WWE 2K26 (2026)

Najbolja WWE2K igra na svetu – ili samo još jedan solidan WWE pay-per-view?

Stara škola u novom pakovanju

Od kako je izdavač 2K nakon blamantnog fijaska zvanog WWE 2K20 (mega izbagovane igre koja je na sva usta kuđena i ismevana) odlučio da se uozbilji i maksimalno posveti ovoj franšizi – svaki naredni nastavak bio je sve bolji, utegnutiji i kompleksniji. Vođeni tom logikom, za WWE 2K26 čiji cover krasi lice kontraverznog ali legendarnog kečera i aktuelnog WWE šampiona CM Punk-a, nekako se po defaultu očekivalo da bude “najbolji na svetu”. To je ujedno i čuvena rečenica u čiju verodostojnost i sam CM Punk već decenijama iz petnih žila pokušava da nas ubedi, a njemu je pored covera igre ove godine i posvećen Showcase mod koji će nam prezentovati čak 21 meč sa najzanimljivijim momentima njegove karijere.

Kada uzmemo u obzir koliko je sam WWE univerzum u poslednjih godinu dana bio prepun haosa, povrataka i dramatičnih obrta, zapravo ima smisla da i ova igra reflektuje istu energiju. Pored povratka legendarnog Punka kao cover zvezde nakon 13 godina, vraćaju se još neke stare mehanike koje dugo nismo videli u ovim naslovima, a dodato je i pregršt novina u vidu novih vrsta mečeva, tehnika i sitnih prezentacionih tweak-ova tako da na papiru ova igra zaista deluje bolje od svojih prethodnika. ALI na žalost, u tom paketu ide i jedna prilično loša vest vezana za trend koji je kod publike ostavio gorak ukus i upropastio mnoge uspešne franšize. Govorimo naravno o mikrotransakcijama u vidu Battle Pass-a, takozvanog Ringside Pass-a -a koji od ove godine truje i WWE 2K. No, kritike ćemo ostaviti za sam kraj, a sad ‘ajmo u ring da postanemo kečer!

Ne treba nam NETFLIX – imamo WWE kod kuće!

Kao i u poslednjih nekoliko nastavaka, igra vas prvo vodi u Performance Center gde prolazite kroz opširni tutorijal koji će vas upoznati sa osnovnim mehanikama gameplaya i koji toplo preporučujemo svakom početniku jer je hvatanje komandi u letu praktično nemoguća misija. Da, u pitanju je najozbiljnija WWE simulacija do sada gde je suludo i pomišljati o button mashingu ako želite ikakav ozbiljniji progres. Jedna stvar koju developer Visual Concepts zaista drži na visokom nivou jeste, kao što im i ime sugeriše – vizuelna prezentacija. S obzirom na to da je ovo prvi WWE naslov koji je potpuno batalio konzole prethodne generacije, jasno je da su developeri dobili malo više prostora da se razmašu i dodatno ispoliraju stvari.

Prošle godine uveli su mogućnost kontrolisanja kamere iz trećeg lica kao i proizvoljnog kadriranja ulazaka kečera u ring, a sada možete po želji aktivirati njihovu gestikulaciju kao i pirotehniku – što je detalj inspirisan nesrećnom AEW Fight Forever igrom od pre par godina. Publika sada ne samo što žustrije navija već i peva ulazne teme kečera poput Seth Rollinsa ili CM Punk-a. Titule su izložene na pijedestalima pored ringa kao u WWE programu i sama atmosfera u arenama mnogo više liči na televizijski spektakl kakav gledamo na Netflixu.

Animacije deluju fluidnije nego prethodnih godina i sada je pre svakog meča moguće izabrati da li ćete se dostojno rukovati sa protivnikom, izmrštiti mu se, dodvoravati se publici ili besno pohrliti ka protivniku i ispesničiti ga. Poteze je moguće kontrirati na mnogo više načina ali je takođe uvedena i reversal limit ljubičasta skala koja vas sprečava u spamovanju reversala na određeno vreme. Vraćen je i sistem chain wrestling mini-igre koji je dugo godina bio odsutan i možete ga aktivirati po želji ovog puta. Slajdera za kastomizaciju borbenih mehanika sada ima trostruko više nego u prethodnim igrama tako da bukvalno možete izbaždariti igru tačno onako kako vam odgovara. Prebrza vam je pin skala ili premali hotspot za kickout? Protivnik predugo ostaje onesvešćen nakon batina ili prečesto kontrira poteze? Nikakav problem – sve se da kastomizovati do najsitnijih detalja što veoma pozdravljamo jer se igra tako može napraviti pristupačnom i neiskusnim igračima.

