Deus Ex: Mankind Divided (2016)

Kada se prva Deus Ex igra pojavila u javnosti na leto 2000. godine, predstavljala je pravo ispunjenje želja fanova kompjuterskih RPG igara, koji su želeli da najzad vide igru koja će emulirati najbitniju stavku stonih role playing igara, gde je Dungeon Master zadužen da preusmeri tok priče u novom pravcu, ma kakve odluke pravili igrači oko njega. Oslobođen od prepreka koje je sretao u svojim ranijim timovima, ovaj projekat legendarnog dizajnera Warren Spector-a je bio napravljen i završen sa timom od svega 20-tak ljudi u Ion Storm-u, kompaniji koju je osnovao John Romero (poznat po svom učešću u stvaranju ranih 3D igara iD Software-a). Nastavak nažalost nije uspeo da ostvari uspeh originala, što zbog neiskustva novog seta dizajnera koji su radili na projektu (predvodio ih je Harvey Smith koji danas pravi uspešne FPS RPG igre za Arkane Studios), što zbog fokusa tima da naprave igru primarno za prvu Xbox konzolu. Kratki rokovi za rad, problemi sa konzolnim hardverom, pojednostavljenje grananja priče, pomeranje radnje u budućnost (gde su se dešavale neke zaista čudne stvari) i ubeđenje da je igra koja je oko sebe okupila „hardcore“ PC publiku sada postala razvodnjena konzolna franšiza, je teško oštetila Deus Ex brend. Na svu sreću, Eidos je uspeo da izvuče franšizu iz bunara sa Deus Ex: Human Revolution (2011) koji je na iznenađenje mnogih postao jedna od najcenjenijih i najbolje sklopljenih RPG igara prošle generacije konzola. Pet godina kasnije u prodaju je najzad stigao i nastavak Deus Ex: Mankind Divided koji je morao da dokaže, ne samo da uspeh Human Revolution-a nije bila slučajnost, već da tim iz Eidos Montreala može da gurne franšizu u još bolje vode. Na svu sreću, to su i uspeli!

Priča Mankind Divided igre se ne može ispričati bez osvrta na ranija dešavanja (što je i razlog zašto se unutar same igre može pogledati 16 minuta dugačak opis priče iz originala), gde smo pratili veliku avanturu Adam Jensen-a – bivšeg policajca, koji je kao šef obezbeđenja korporacije Sarif Industries bio žrtva krvavog terorističkog napada. Vraćen u život sa ivice smrti, pomoću najskupljih i tehnički najnaprednijih kiborg implanata, on je bio pretvoren, bez svoje saglasnosti, u jednog od najefikasnijih i najsposobnijih ljudskih bića na celoj planeti. Tada se Adam  udružuje sa osnivačem i šefom Sarif Industries-a u potrazi za počiniocima krvničkog napada, i kreće u avanturu koja će ga odvesti do lokacija na kojima su igrači mogli da se udube u pravo Deus Ex okruženje i izvođenje koje su godinama čekali. Nastavak iz 2016. godine na svu sreću nije menjao mnogo toga.

Tim iz Eidos Montreal-a je pravilno identifikovao pozitivne karakteristke svoje prve igre, i za nastavak pripremio evoluciju sistema izvođenja, koji će zadovoljiti stare fanove i omogućiti novim igračima lakše upoznavanje sa cyberpunk svetom na samoj ivici ponora. Njegovu sudbinu određuju mračni vladari iz senke (tajno udruženje zvano Illuminati), i mega-korporacije koje po svojoj volji slobodno menjaju tok informacija, suzbijaju slobode, individualnost, pa čak i prirodni tok evolucije kod naroda od kojih zahtevaju „agumentaciju“ (unapređenost mehaničkim delovima tela) da bi radili odgovarajuće poslove. Dok je Human Revolution opisivao početne tenzije u svetu koji je i dalje gajio nade da će uvođenjem veštačkih delova tela dovesti do revolucije čovečanstva i dostizanja novih visina i uspeha (što je vizuelno bilo propraćeno evropskim renesansnim dizajnom mode i fokusom na zlatnoj boji) i protagonistom koji je istraživao taj svet sa nama, Mankind Divided je smešten u svet koji je već maltene na ivici ponora. Nesrećni događaj sa kraja prošle igre je gurnuo milione “unapeređenih” ljudi u trans pun besa, a posledice tog dana odjekuju i dalje, nekoliko godina kasnije, na početku Mankind Divided-a. Svetska javnost je, pod pritiskom medija i korporacija željnih eliminisanja konkurencije, počela da prezire sve kiborge, praveći maltene od njih građane nižeg reda. Najveći primer tog ponašanja se događa u Češkoj Republici gde je policija počela sistematski da ih proganja, proterujući ih u specijalne policijski čuvane zone gde imaju minimalna prava i jedva uspevaju da prežive. Rastom tenzija stanovništvo počinje da besni, organizujući se u aktivne političke i militantne formacije koje dodatno izazuvaju korporacije i njihove policijske snage da uvedu nova pravila. U takvom nestabilnom vremenu naš protagonista Adam Jensen (sada već iskusan borac koji potpuno vlada svojim naprednim tehničkim implantima), kreće u misiju da sazna ko su bili pravi vladari iz senke koji su izazvali incidente iz prve igre i koji se upravo spremaju da osude mnoge nevine ljude na propast. Da bi dobio pristup ljudima i resursima koji su povezani sa ovom tajnom grupom, Adam se pridružuje vojnoj formaciji Ujedinjenih Nacija „Task Force 29“ da bi prosledio sva svoja saznanja hakerskoj grupi „Juggernaut Collective“ koja mu pomaže.

