S.T.A.L.K.E.R.: Legends of the Zone Trilogy Enhanced Edition (2025)

Kada se priča o legendarnim igrama koje su znale da zavuku igrača duboko u čizme natopljene blatom, znojem i strahom – S.T.A.L.K.E.R. uvek stoji rame uz rame sa klasicima. Još od dana kada je GSC Game World prvi put pustio igrače u černobilsku zabit, Zona je postala mesto koje se ne zaboravlja. I ne samo zato što svaka druga misija završi smrću, već zato što u svetu gde je svaka sekunda borba za dah i metak – atmosfera živi i diše. E, sad se ta ista magija vraća kroz S.T.A.L.K.E.R.: Legends of the Zone Trilogy, kolekciju tri glavna naslova – Shadow of Chornobyl, Clear Sky i Call of Pripyat. I dok trenutno jedan deo igrača i dalje uživa u S.T.A.L.K.E.R. 2: Heart of Chornobyl, ova trilogija je idealna prilika da se starci podsete zašto su svojevremeno bacali monitore kroz prozor, a nova generacija da shvati šta znači preživljavanje u svetu gde su i kamenje i trava smrtonosni.

Ako neko nije bio tu kada je Zona prvi put otvorila vrata – dobrodošli u alternativnu istoriju u kojoj se posle originalne černobilske katastrofe desila još jedna. Samo što je ovaj put priroda rekla „dosta!“ i pretvorila sve u radioaktivni pakao pun anomalija, čudovišta i oportunista koji bi ubili za komad svetlećeg artefakta. U Shadow of Chornobyl igrač je The Marked One – tip koji se budi u kamionu punom leševa, živ, ali bez sećanja. Jedini trag: naređenje „ubij Streloka“. Klasičan dan u Zoni. Zatim dolazi Clear Sky, prequel koji prati plaćenika po imenu Scar, koji preživljava anomalijsku eksploziju i pridružuje se frakciji Clear Sky. Kao i sve u Zoni – ništa nije slučajno. Na kraju, Call of Pripyat donosi najzreliju priču, gde major Degtyarev istražuje pad pet vojnih helikoptera u središtu Zone. Ukratko – od nule do radijacione legende. Ne možemo da se mnogo upuštamo u radnje 3 prethodne igre jer bi to onda podrazumevalo kilometre teksta i ponovne recenzije originalnih naslova. Samo da znaju čitaoci koji do sada nisu imali priliku da se susretnu sa starom zonom je to da je svaka igra koncipirana da bude kao zasebna priča ali je i deo nekog opšteg zapleta čije niti ćemo imati prilike da “uhvatimo” tokom kampanje u sve 3 igre.

Ono što je S.T.A.L.K.E.R. oduvek razdvajalo od drugih FPS-ova jeste potpuna sloboda. Nema „nacrtane“ staze do pobede. Može da se juri glavna misija naravno i da se strogo prati kampanja ali pravi šmek dolazi kada igrač odluči da zaluta i da istražuje. Možete da kopate po ruševinama, kradete od frakcija, ili lutate kroz mutiranu šumu gde i drveće želi da vas pojede. U domenu atmosfere koliko god ove igre bile “janky”, znaju jako lepo da dočaraju usamljenost i pakao života u zoni i njenu nepredvidljivost. Zona ne prašta greške. Ne regeneriše zdravlje. Kad vas neko rani – krvarite dok ne stavite zavoj. Ako nemate zavoj – čestitamo, idete pravo u legendu. Anomalije su i dalje najlepša noćna mora na svetu: polja nevidljive energije koja gutaju sve živo. Ako ne želite da vas pošalju u orbitu, bacajte matore šrafove i molite se da zemlja pod nogama ne počne da puca.