Kečer ali tehničar!

Što se tiče mečeva u režiji bez zabranjenih zahvata, uvedena su i nova oružja poput francuskog ključa za masažu bubrega ili vreće pune rajsnadli koje možete raskalašno prosuti posred ringa i koristiti ih za akupunkturu protivnika, a potom ga provozati u kolicima iz šoping centra i sjuriti u obližnji automobil. Pored standardnog rvačkog ringa, poprište vaših nasilnih bitaka može biti i nekoliko backstage prostorija, kao i novouvedena WWE arhiva, ili otpad gde možete zaboraviti na sva pravila i prosto se bezumno iživljavati do mile volje! Fizika oružja deluje nešto slobodnije nego ranije, posebno u odnosu na period nakon WWE 2K16 kada je i sam sistem bio prilično rigidniji.

Kao novine tu su borbe na zaštitnim barikadama ispred publike i izvođenje poteza sa istih, a dodate su i nove vrste mečeva poput dumpster meča koji je praktično isti kao i casket meč samo što umesto u mrtvački sanduk protivnika treba spakovati u kontejner sa đubretom. Inferno meč takođe pravi povratak od 2014. godine na oduševljenje svih Bobana Piromana! Sada je mnogo kompleksniji nego pre, što znači da protivnika možete zapaliti na više kreativnih načina a takođe i izgleda impresivnije jer posle svakog jačeg poteza plamenovi bukte kao na “Rammstein” koncertu.

Pakao možete dodatno proširiti u 3 stages of hell meču gde možete birati meč iz tri faze pod specijalnim pravilima koje sami možete odrediti. Ponovo je tu i I Quit meč sa unapređenim submission sistemom koji omogućava da protivnika naterate na predaju čak i uz pomoć oružja, a interesantan detalj je to što je za pojedine kečere snimljen i poseban voiceover tako da sam imao priliku da maksimalno uživam u vapajima CM Punk-a dok sam nad njim sprovodio vežbe istezanja preko stolice.

Do you feel lucky… Punk?

CM Punk koji nam dolazi iz najsrpskijeg američkog grada Čikaga i samoproklamovani “Najbolji na svetu” ni malo mi nije drag tako da se nisam baš puno radovao “showcase” modu u koji se ove godine vrti baš oko njegove malenkosti. Ali nakon što sam završio isti bio sam prijatno iznenađen! U pitanju je možda i najbolji showcase mod u WWE 2K igrama do sada i to iz više razloga. Prvo, napokon je izbačena iritantna generička muzika tokom mečeva kao i pravi arhivski snimci oskrnavljeni blurovanjem i cenzurom koji su se loše stapali sa grafikom igre i remetili pacing prethodnih “showcase” modova. Sada su sve narativne sekvence urađene isključivo u engine-u igre što daje daleko fluidniji pejsing. Pored istorijski važnih mečeva za karijeru CM Punka koje ćete prelaziti i pobeđivati vodeći ga kroz igru, tu su i “what if” scenariji koji zamišljaju duele koji se zapravo nikada nisu dogodili što je prilično dobro osveženje! Video snimci CM Punka koji nas uvodi u svaki meč kvalitetno su producirani i predstavljaju nam takozvanu “slingshot tehnologiju” što je zapravo način da Punk izleči svoje komplekse time što menja ishode istorijskih mečeva i sada morate da ga u mečevima koje je u realnosti izgubio dovedete do pobede. Ipak mora dorasti svom nadimku “Najbolji na svetu” zar ne? Ono što je meni prijalo kao “CM Punk hejteru”, kako me često naziva Veliki Gazda ovog sajta Nick Jovanović, je to što kasnije mečeve u ovom modu možete zapravo igrati i kao protivnici CM Punka i tako poniziti narcisoidnog protagonistu.

