Sagledamo li na trenutak rani tržišni proboj PC DOS kao platforme, ne možemo a da ne konstatujemo činjenicu da je njegov tehnološki aspekt bio itekako skroman. Ipak, naslov koji se ne dotiče tog zaključka svakako je Wolfenstein 3D, čija je pojava predstavljala pokretačku revoluciju jedne vrste akcionog žanra. Kada je reč o izvedbi u drugom licu, stanje stvari bilo je nešto šarenije. Vizuelni/audio doživljaji su varirali od prihvatljivih do neupečatljivih momenata pa čak i do onih apsolutno nedoraslih afinitetima tadašnjeg tržišta. Takvih igara tadašnja PC DOS biblioteka imala je solidan broj i koje su kao takve, opet ostale nezaboravne. U čemu onda leži njihova najznačajnija beneficija? Paganitzu, kao jedna od PC DOS eksluziva, mogao bi da pruži odgovor na to pitanje.

Kreiran pod uticajem igara iz osmobitne ere, Paganitzu ni u jednom trenutku, stilski ne odstupa od primamljive formule koje su krasile igre tokom 80-tih godina. Pre svega onih u puzzle fazonu, koje su momentalno osvajale igrače, poput legendarnog Boulder Dash-a ili Sokoban-a. Slično kao u Boulder Dash-u (Nemamo opis Boulder dash-a na portalu?! Shame on me!) igrač upravlja čovečuljkom/karakterom u četiri ravni kretanja, kroz ekrane koji sadrže “brzomisaone” raspoređene elemente kao zadatke koje je potrebno obraditi. Kontrolisani karakter podseća na Indijanu Džounsa, stoga igra poprima i određenu avanturističku dimenziju, povremeno i kroz tekstualne međusekvence. Igra je podeljena u tri epizode, koje u osnovi slično funkcionišu. E1: Romancing the Rose, E2: Jewel of the Full Yucatan, E3: Quest for the Silver Dagger. Svojevremeno, prva epizoda je dolazila kroz shareware/besplatnu verziju, što je bila odlika i drugih DOS popularnih naslova iz tog perioda. Standardno, početak igre nosi sa sobom prihvatljivi nivo težine kroz finu i opušteniju uvertiru za igrača. U prvim etapama, igrač mora pokupiti sve dostupne ključeve i dokopati se izlaska pre isteka vremena, čuvajući život od zlonamerne i nezgodne faune, kroz pažljivo i promišljeno kretanje. Isto tako, logičko manervisanje kamenjem može poslužiti  kao zaštita od ubitačnih projektila i eliminaciju neprijatelja. Kao sekundarni zadatak, sakupljanje kristala dodatno utiče na sve veći saldo poena. Mada nisu uslov  za završetak nivoa u prve dve epizode.

Kasnije celine donose malo drugačije zadatke sa identičnom mehanikom, ali i složenijom i zamršenijom logičkom strukturom. Doza strpljivosti kroz prvobitno izučavanje nivoa i adaptiranje na sve otežavajuće okolnosti, uz koncetraciju igrača, u velikoj je meri presudna za bilo kakav učinak. Nagrađuje se visoko umeće igrača, koje povezuje sposobnost efikasnog rešavanja svih zadataka uz malu količinu vremena na tajmeru. Kao i pronalazak skrivenih dragocenosti  unutar zidina. Dok su se u prvoj epizodi neke od živuljki mogle uništiti, od druge epizode to nije slučaj. Igraču je jedino preostala mogućnost veštog izbegavanja, neretko i u nekom skučenijem prostoru. Ima li igra nekih olakšavajućih okolnosti? Ako se uporedi sa vremenom 8-bit naslova, ima itekako! A to je snimanje trenutne pozicije, koje u kasnijim fazama dođe kao melem na ranu.

Grafika: 3.0 Grafički CGA režim pripadao je dobu kada su PC 2d igre na momente vizuelno bile uporedive i sa 8-bit sistemima iz 80-tih godina. Recimo da je Paganitzu grafika u potpunosti bila funkcionalna.
Zvuk: 2.5 Ova stavka je bila još skromnija u odnosu na grafiku. Ipak, danas kada  dotični zvučni efekti dopru do ušiju igrača , prijatan osmeh je neizostavan usled naleta nostalgije.
Kontrole: 5.0  Desna ruka služi za kontrolu preko kursorskih tastera, dok je leva sa savijenim laktom naslonjena na bradu igrača. Bolje za ovaj tip igara ni ne treba.
Zabavnost: 5.0 E u ovom grmu leži zec! Paganitzu spada u onu grupu igara, kojima se stalno vraćamo uz opasku: “Ček samo još ovu partiju, pa još jednu…” I tako u nedogled.