Death Stranding 2: On The Beach (2025)

Kako napraviti nastavak od igre koja je bila unikatna? Da li treba ponovo smisliti neke do sada neviđene sisteme igranja, ili možda uložiti trud u proširenje ranije ustanovljenih ideja?

Ovo je bilo pitanje koje je su legendarni režiser Hideo Kojima i njegov tim iz Kojima Productions-a morali da reše posle premijere svoje popularne igre Death Stranding, koja nam krajem 2019- godine i tik par meseci pre početka svetske pandemije prikazala viziju post-apokaliptične budućnosti u kojoj je moderna civilizacija postala izolovana a jedini kontakt među preživelim enklavama su održavali hrabri kuriri koji su na svojim leđima nosili vredne i spasonosne tovare. Anti-borbena, pozitivna, i puna neočekivanih narativnih obrta u unikatno zamišljenoj naučno-fantastičnoj budućnosti, ovaj naslov je brzo opčinio milione igrača, ali i ostavio mnoge druge začuđene i nespremne za ovakvu formu zabave.

Odmah posle premijere igre i dolaska stvarne pandemije početkom 2020. godine, Hideo Kojima je iz prve ruke video svet koji je morao da se izoluje ali kasnije i neočekivane efekte koji su se desili kada su prve konekcije počele da se ostvaruju. Taj proces nije bio bezbolan, dovevši do nove ere socijalnog poredka gde su informacije, dezinformacije i burne reakcije na proces izolacije postale redovan deo naših dnevnih života.

Što se kreativnih izbora tiče, Hideo Kojima je brzo zaključio da Death Stranding i njeno odlično Directos Cut reizdanje zaslužuju da dobiju punokrvan direktan nastavak (što je prava retkost u njegovoj karijeri gde je uvek preferirao da svaki njegov naslov značajno evoluira i po narativnim i gameplay poljima) koji bi opisao reakciju sveta na prestanak direktne opasnosti od apokalipse u svetu koji je počeo da se leči od izolacije.

Rezultat tog rada smo najzad dobili u odličnom i ambicioznom nastavku Death Stranding 2: On The Beach koji igračima daje novu šansu da ujedine svet koji neki i ne žele da vide u njegovoj staroj formi. Nove opasnosti, novi predeli za istraživanje, i širok spektar novih opcija za kretanje predstavljaju osnovu na kojoj se ovaj nastavak zasniva, uz emotivni udar nove interesantne priče koju je Hideo Kojima zamislio za svoga heroja Sam Porter Bridges-a.

Death Stranding 2 počinje oko godinu dana posle završetka burnih događaja iz originala, kada je naš junak Sam Porter Bridges (Norman Reedus) uspeo da ujedini izolovane gradove uništene Amerike uz pomoć moćne natprirodne „Chiral“ mreže i odloži uništenje sveta od strane dimenzije mrtvih, time dajući vreme preživelom čovečanstvu da stane na noge i pripremi se za nove opasnosti koje i dalje haraju širom planete. Spasivši svoju bebu saputnika Louise koja mu je dosta pomogla u njegovom putovanju preko Amerike (i otključala pogled na njegovu zaboravljenu istoriju koju nam je u originalu ispričao odlični Mads Mikkelsen), Sam je sada vuk samotnjak koji živi izolovan u pustarama Meksika.

Ali, njegovi porodični dani bivaju prekinuti dolaskom Fragile (Léa Seydoux), koja mu nudi posao da ujedini izolovane enklave Meksika radi poboljšanja života ljudi van limita bivše Amerike. On prihvata ovaj posao, ali ubrzo mu se život dramatično menja i šalje ga na ogromnu misiju povezivanja kontinenta Australije i borbe protiv nepoznatih protivnika koji su mu oteli porodični život koji je toliko želeo.

Posle malo konfuznog originala koji je preferirao da u dugačkim animacijama uspostavi ovaj ludi svet, nastavak na svu sreću ipak ima mnogo bolji tok naracije.

Umesto dva sata početnog gledanja cinematica kao u prvoj igri, nastavak sada igraču daje mnogo dinamičniji uvod gde su narativni elementi mnogo bolje integrisani između zanimljivih početnih misija igranja. Ali i kasniji delovi igre su slično promenjeni, sa većim fokusom na kraće cinematike i smisleniju priču koja je foksuirana na zanimljive nove događaje i dopadljive likove. Za sve one koji žele da se podsete ludih koncepata i lore-a iz originalnog Death Strandinga, nastavak u sebi ima posebnu sekciju u kojoj se svi igrači mogu lako podsetiti stare priče uz pomoć odlične in-game lore baze (koja je dostupna čak i tokom cinematica!).

Igra tokom svoje kampanje promoviše pozitivnije likove i interakcije sa njima, što uz prisustvo mobilne baze DHV Magelana stvara utisak kvalitetnog druženja sa saborcima koji uvek imaju nešto zanimljivo da kažu. A što se negativaca tiče, oni se dele u dve grupe – misteriozni čije planove će Sam uspeti sa sazna tek pred kraj igre i otvoreno problematični Higgs koji se vratio iz svog izgnanstva još luđi neko ikada ranije.

Najbitniji deo originala, njen Strand sistem saradnje igrača, je ovde savršeno očuvan!

Građenjem novih konekcija između udaljenih enklava preživelih igrači dobijaju sve veći pristup Chiral mreži gde se njihove građevine dele sa drugim aktivnim igračima (a ponajviše sa drugarima sa konzolne firend-liste).