Tokom svakog meča potrebno je uraditi određene objektive, koji su mahom slični i generički što mi se nije dopalo, ali ih je barem lakše izvesti nego u prethodnim igrama. Ispunjavanjem istih otključavate nove borce ili alternativne kostime, mada za one koji ne žele da prelaze ovaj mod postoji i veliki “Gauntlet” izazov sa mnoštvom protivnika koje morate pobediti za redom ali vam na posletku omogućava da otključate sve nagrade odjednom. Ali potvrđujem da je taj mod Sizifov posao. Bez premca – najkompletniji i najkvalitetniji showcase mod do sada.

MYRISE iliti Archetype-ovo vozdizanje

Naravno da i ove godine imamo MyRise mod koji prati karijeru WWE superstara ili superstarOVKE koje sami možemo kreirati u creation suite-u koji je još više unapređen detaljima i džidžabidžama za kinđurenje vašeg pulena. A priča pod nazivom “The Comeback” prati povratak legendarnog kečera, ili kečerke pod pseudonimom “The Archetype” koji se nakon 2 godine pauze vraća u WWE spreman da ponovo postane šampion pobedom nad Paul Heyman-ovim izaslanikom, koji je u slučaju da igrate sa muškim likom intenzivni as druge generacije kečera Bron Breakker, dok je sa ženske strane u pitanju pregruvana bilderka Jordynne Grace. Bićete prinuđeni da se u ovom modu vratite korenima i rmbačite ponovo na indy sceni, a potom se znojite u WWE Performance Centeru i NXT-u kako biste se probili do Rawa ili SmackDowna i konačno izazvali Heymanovog šampiona na WrestleManiji. Ovog puta je priča dosta svedenija i kraća, i nema previše side questova i grananja narativa – kako je to bio slučaj prethodnih godina. Loša stvar je što je gameplay veštački produžena grindom u jednoličnim mečevima bez ikakvog scenarija kako bi se dostigao određeni rating za napredovanje u priči. Poboljšanja dolaze u vidu cutscena koje su ovog puta mnogo dinamičnije animirane i više liče na pravi show, ali generalno se stiče utisak da je ovaj mod daleko manje zabavan od svih prethodnih MyRise modova do sada, što pričam kao neko ko je završio apsolutno svaki pređašnji MyRise.

Na žalost, ni ove godine nije moguće importovati lika iz prošlogodišnjih verzija igara, ali je moguće eksportovati vašeg MyRise pulena, upload-ovati ga online u “Community Creations” ili koristiti u svim drugim modovima igre OSIM u ozloglašenom modu zvanom “The Island” koji je debitovao prošle godine, i izazvao gnev igrača svojom lošom optimizacijom i dizajnom.

THE ISLAND: Ostrvo bez mamuta i Vođe Plemena, ali krcato mikrotransakcijama

THE ISLAND mod prisutan je i ove godine, s tim što je ostrvo na kojem možete gubiti – pardon, provoditi vreme sa ostalim igračima i NPC-evima malo redizajnirano i za početak radi dosta stabilnije sa boljim framerate-om, mada se i dalje čini da ne doseže 60fps u glavnom hub-u, barem u PS5 verziji koju sam imao prilike da igram. Kozmetika koju možete kupovati za VC poene koje zarađujete tokom igre i dalje je prisutna, samo što se ovog puta priča ne vrti oko Romana Reignsa već možete birati jednu od 3 frakcije kojoj ćete se priključiti: “Order of Anarchy” koji naravno predvodi nezaobilazni arogantni WWE šampion CM Punk, zatim “Order of Shadows” koji logično vodi senzualna goth mamica Rhea Ripley i naposletku “Order of Tradition” predvođen od strane novog poster boy-a kompanije koji je od skoro zamenio Johna Cenu – Cody Rhodes-a.