Radnja se uglavnom odvija u fenomenalno realizovanoj verziji Praga, pretrpanog policijskim snagama koje se iz petnih žila trude da proteraju sve kiborge daleko od običnog „prirodnog“ građanstva, pogotovo posle terorističkog napada na samom početku, nakon kog su stradali mnogi nevini. Adamov prvi posao će biti da sazna ko je bio organizator ovog napada i da lagano otkriva slojeve misterije koji čuvaju istinu o Illuiminatima, što će mu dati priliku da na kratko poseti i par drugih lokacija širom sveta. Nažalost mora se priznati da, iako je centralna priča igre napisana na dobar način, ona nije preterano zanimljiva i ne tera igrača da joj se potpuno posveti. Na svu sreću, sporedne misije i slobodno istraživanje zona (pogotovo kada otključamo napredne modove kretanja i pronalaženja novih putanja) su najbolji deo ove igre i oni su razlog zašto će većina igrača ostati dugo u igri. Sporedne misije su prepune odličnih likova, a njihove priče i emotivni način na koji vrše interakciju sa vama, će vas zasigurno terati da ih pronađete i rešite što više. Ovakav raspored kvaliteta scenarija je maltene suprotan onom iz Human Revolution-a, gde je centralna kampanja bila dosta zanimljivija i sa kvalitetno odrađenim dizanjem i spuštanjem tenzije. U Mankind Divided-u ona, em nije preterano zanimljiva, em se sama završnica dešava bez prevelike najave. Na svu sreću, kvalitet ostalih priča u igri je toliko dobar da ovaj nedostatak može biti oprošten.

Najprimetnije gamplay novine u Deus Ex: Mankind Divided, su: mnogo veći fokus akciono izvođenje, koje sada neće davati penale borbenim igračima, i nedostatak ključnih bitaka koje su u prvoj verziji Human Revolution-a tražile od igrača da iznenada postanu borbene mašine. Naravno akcija nije prioritet, svako može igrati onako kako želi. Kompletan gameplay nastavka je mnogo prirodniji, možemo da biramo kako da unapredimo mogućnosti svog lika ka istraživanju, hakovanju ili akciji. Od samog početka se može uživati u gameplay-u koji dozvoljava različite pristupe rešavanju situacija i UI-a, koji je bolje optimizovan da igraču da veću kontrolu nad svim sistemima igre (inventar u kom sami moramo da nameštamo položaj opreme u slotovima je ostao nepromenjen, kao omaž svim Deus Ex igrama, tako da spremite se za rundu Tetrisa ako vam ponestane mesta). Kao i u svakoj Deus Ex igri mnogi zadaci se ovde mogu rešiti jednostavnim pričanjem, a ako priča nije moguća, tu su nenasilne metode – šunjanje, korišćenje nevidljivosti, i hakovanje kompjutera, preko kojih se mogu otvoriti putevi za istraživanje i promeniti način rada robotskih sistema (automatizovane stanice sa naoružanjem, roboti koji patroliraju terenom). Akcija je fluidnija i lakša (sa više vrsta oružija i lakšeg dolaska do municije), a akcioni igrači mogu uložiti svoje XP poene u otključavanje nekoliko “dodataka” koji će dosta pomoći u bitkama. Tu najviše izdvajamo mogućnost pojačanja oklopa, usporenja vremena, promene režima rada oružja, i aktiviranja specijalnog Titan oklopa koji će na kratko Adama učiniti skoro potpuno nezaustavljivim.

