Super Robot Wars Y (2025)

Sećam se kako sam kao klinac u ranim 2000-ima, sa oko 12 godina, sedeo pred TV-om i gutao epizode Gundam-a na nekom piratskom kanalu koji je ćale svukao od komšije (shoutout za Mileta Gastoza, hvala ti na obrazovanju posleratnih naraštaja!), sanjareći o tome da vozim ogromnog robota koji raznosi neprijatelje sa neba. To je bilo vreme kad sam prvi put čuo za Super Robot Wars serijal – stariji rođak je nabavio neki čudan disk za PSX, i pokušao sam da se upustim u to, ali posle pola sata klika po meniima i gledanja kako se roboti međusobno gaze na mapi, odustao sam. Bilo je to previše komplikacije za moju malu i jako ludu glavu, kojoj mozganje tada nije baš išlo od ruke. Originalni Final Fantasy Tactics je isto prošao, kao i moja prvobitna šansa da se “nakačim” na taj tip igara.  Nisam shvatao tu dubinu taktičkih borbi niti fan servis koji spaja sve te anime heroje, i samo sam želeo akciju bez razmišljanja.

Sada, više od dve decenije kasnije, sa Super Robot Wars Y na PS5 i sa kontrolerom u rukama, osećam se kao da sam dobio revanš. Život je prošao, ali ja nisam više i dalje isti klinac koji više voli da gleda spektakularne eksplozije nego da računa poteze unapred. Sad sam klinac koji MNOOOOGO više voli da gleda spektakularne eksplozije nego da računa poteze unapred, ali sa donekle više strpljenja i životnog iskustva. Naime, naučio sam da cenim i male stvari, kao i da je jutro ponekad pametnije od večeri. Kojekude. Ok, definitivno pauziram sa alkoholom.

Super Robot Wars Y je najnoviji naslov u dugogodišnjoj seriji taktičkih RPG-ova koja spaja mecha anime franšize u jedan veliki crossover haos. Serija je počela 1991. godine pod Banpresto-om, malom japanskom kompanijom osnovanom 1978. koja je specijalizovana za arcade i anime adaptacije. Prvi Super Robot Wars bio je za Game Boy, jednostavna turn-based taktika gde ste mešali Gundam, Mazinger Z i druge robote protiv vanzemaljaca – ništa revolucionarno, ali dovoljno da privuče fanove. U stvari šta ja lupam, pa ovo su bile 90-te i ovo je bio san svih tadašnjih klinaca! Uglavnom, Banpresto je brzo napredovao, prelazeći na SNES i PlayStation, sa naslovima poput Super Robot Wars F (1997.) koji je dodao više dubine u priči i borbama.

Nešto kasnije 2005. godine, Banpresto se spojio sa Namco-om u Bandai Namco, giganta koji danas kontroliše Gundam licence i ostale anime imperije. Od tada, serija je eksplodirala: preko 60 igara, od handheld verzija preko Switch-a i PC-a, sa fokusom na fan servis – interakcije između likova iz različitih serija, poput Amuroa iz Gundam-a koji se svađa sa Kojirom Kabuto iz Mazinger Z-a. Za Super Robot Wars Y, iz 2025. godine, tim je predvodio producent Shinjiro Takata, sa dizajnerima koji su radili na prethodnim hitovima poput 30. godišnjice iz 2021. Oni su hteli da dodaju novu originalnu priču, ali zadrže duh serije: gomila robota, epske bitke (ali ne klasično epske kao što imate u svakoj igri, nego baš epski-epske, kapirate) i puno dijaloga. Lično, cenim tu istoriju – Banpresto je bio mali studio koji je sanjao veliko, i Bandai Namco je to pretvorio u mašinu za novac, ali ponekad se oseća kao da su zaboravili da dodaju malo duše izvan fan servisa.

Priča u Super Robot Wars Y je klasična za seriju: jednostavna okosnica koja služi kao izgovor da se zguraju svi ti roboti i piloti u jedan tim. Glavni junak je jedna od dve opcije – brat i sestra Cross i Forte, nindže koji se pojave na rođendanu Echike, mlade aristokratkinje čiji grad (u stvari, ogroman leteći brod) bude napadnut od strane misterioznih napadača. Echikin grad postaje hub za celu igru, kao i jedinica koju kontrolišete po mapi (ufff što sam ovde dobio flashback igre Perimeter, jel se neko možda seća tog čuda?), gde se dešavaju dijalozi i odabir misija. Kroz priču, regrutujete pilote i njihove mekove iz raznih franšiza – Gundam, Mazinger, Combattler V, pa čak i neke manje poznate poput Daitarn 3 – da bi se borili protiv čudovišta, vanzemaljaca, bića iz shadow realm-a, demona, kamataša i naravno drugih robota.

Priča se odvija kroz cutscene u stilu vizuelnih novela, sa ponekim animiranim sekvencama iz originalnih animea da bi se pojačala drama. Tematski, priča je o jedinstvu protiv veće pretnje, sa interakcijama gde se likovi iz različitih svetova sukobljavaju ili sprijatelje – poput epizoda gde se Domon Kasshu iz G Gundam-a izaziva na duel sa mekom iz Evangelion-a. Ali, iskreno, priča me nije baš uhvatila tokom mojih skoro 50 sati. Kao klinac sam voleo te anime priče sa herojima koji spašavaju svet, ali ovde se oseća kao da je sve samo filer između borbi – dugo kliktanje kroz dijaloge bez mnogo emocije, iako imate trenutke ekspozicije sa pričama pilota. Šta znam, voleo sam fan servis – videti Amuroa kako koordinira napad sa Kojirom je kul, i podsetilo me je na moja klinačka sećanja – ali za nekog ko nije duboko u mecha svetu, priča je površna, više katalog likova nego pravi ep. Filozofski, pokušava da kaže nešto o saradnji, ali na kraju si samo sakupljač robota kao da su pokemoni, a ne heroj sa dubokom motivacijom.

