Spirit of the North 2 (2025)

Pre nekoliko godina, prvi Spirit of the North me je iznenadio tiho, gotovo stidljivo. Bio je to nenametljiv indie naslov koji je, bez reči, uspeo da mi ispriča melanholičnu priču kroz prelepe vizuale, atmosferu i muziku. Igra nije bila revolucionarna, ali je ostavila trag poput sna koji se ne zaboravlja. Zato sam sa uzbuđenjem dočekao Spirit of the North 2, pomalo zabrinut da li će nastavak uspeti da sačuva magiju prvog dela, a istovremeno uneti dovoljno novina da opravda svoje postojanje.

Srećom, ekipa iz Infuse Studio je očigledno razumela šta je činilo original posebnim, i nastavak je iako i dalje meditativan, tih i introspektivan i samim tim znatno ambiciozniji, fokusiraniji i bogatiji. U Spirit of the North 2 ponovo preuzimamo ulogu crvene lisice u okruženju inspirisanom nordijskom mitologijom.

Ovog puta, narativ je izraženiji ne nužno kroz dijalog, već kroz jasniju strukturu i ciljeve. Vaša lisica sada aktivno traži svog izgubljenog spiritualnog saputnika, legendarnog čuvara Severa, kako bi sprečila širenje korupcije koja izjeda sve što je sveto u ovom svetu. Za razliku od prvog dela, gde je narativ bio više simbolički i otkrivan kroz pejzaže, Spirit of the North 2 ima izraženiju progresiju. Postoje misije, zagonetke koje pokreću priču i okruženja koja menjaju ton igre. Ipak, ne gubi se kontemplacija i sve deluje kao tiho putovanje kroz umirući svet, obasjan krhotinama nade.

Grafički, igra je ogroman skok u odnosu na prvi deo. Unreal Engine 5 čini čuda: sneg se razmiče pod šapama, svetlost se lomi kroz maglovite doline, a čestice svetlosti se spiralno kovitlaju oko svetih mesta. Okruženja su sada raznovrsnija od zaleđenih šuma, preko podzemnih ruševina, pa sve do planinskih visina sa zvezdanim nebom koje oduzima dah.

Lisica je animirana sa puno pažnje gde su svaki trzaj uha, svaki pogled preko ramena, svaki skok detaljni i izražajni. Emotivna povezanost sa protagonistom ovde nije forsirana narativom, već proističe iz toga kako se ona ponaša, kako reaguje na svet. To je pravi uspeh dizajna likova bez reči.

Jedna od najčešćih kritika prvog dela bila je ograničen gameplay. Igra je često delovala kao „walking sim sa dušom“. Spirit of the North 2 odgovara na tu kritiku ubacivanjem dubljih zagonetki, platformskih izazova i svetlosnih mehanika koje zahtevaju promišljanje.

Sada možete koristiti spiritualne moći lisice daleko slobodnije uključujući teleportaciju na određene tačke, usporavanje vremena ili čak privremeno oživljavanje drevnih objekata. Ove sposobnosti nisu samo kozmetičke, već se upleću u dizajn nivoa na način koji podseća na igre poput Journey ili Rime, ali sa sopstvenim pečatom. Posebno se ističu sekvence gde morate povezati više svetlosnih tačaka dok vas juri entitet stvoren iz tame kombinacija napetosti i gracioznosti koja retko uspeva u ovakvim igrama.

Soundtrack je, kao i u originalu, ključan stub atmosfere. Kompozitorom je opet Thomas-Adam Habuda, koji uspeva da kombinuje zlokobne ambijentalne zvuke sa emocionalnim melodijama punim tuge i nade. Upravo ta muzička paleta čini svet igre živim ne zato što je ispunjen NPC-jevima ili dijalozima, već zato što vam šapat vetra i tihi tonovi flaute pričaju priču. Zvuk koraka po ledu, škripanje drveta u daljini, sove koje se oglašavaju dok lutate noću sve je u funkciji izgradnje atmosfere. Spirit of the North 2 zna kada treba da ućuti, i u toj tišini često leži najdublji emotivni utisak.

Nije sve savršeno. Kamera zna da se „zapetlja“ u skučenim prostorima, a hitbox detekcija tokom nekih platformskih skokova ume da bude frustrirajuća. Takođe, igra i dalje povremeno deluje „previše zen“ što znači da će neki igrači želeti više akcije, više naracije ili više jasnoće u ciljevima. Ali, ako prihvatite da Spirit of the North 2 nije tradicionalan akcioni naslov, već igra osećaja i doživljaja, ove mane postaju skoro irelevantne. One su cena eksperimenta – a taj eksperiment uglavnom uspeva.

Spirit of the North 2 je retka igra u današnjoj buci i spektaklu – tiha, nežna i posvećena estetici i emociji više nego brojkama i eksplozijama. Kao neko ko je igrao prvi deo, mogu da kažem da je ovo nastavak koji poštuje nasleđe originala, ali ga hrabro širi u novim pravcima.