Što se veoma popularnog „šunjanja i hakerisanja“ pristupa tiče, Deus Ex ne razočarava. Igrači koji su od ranije navikli da ovako rešavaju misije, će u Mankind Divided-u videti zaslugu za svoj trud. Hacking mini igre su još lakše za upotrebu, a kretanje po terenu je poboljšano dodatkom poteza kojim Adam može da se teleportuje preko kratkih distanci. Što se tiče starih poteza koje je imao u Human Revolution igri, svi su prisutni i ovde (automatski sistem sletanja sa visina, nevidljivost, mogućnost rušenja zidova i ostali).

Vredno je spomenuti da raspodela XP poena sada ne daje penale akcionim igračima, kao što je to bio slučaj u prošlom izdanju. Razvoj i marketing igre je prošao kroz kontroverzu činjenicom da je izdavač Square Enix insistirao da se igri doda sporedni mod „Breach“, koji maltene tera igrače da ulažu pravi novac da bi ga rešili, i mikro-transakcije u samoj kampanji igre (kupovina in-game novca i Praxis poena za otključavanje Adamovih nadogradnji). Na svu sreću moramo reći da je Breach mod potpuno nebitan i veoma neprivlačan, a da je centralna kampanja optimizovana da bi se igrala bez ikakvog ulaganja novca za mikro-transakcije. Jensen će tokom regularnog igranja i sporednih misija dobiti toliko novca i Praxis poena da će igrači veoma lako moći da unaprede sve što žele, a da im pritom ostane višak poena. Mi preporučujemo da se prvo unaprede njegove sposobnosti za pronalaženje novih putanja po gradu i za kretanje (jači skok, probijanje zidova, prolazak kroz struju/gas i sl.), jer će to omogućiti dosta lakše obilaženje grada, bilo da koristite šunjanje ili akciju kao svoj primarni način rešavanja misija. Pored centralne kampanje koja u proseku traje oko dvadesetak sati, igra će taođe dobiti par singleplayer DLC misija, koje će biti u prodaji krajem ove godine.

Naravno, ne možemo završiti ovaj opis bez spominjanja audio/vizuelne komponente. Deus Ex: Mankind Divided je prelepo realizovana igra, koja zaista sija na mnogim poljima. Glumačka postava je za klasu bolja od prethodne (naravno Adam Jensen, kojem glas daje Elias Toufexis, je opet fenomenalan), a sporedni likovi veoma često znaju da budu realistični zbog svoje glasovne glume. Nažalost njihova animacija je ponekad prenaglašena (mlataranje rukama i sl.), ali to nije toliko primetno. Audio komponenta je vrhunska, sa svetom koji je prepun zvukova mašinerije, gradskih radnji i gužve, a Adamovi potezi su propraćeni dobrim audio reakcijama. Muzika je za dlaku lošija od prošle igre (ne postoji ekvivalent fenomenalne „Icarus“ pesme), što ipak znači da je Michael McCann opet napravio jednu od najboljih muzičkih pratnji ove godine. Vizuelno, Deus Ex ne spada u jednu od najleših igara današnjice, ali izgleda zaista odlično, što se pogotovo može reći za PC verziju, koja igračima nudi opciju da podignu kvalitet grafike iznad nivoa PS4 i Xbox One konzola (nažalost uz veliki udar na framerate). Ali i sa konzolnim podešavanjima igra izgleda veoma lepo, tako da ni igrači na tim sistemima neće osetiti da su ostavljeni iza PC-a. To ipak ne važi za vremena učitavanja nivoa koja su drastično brža na PC-u ako korisnik instalira igru na SSD disk.

Sve u svemu, Deus Ex: Mankind Divided je ozbiljan naslednik potencijala koji je prikazao Human Revolution, sa samo par negativnih elemenata, koji na svu sreću ne utiču puno na opšti kvalitet igre, ali su definitivno razlog zašto ona neće biti zapamćena kao jedno od zaista najboljih izdanja godine. Na samom kraju Human Revolution-a, Adam Jensen je pre polaska u finalni obračun dobio savet i upozorenje: „Ovo nije kraj sveta, ali možeš ga videti odavde.“ U Mankind Divided-u kraj sveta ne samo da se vidi, on je već započeo.