The Callisto Protocol (2022)

Zanr survival horor video igara je prošao kroz nekoliko uspona i padova, sa dosta igara koje su obeležile periode kada je ovaj žanr uspeo da nađe veliki uspeh kod igrača širom sveta. Osnova na kojoj je ovaj žanr bio izgrađen je bila postavljena još tokom 1980tih sa naslovima kao što su „Haunted House“, „3D Monster Maze“, „Castlevania“, „Splatterhouse“ i  pogotovo „Shiryou Sensen: War of the Dead“ iz 1987 koji mnogi danas smatraju kao prvom pravom survival horor igrom ikada napravljenom. Ali, pravi zalet koji je doveo do svetske popularizacije upečatljivih horor igara su svakako „Sweet Home“, „Project Firestart“, i „Alone in the Dark“ koje su igrače pripremile za dolazak legendarnog Resident Evil-a 1996. godine. Posle dolaska te igre, horor je eksplodirao na PC-u i konzolama, dajući igračima širok spektar naslova u kojima su mogli da prežive neverovatne situacije neretko uz pomoć minimalnog naoružanja. Posle popularizacije 3D horora u igri Resident Evil 4, mnogobrojni konkurenti su stigli na tržište pokušavajući da igračima daju šansu da se uplaše u mnogo realističnim okruženjima. Jedna od takvih igara je bio i Dead Space.

Napravljen od strane studija Visceral Games, Dead Space je po prvi put fanove survival horror žanra preselio u svemirsko okruženje, dajući im šansu da se prošetaju napuštenim svemirskim stanicama u čizmama inženjera Isaac Clarke-a koji se našao u sred epidemije mutiranja živih bića u Necromorphs čudovišta. Kulminacija ove franšize je stigla 2013. godine sa izdavanjem igre Dead Space 3 koja je preusmerila fokus igranja sa solo horor iskustva na kooperativno akciono napucavanje sa protivnicima, potez koji je zacementirao sudbinu franšize i doveo do prebacivanja rada tima na nekoliko velikih Call of Duty igara.

Sada, skoro 10 godina posle kraja Dead Space franšize, deo originalnog tima tog projekta se okupio ponovo, voljni da se ponovo posvete iskonskim strahovima koji nas čekaju ako negde duboko u svemiru pronađemo nešto jako staro i jako voljno da preuzme kontrolu nad našim krvavim telima. Rezultat njihovog dugačkog rada u prostorijama studija Striking Distance je visokobudžetna i nesvakidašnje ambiciozno realizovana survival horor igra The Callisto Protocol koja je upravo stigla na PC i sve kućne konzole iz PlayStation-a i Xbox-a.

Svaki fan survival horror žanra će odmah po paljenju igre shvatiti da The Callisto Protocol predstavlja pravi omaž atmosferi i vizuelnom dizajnu koji je Dead Space postavio pre skoro 15 godina.

Dva veka u budućnosti, igrači su stavljeni u ulogu svemirskog kamiondžije Jacob Lee-a koji je poveo neko vreme bio zaposlen vozeći tajne rute između velikog zatvora na Jupiterovom ledenom mesecu Callisto i velike urbane zone na obližnjem mesecu Evropa. I baš tokom poslednje ture, Lee i njegov brod bivaju napadnuti od strane pokreta otpora koji sumnja da je vođstvo zatvora oslobodilo na Evropi opasan virus koji je mutirao nedužno stanovništvo. Oštećeni brod pada nazad na Callisto, i malobrojna preživela posada biva uhvaćena od strane radnika zatvora i poslata u ćelije da budu dodatno meso za oslobođene horde mutanta koje su preuzele kontrolu nad celim kompleksom građevina na tom mesecu. Shvativši da je jedina šansa za preživljavanje beg iz zatvora, Jacob Lee otvara svoju ćeliju i kreće na krvavu avanturu koja će ga poslati kroz mnoge delove zatvora, industrijskih kompleksa koji ih okružuju, pa čak i duboko dole do originalne Callisto kolonije koja je odgovorna za pronalazak nestvarno moćnog i okrutnog mutagena koji trenutno hara mesecom.

