I evo nas ponovo, Život je Čudan epizoda treća. Moram da priznam da nisam očekivao da ćemo ovako detaljno pokrivati ovaj naslov epizodu po epizodu na EmuGlx-u, ali kako nastavci baš sporo izlaze nekako uspevamo da ispratimo. Iako ću se truditi da izbegavam spoilere i napišem svoju recenziju ove epizode iz malo drugačijeg ugla, ipak vas podsećam da pročitate moj opis prve epizode, kao i Ridley-ev pismeni zadatak na temu nasilje u školi u formi opisa druge epizode. With that out of the way da vidimo šta nam donosi Life is Strange Ep3 – Teorija Haosa!
Nakon nemilih događaja sa kojima se okončala prethodna epizoda, Max se budi u sred noći za kompjuterom u svojoj sobi u domu. Posledice vaših akcija sa kraja prošle epizode su odmah vidljive… na veoma suptilan način. Uglavnom Max se iskrada iz doma i zajedno sa Chloe upada na Blackwell akademiju preko noći u potrazi za dokazima koji će povezati Kate, Rachel, njene moći i sve čudno što se dešava u Arcadia Bay-u u zadnje vreme.
Dok smo se u prethodnim epizodama ubrzano upoznavali sa likovima i okruženjem, ovoga puta stvari se malo usporavaju i fokus je više na odnosu između Max i Chloe. Napokon će imati vreme da ponovo budu BFFs, a u zavisnosti od vaših odluka… ko zna? Možda i nešto više. Od lesbian akcije nema još ništa ali videćemo najmanji bra na svetu kao i jedan not so awkward drugarski poljubac. Malo po malo. Kada je glavna priča u pitanju saznaćemo par surovih istina u vezi Chloeinog očuha, njenog pokojnog oca kao i nestale drugarice Rachel. Max će još više ovladati svojim moćima premotavanja vremena i koristiti ih za rešavanje mnogih situacija sve bolje i bolje. Zagonetke se ponovo zasnivaju na spomenutim moćima ali nikada neće biti toliko teške da će izazvati zaglavljivanje (mada svaka čast onome ko pronađe prokleta jaja iz prve), što i nije neko iznenađenje jer nam je od početka poznato da ova igra pokušava pre svega da ispriča priču nego da nas namuči komplikovanim logičkim problemima. Sve što vam je potrebno da biste priču ispratili do kraja je malo zdravog razuma i trial and error metoda (voleo bih da postoji srpska reč za ovo zaista).
Ono što je pravo iznenađenje je što Life is Strange bez mnogo muke uspeva da održi kvalitet sa početka, ritam odvijanja priče kao i indie movie atmosfera su i dalje na odličnom nivou… Bez obzira na natprirodne moći koje Max ima i sve ostale misteriozne stvari koje se dešavaju u Arcadia Bay-u, način na koji likovi reaguju a i sama priča su i dalje veoma prirodni i skroz down to earth. Ni u jednom trenutku situacije ne deluju forsirano i neuverljivo. Bolesni fetišer David Cage da gleda i uči. Pa zar sve njegove igre ne počinju ultra realistično i ozbiljno da bi se ubrzo zatim, bez izuzetaka, pretvarale u ogavne nerd fantazije i opšti cirkus? Iako smo sa trećom epizodom Life is Strange-a tek ušli u drugu polovinu ove priče iz pet nastavaka, već sada deluje da to ovde neće biti slučaj.
Sve to ipak ostaje da se vidi jer kraj ove epizode baca popriličnu štanglu u točkove. Taman kada smo stekli neki lažni osecaj sigurnosti i počeli polako da razotkrivamo misterije i popravljamo stvari, Max otkriva da poseduje još jednu varijaciju njene moći, koja je inače predivno uklopljena u samu tematiku igre, i korišćenjem iste pravi neverovatnu grešku… roll credits. Veći cliffhanger nisu mogli da naprave tako da sa nestrpljenjem čekamo četvrtu epizodu, koja stiže tek u julu. Koliko nas zanima priča i sudbina likova u igri, toliko nas interesuje i na kakav će način Dontnod privesti ovu seriju kraju, jer za sada sa svojim kvalitetom, dubinom, gomilom skrivenih detalja i posvećenim fanovima koji razvijaju svakakve teorije po Internetu, ozbiljno preti da zbaci Walking Dead i ostala Telltale izdanja sa trona epizodnih avantura.
Slažem se sa zaključcima 🙂 Malo smaraju oni “idi i donesi” zadaci ali priča je odlična. Mislim da ću početi da igram i na drugom saveu, čisto da provalim kako tačno funkcioniše grananje priče u zavisnosti od izbora.