A kad smo već kod PCa, konačno PC verzija igre ne koristi PS3 port i to je još jedan dobar iskorak!

Nakon ovog svega, sami možete zaključiti da je FIFA i dalje reigning defending undisputed fudbalski šampion kod nas i to sa velikim razlogom. Gameplay je jednak ali sami modovi, licence, online igra i prezentacija su dosta bolje odradjeni i naravno u FIFI čak ima i ženskih klubova što nama muškim fanovima fubdala odlično pada.