Tokom kampanje koja u proseku traje oko 10 sati (sa svega još oko 5 sati za rešavanje svih sporednih izazova), igrači će proći kroz sve tradicionalne stadijume survival horor žanra. Na početku će biti okruženi velikim misterijama i nedovoljnom snagom da se lako bore protiv protivnika, pa će uspeti da se kako-tako opreme za kompetentnu borbu, i pred kraj igre će na kaiševe svog jakog svemirskog odela okačiti širok spektar naoružanja i u inventaru naći dosta municije. Dok je Dead Space bio fokusiran na inženjerska oružja napravljena od grubih rudarskih alata koja su lako mogla da seku udove mutiranih protivnika, The Callisto Protocol je više tradicionalan u svom izvođenju. Primarni način borbe je su melee udarci, a oružja su tu kao ispomoć tokom bliskih borbi i ponekad kao opcija da se protivnici zaustave dok su udaljeni malo dalje.

Borba prsa u prsa je veoma dinamična, ali je napaja veoma jednostavan sistem kontrolisanja lika. U skoro svakom okršaju, igrač će prvo morati da se izmakne od udara protivnika koristeći dodge poteze, i onda da aktivira kombo udarac koji će na kraju otvoriti kratkotrajnu opciju za brzo vađenje pištolja. Ali iako ovaj sistem podseća na primer onaj viđen u igri The Last of Us Part II, ove igrači ne moraju da precizno kontrolišu pritisak dodge dugmadi. Nasuprot, igra će automatski odraditi dodge potez ako igrač samo pritiska kretanje u desno ili u levo dok se protivnik sprema da ga udari. Ako protivnik udara dvostruki ili trostruki combo, igrač samo treba na vreme promeni pravac kretanja (a pritisak unazad će aktivirati blok). Kada se savlada, ovakav sistem igranja može igraču dati veliku dozu samopouzdanja, makar dokle god se ispred njega nalazi samo jedan protivnik. Ali tokom trajanja kampanje, developeri igre su na veoma dobar način uspeli da iskombinuju sve moguće načina na koji će protivnici pokušati da iznenade igrača. Pred kraj igre postoje čak i sekvence sa zaista velikim brojem protivnika, ali i na sreću opcijama koje će igraču pomoći da se izbori sa njima. Neke od tih opcija su kopija „gravity gun“-a iz Half Life 2 igre (sa kojim igrač može da ugrabi objekte i čudovišta ispred sebe, i baci ih unapred na raznorazne turbine, bodeže i provalije), kao i opcija za šunjanje sa kojim se sa terena može tiho ukloniti dosta mutanata pre početka otvorene glasne borbe.

Sve u svemu, gameplay igre The Callisto Protocol  je unikatan i lagano prebacuje igrača iz defanzivnog igranja i veoma napete kontrole nad samo 6 slotova u inventaru na početku kampanje (što nas je podsetilo na mizernu veličinu inventara u Chris-ovoj RE1 kampanji!), do samouverenog ofanzivnog igranja u drugoj polovini. Osećaju moći doprinosi i ugrađen sistem za nadogradnju oružja sa dodatnim ofanzivnim efektima, kao i čest pronalazak healing itema u razorenim prostorijama Callisto-a, plavim kutijama koje se mogu uništiti preko gravity efekta, i udaranjem tela poraženih protivnika (što je pravi omaž Dead Space-u).

Ali ono što uzdiže ovaj naslov od maltene bilo koje survival horor igre je neverovatno visok nivo audio-vizuelne prezentacije. Svaki kutak Callisto meseca je realizovan na neverovatno detaljan način, sa šikokim spektrom efekata svetlosti, tame, dima, i ogavnih mutiranih objekata koji čine ovu igru jednom od najlepših ikada napravljenih. Od početnog zatvora, pa do okolne infrastrukture, otvorenih predela smrznutog meseca, urušenih kompleksa oko svemirske luke, igra prosto odiše detaljima koji čine svet uverljivijim i dopadljivijim. Prezentaciji dosta pomažu i direktno integrisani raytracing efekti koji su dostupni na nextgen konzolama i PC-u, i koji čine senke, svetla, refleksije i providno mutirano meso na protivnicima zaista neverovatno uverljivim. I sami likovi su realizovani jako realno, ne samo vizuelno već i sa veoma visokim nivoom kvaliteta animacija. Naš glavni lik se kreće tromo ali veoma realistično, sa širokim spektrom borbenih animacija kao i pokreta koji su potrebni da na primer puzanje kroz mnogobrojne ventilacione i tehničke tunele.