Kojoj god frakciji da se priklonite grind koji vam sleduje ostaje isti, iako se priče donekle razlikuju. Najbolja stvar ove godine je to što svi akteri ovog moda napokon imaju animacije i voiceovere dok smo u prošlogodišnjoj verziji imali samo slike konverzacija i zidove teksta. Nisam mnogo vremena proveo u ovom modu ali već na početku se primećuje da je daleko kvalitetnije urađen od prošlogodišnjeg i zbog toga 2K zaslužuje thumbs up.

MYFACTION: Moraš da skupiš sve WWE kečere!

Kad smo već kod besomučnog grinda i ponavljanja jednog te istog u nedogled – moramo pomenuti i MyFaction kartaški mod koji je naravno ponovo prisutan i u kojem i ovog puta u Pokemon stilu skupljate kartice kečera ili ih otključavate u glavnom modu igrez odnosno kupujete za VC poene ili prave pare, sklapajući svoju ekipu sa kojom rešavate pregršt tower-a, turnira, mečeva sa raznovrsnim stipulacijama i hendikepima i slično. Nepotrebno je pomenuti da su suština ovog moda mikrotransakcije tako da ako se poput autora ovih redova svim svojim bićem gnušate ovakvih modova – preskočićete ga bez mnogo razmišljanja.

UNIVERSE MODE: Poigrajmo se sa kečerima u pesku

Ako postoji jedan mod koji već godinama nosi WWE igre, to je sandbox zvani Universe Mode – predviđen za sve igrače kojima 8 sati nedeljnog WWE programa na Netflixu nije dovoljno već žele da sami kreiraju, režiraju, bukiraju a potom i igraju svoj show. Što bi reklo “Bijelo Dugme” – sve je isto ko i lani, osim par novina poput uvođenja draft sistema koji nije bio prisutan više od 10 godina, kao i sitnih podešavanja poput imena eventova i vremena održavanja istih.

Ja se ovim modom iskreno nisam mnogo pozabavio jer je zaista preobiman, ali prolaskom kroz 10-ak mečeva primetio sam uvođenje novih promo segmenata uz dodatne animacije i situacije. Valja pomenuti da su Money in the Bank cash-in sistem, kao i skidanje kofera sa kuke u Money in the Bank mečevima NAPOKON pojednostavljeni tako da će ovi mečevi bar za nijansu biti manje frustrirajući.

MYGM: Kečerski menaĐer da budem

Još jedan mod u koji me tradicionalno ne interesuje godinama niti sam imao puno vremena za gubljenje u njemu je MyGM mod u kojem birate svoj šou i dodeljujete mu generalnog menadžera a potom draftujete kečere i organizujete eventove na nedeljnoj bazi, veoma slično kao u Universe modu – samo daleko dosadnije i monotonije. Uz dužno poštovanje svim wrestling menadžerima entuzijastima – ovaj mod nije moja krigla piva, niti kesica čipsa, tako da se ne bih tu mnogo zadržavao. A da, i dalje ne možete bookovati “Royal Rumble” meč – eto! Pored fleksibilnog Universe moda, MyGM jednostavno deluje kao mod koji još uvek traži razlog za postojanje.

MIKROTRANSAKCIJE – najveći heel turn igre

Najveća kontroverza ove godine dolazi iz potpuno novog sistema monetizacije. Ringside Pass sada funkcioniše kao pravi Battle Pass sa više sezona sadržaja. DLC likovi i kozmetika otključavaju se kroz EXP sistem i napredovanje kroz tierove. Dakle ne gine vam suvoparni grind ako želite da otključate sve likove… Ali naravno, postoji i premium verzija koja ubrzava proces ili jednostavno omogućava da sve preskočite i platite pravim novcem. Najveći problem leži u tome što su mnoge stvari, odnosno likovi, arene, outfiti koje ste ranije mogli otključati prostim prelaskom story moda sada zaključani. Čak su zaključani i neki likovi koje smo u prethodnim verzijama igre imali otključane od starta! Ovaj bezobrazluk pohlepnog 2K izdavača izazvao je bacanje drvlja i kamenja na njih od strane Internet drekavaca, a ja ću ih osuditi u ime EMUGLX komune drastičnim smanjenjem ocene nego što bi igra dobila da nije ove baljezgarije.