Svaka od tri igre ima taj neuhvatljivi šarm koji može da se opiše samo kao – „sve je pošlo po zlu, ali nekako je sjajno“. U Shadow of Chornobyl možete početi misiju sa zadatkom da spasite lika po imenu Nimble, a završite u sceni gde vas vojska gazi kao mrava. Svi vaši saborci su mrtvi, zadaci propali, a vi jedva dišete. To nije bug – to je iskustvo. Nažalost možda i uobičajena premisa ove igre a to je da će pre neka situacija poći po zlu nego da ćete imati uspeha. Nema garancije. Sve zavisi od vas i pripreme. Clear Sky u celom zapletu pokušava da zakomplikuje stvari dodavanjem frakcijskih ratova pa kad krene haos igra se pretvara u oružanu lutriju gde pola ekipe ne zna s kim ratuje. Čuveni AI Life sistem koji je trebao da se postara za AI je tu i dobro se nosi sa svime ali i dalje nema tu “mesa” koje je obećano svima. Na kraju Call of Pripyat ipak sve to uglađuje i čini pitkim. I dalje ima bagova ali to je onaj tip programerskog nasumičnog haosa koji bi igraču falio da ga nema – poput stare Lade koja se raspada, ali vozi se sa dušom.

Naravno, Zona nije pusta. Tu su na kamare naređani psi mutanti, Snorkovi (zvani „akrobate smrti“) i čudovišta koja bi i Lovecraftu digla obrve. Pored njih su tu prisutne razne frakcije – banditi, stalkeri, naučnici i vojska – svako s vlastitim planom i kvazi-moralnim sistemom. Igrač često mora da odluči kome da pomogne a kome da proda zadnji metak u potiljak. Svaka odluka ima posledice – ne u obliku moralnog pop-up prozora, nego u obliku metka koji će se ugnezditi u vas kasnije kad to najmanje očekujete. „Legends of the Zone Trilogy“ stiže sa par modernih dodataka poput 60 FPS-a, sa lepšim osvetljenjem, gušćom vegetacijom i podešavanjima za aim assist. Iako razlike nisu ogromne na prvi pogled, celokupna atmosfera je življa a osećaj osamljenosti još jači. Kada šetate kroz srušeni Pripyat, jedino što možete čuti jeste vetar koji zviždi kroz rupe u zgradama. Znate da ste u igri koja zna itekako da napravi atmosferu. Naravno, i dalje ima klasičnog S.T.A.L.K.E.R. janka. NPC likovi znaju da se zaglave u zidu dok protivnici sa granatama imaju doktorat iz balistike i gađaju izvan vašeg render distance-a. Ali hej – to je deo paketa. Bez janka, ovo ne bi bio S.T.A.L.K.E.R., nego Far Cry. Ovo sve znači ako ste se nadali konkretnim unapređenjima po pitanju ponašanja protivnika i pojačanom osećaju imerzije, dobili ste samo imerziju. Ovo je ispod ofarbane haube i dalje “stari dobri” S.T.A.L.K.E.R!

Veterani će odmah znati gde da idu, koje anomalije da izbegnu i sa kojim mutantom da se ne zameraju. Novi igrači će, pak, naučiti – na teži način sve ovo kao što su i početnici to radili na samom startu franšize. Trilogija je savršena prilika da se upozna serijal i da se na pravi način doživi S.T.A.L.K.E.R 2. Na konzolama je ovo najbolji način da se iskusi serijal, dok će PC majstori uvek imati legendarni Anomaly mod – fanovski projekat koji sve tri igre spaja u jednu gigantsku mapu. S.T.A.L.K.E.R.: Legends of the Zone Trilogy nije samo remaster. To je vremeplov u eru kada su igre imale kreativnu crtu, bagove i ozbiljan rizik po živce. Sve tri igre zajedno nude iskustvo koje je podjednako frustrirajuće koliko i neodoljivo. Jeste da je problematičan i da zna da vas kazni jer ste previše radoznali ali zato i volimo S.T.A.L.K.E.R.  Nigde drugde radioaktivna smrt ne miriše tako lepo, ako postoji pakao za radoznale, on se zove Zona. I, ruku na srce – mnogi će je rado ponovo posetiti.