Glavna postava igre nije mnogobrojna i sastoji se od našeg glavnog junaka kamiondžije Jacob Lee- (Josh Duhamel), člana pokreta otpora Dani (Karen Fukuhara) i sadističkog čuvara u zatvoru Kapetana Leon-a (Sam Witwer). Svi oni su detaljno skenirani i rekreirani u igri na veoma detaljan način, dajući mnogim modernim igrama domaći zadatak kako da unaprede storytelling sa realističnim likovima.

Atmosferu igre drastično podiže i fenomenalni audio dizajn. Znajući dobro kako da iskoriste zvuk da bi uplašili igrača, developeri iz Striking Distance studija su svaki kutak igre začinili sa širokim spektrom audio izvora koji neretko služe samo da učine igrača uplašenim. Dobro pozicioniran 3D zvuk u ovoj igri itekako može da podigne tenziju čak i ako igrač direktno ne može da vidi gde se tačno nalaze njegovi protivnici, ili čak nije siguran da su oni i prisutni blizu njega.

Iz orbite se vidi da je The Callisto Protocol pravljen kao igra koja hoće da na što efektivniji način prikaže igračima što upečatljivi svet, atmosferično okruženje gde je svaki detalj bitan, i odličnu glumu koja će naterati igrače da savladaju sve prepreke da bi nekako uspeli da se izvuku iz ove svemirske apokalipse.

Verzija igre koju smo odigrali na PlayStation 5 konzoli je možda i najbolja koja se može iskusiti sada odmah posle premijere igre. PS5 hardver uspeva da renderuje ovaj impresivni naslov bez ikakvih tehničkih problema sa framerate-om, dajući igračima izbor između vizuelno spektakularnog 30fps Fidelity moda u kojem je aktivno nekoliko upečatljivih raytracing efekata, i veoma tečnog 60fps Performance moda koji poboljšava osećaj igranja tokom borbenih sekvenci. Tokom igranja kampanje mi smo prvu polovinu igre odigrali u Fidelity modu, a drugu u Performance modu, i oba su bila veoma lagodna za igranje.  PlayStation 5 ne prestaje tu, dajući takođe igračima veoma dobro realizovanu 3D audio prezentaciju dostupnu preko bilo kojih stereo slušalica, brza učitavanja, i čak nadprosečno dobru iskorišćenost DualSense vibracionih motora. Može se reći da je ovo prva PS5 igra posle Astrobot-a i Returnal-a koja je uspela da veoma dobro iskoristi DualSense gamepad!

Nažalost, sudeći po prvim impresijama da drugih gaming platformi, The Callisto Protocol nije tako dobro tehnički ispao na drugim platformama. PC igrači su od prvog dana osetili rendering problem koji je na svim konfiguracijama izazivao kratkotrajne zastoje tokom igranja („shader compliation stutter“, efekat koji je bio ublažen sa patch-ovima posle premijere igre ali ne i totalno odstranjen), a Xbox Series X/S konzole nažalost imaju pomalo framerate dropova. Nadamo se da će ovi problemi brzo biti uklonjeni. Igra je dostupna i na prošloj generaciji PlayStation i Xbox konzola, gde se najbolji 30fps portovi nalaze na PS4 i PS4 Pro sistemima.

I pored svih hvalospeva koje smo napisali do sada, na kraju smo ipak došli do zaključka da je The Callisto Protocol veoma kompetentna survival horor igra, ali da nije uspela da se uzdigne na nivo koji su neke prošle igre uspele da dostignu. Dok se nama svideo melee sistem koji igra nudi, on je ipak na kraju krajeva veoma jednostavan za igranje i čini mnoge borbene sekvence igre trivijalnim. Bombastična singleplayer kampanja ne traje dugo, nema puno sporednog contenta, savegame sistem je u potpunosti zasnovan na automatski snimljenim pozicijama, i sama završnica igre je nedovršena i promoviše kupovinu dodatne DLC ekspanzije koja će biti dopremljena do igrača tokom 2023. godine (zajedno sa par dodatnih modova igranja – wave base mod, otežani campaign mod, i podrška za New Game+).

The Callisto Protocol ne uspeva da se uzdigne na nivo kultnih prethodnika kojima ova igra odaje veliki omaž, ali je itekako igra koja je vredna igranja i nudi dosta dobre zabave i horor momenata. Nažalost, njeni očigledni veliki uspesi samo jasno bacaju svetlo na par nedostataka koji je sputavaju i sprečavaju da dostigne legendarni status, i čine ceo paket samo odličnom osnovom za buduće horor avanture na koje će nas poslati talentovani deleloperi iz Striking Distance studija.