Grafika i performanse u Super Robot Wars Y su mešovite: solidne za poteznu igru, ali ništa što bi vas oduvalo. Igra koristi Unreal Engine 4, sa 2D sprite-ovima za pilote i 3D modelima za robote u borbama, što je standard za seriju. Cutscene su u fazonu vizuelnih novela, kao što sam gore pomenuo, sa statičnim portretima likova koji se klize u kadar, što da se ne lažemo štedi značajno u sektoru animacija. Kad sam se dotakao toga, animacije napada su flashy – velike eksplozije, laserski zraci koji bi pozvali imperiju iz Star Wars-a da im počupa agregate za Death Star. Optimizacija je OK, nema crash-ova koje sam video, ali meniji su malko nabacani – mali tekst, sporo skrolovanje, i na TV-u morate da se nagnete da pročitate tekst. Ili sam ja ćorav, i to je moguće. Vizuelno, roboti izgledaju kul, sa detaljima poput Gundam-ovih antena ili Mazinger-ovih mišića, i okruženja – od gradova do svemirskih bitaka – imaju dovoljno varijacije.

Ali, portreti likova su generički, bez mnogo ekspresije, i animacije u dijalozima su proste – likovi samo mašu rukama kao da usmeravaju saobraćaj na Gazeli. Lično, voleo sam spektakularne napade, posebno kad prvi put vidiš neku ultimativnu tehniku, ali ostatak? Deluje zastarelo, kao da su potrošili sav budžet na dizajn robota i zaboravili na UI. Ponekad sam pomislio da je grafika savršena – mutna kao moje sećanje na MGS Gundam, pa sam se osećao nostalgično frustriran, kao da igram kroz maglu detinjstva.

Gemplej i mehanike u Super Robot Wars Y su srž za fanove, ali za mene su bile prosečne – taktička turn-based strategija sa RPG elementima, gde upravljate timom do 20 robota na grid mapi. Počinjete sa Cross-om ili Forte-om, regrutujete pilote kroz priču, i šaljete ih na misije: glavne za napredak, sporedne za resurse i interakcije. Hub je leteći brod gde radite sve upgrade-ove – poboljšavate robote, pilote, skill tree, opremu – sa resursima koje sakupljate tokom misija. Borbe su po turnovima: pomerate jedinice, birate akcije (napad, odbrana, specijalne veštine), a AI je baš dosta predvidljiv. Možete da koristite asistente – specijalne jedinice koje daju bonuse, poput lečenja  ili pojačanja – ali su ograničeni. Poboljšanja uključuju auto-borbe za brzi grind i fast-forward za animacije. Lično, na početku sam uživao u slobodi da mešam timove – staviti Gundam tenka sa Mazinger DPS-om je zabavno, i osećao sam se kao da gradim dream team iz detinjstva. Ali, kasnije igranje postaje repetitivno: mape su ravne, bez zanimljivih prepreka, i misije se svode na “ubij sve” ili “zaštiti tačku”, bez pravog izazova na normalnoj težini. Jednom sam proveo sat u jednoj misiji samo jer sam zaboravio da aktiviram asistenta. Mana je što je grind lak, pa brzo postajete prejaki, ali za taktičku igru, to je greška – trebalo je da me tera da mislim, ne samo da pritiskam dugmiće za napredak.

Borba je ono što fanovi obožavaju – turn-based na gridu, sa fokusom na pozicioniranje i veštine. Svaki robot ima jedinstvene pokrete: Gundam sa preciznim strelama, Mazinger sa melee razaranjem, i specijalne napade sa animacijama koje traju 30 sekundi do minuta. Možete da birate da li da gledate punu animaciju ili skip-ujete, što mi je sačuvalo razum. Na normalnoj težini, borbe su lako rešive – stavite par jakih robota napred, oni upijaju vatru protivnika, i mašinerija radi sama. Veće težine (expert) dodaju izazov, ali na normalnoj, osećao sam se kao da sam u story modu. Lično, voleo sam trenutke kad prvi put vidiš ultimativni napad – eksplozije, glasovne linije, sve to me podsetilo na anime bitke, i imao sam nostalgija momenat kao kad sam gledao G Gundam. Ali, kasnije postaje monotono: isti neprijatelji, predvidljivi AI, i dugotrajne misije sa 20+ jedinica po strani. Jednom sam umro glupo jer sam zaboravio visinu na mapi. Dubina je tu za hardcore igrače, ali za mene, bila je više spektakl nego strategija – kul za posmatranje, ali ne za duboko uranjanje.

Super Robot Wars Y je solidan nastavak serije sa bogatom istorijom Banpresta i Bandai Namco-a, koji spaja decenije mecha animea u crossover, ali priča ostaje površna, sa fokusom na fan servis umesto dubine. Grafika je OK sa dobrim performansama na PlayStation-u 5, ali UI i animacije deluju zastarelo; gejmplej sa taktičkim mehanikama nudi zabavu u tim bildingu, ali repetitivan i lak; borba je spektakularna sa flashy napadima, ali bez pravog izazova; muzika je highlight sa remiksovima koji podižu atmosferu. Ukupno, igra je za fanove, ali ne i za širu publiku.