Ovo znači da će ranije težak teren za kretanje relativno brzo postati popunjen sa veoma korisnim statičnim objektima i građevinama, a uz saradnju više igrača (koje nikada nećete direktno videti) će se stvoriti i brži načini za kretanje u formi auto puteva, korisnih žičara i novih pruga koje povezuju gradove sa udaljenim rudnicima.

Ovaj vid „udaljenje saradnje“ širi osećaj kooperacije koji nijedna druga igra do sada nije uspela da stvori, a njen uticaj se najviše može osetiti u trenucima kada igra od igrača traži da se brzo vrati nazad preko Australijskog kontinenta radi neke hitne poštarske misije. Povratak u ranije zone koje imaju izgrađenu transportnu infrastrukturu čini te misije drastično bržim i lagodnijim nego prve posete tim terenima gde je Sam inicijalno morao da ih savlada polako, hodajući peške i pažljivo birajući rute kretanja.

Sam gameplay je dobio slično peglanje i poboljšanje, odmah budeći u igračima osećaj da je Sam sada dosta sposobniji.

Ubrzo posle starta postaje jasno da ova igra ne želi da čuva svoje dobre gameplay sisteme za kasnije delove kampanje, već relativno brzo igraču otvara mogućnost za nabavku veoma korisne opreme i vozila koji čine kretanje po terenima post-apokaliptičnog Meksika i Australije pravim uživanjem.

Na svu sreću, početna oprema je samo uvod u odličnu ponudu potpuno novih i zanimljivih gameplay dodataka koja ova igra čuva za svoju drugu polovinu kampanje, otvarajući igračima potpuno nove načine kretanja i odnosa prema protivnicima. Svaki igrač naravno i ovde ima punu slobodu da sam isplanira kako i uz pomoć koje opreme će rešavati mnogobrojne zanimljive „poštarske“ misije, a ovaj sandbox naslov to nagrađuje odličnim iznenadnim izazovima među kojima se najviše izdvajaju dinamičke promene vremenskih uslova (kiša, požari, poplave, odroni i zemljotresi).

Štaviše definitivno možemo reći da i pored i dalje velikog fokusa na raznošenje pošte i istraživanja potpuno novih lokacija, ova igra je sada mnogo spremnija da igraču ne samo ponudi validne opcije za lako prepucavanje i šunjanje oko protivnika, već i da ga direktno pošalje u akcione misije tokom glavne kampanje. Poboljšanje odnosa sa raznim „preperima“ će Sam-u otključati pristup zaista širokoj ponudi oružja i ofanzivno/defanzivnih sprava, tako da ako ste voljni za eksperimentisanje nijedno igranje ove igre neće biti identično.

Iako ne možemo baš reći da je ovo sada punokrvna akciona igra, ona sada u sebi nosi jasan trag Kojiminog „Tactical Stealth Espionage“ hita Metal Gear Solid V koji mnogi danas smatraju za jednom od najboljih i najdinamičnijih akcionih igara ikada napravljenih.

Centralna kampanja koja u proseku traje oko 40 sati (ali i uz dovoljno materijala da igrači potroše više nego duplo više tog vremena na sporedne aktivnosti) će igrača poslati u zaista širok spektar fenomenalno dizajniranih okruženja gde je tim iz Kojima Productions-a vešto izabrao dinamične poštarske misije koja će uvek tražiti od igrača da se izbore sa nekim neočekivanim problemom.

Igra u sebi krije sve moguće prirodne „biome“, od širokih pustinja, do džungli, močvara, strmih kamenih planina, do snegom okovanih vrhova. U svim tim lokacijama igrači ne moraju da brinu samo o naoružanim protivnicima i njihovim kampovima, već i opasnoj Timefall kiši koja je probudila nove vrste „beached things“ bića. Na svu sreću, BT protivnici sada nisu prisutni u velikom delu igre, i mnogi okršaji sa njima se mogu izbeći pametnim kretanjem po terenu.

Naoružaje koje Sam može poneti sa sobom je veoma korisno, i može se istovremeno upotrebiti i na ljudima i BT bićima. Postoje opcije i za otvorenu akciju i šunjanje, kao i nove opcije hvatanja esencije velikih BT boss-ova i kasnijeg prizivanja BT-a da vam se pridruže kao saborci!

Ali stvar koja će vam najviše pomoći u igranju je novi hardver za kretanje po terenu. Pored svih starih vozila (koja se sada mogu nadograditi sa korisnim dodacima!) i mogućnosti nabavke motorizovanih egzoskeleta (brže kretanje, nošenje teške opreme, i ispomoć za borbe), ovaj naslov otključava i nekoliko modova kretanja koji će prosto oduševiti sve fanove originala.

Što duže igrate, igra će igrače nagraditi sa pasivnim bonusima koji će pasivno ojačati poštarske mogućnosti Sam-a, a bolji odnosi sa „preperima“ će otključati pristup APAC upgrade sistemu gde Sam može da aktivira veoma korisne specijalne poštarsko/borbene sposobnosti.

Osećaj istraživanja novih predela i u ovoj igri naravno prati odlična muzička postava, koja će često poboljšati atmosferu igranja prilikom ulaska u nova spektakularna okruženja. Kao poseban dodatak, mnoge pesme ovog OST-a se mogu i puštati po želji igrača.

Svi glumci igre su fenomenalno realizovani na ekranu, dajući veoma realistične performanse koji lagano nadmašuju one iz nagrađivane prve igre!

Malo po malo, igra će brzo igrača upoznati sa svim starim i novim saveznicima koji će mu pomoći u njegovoj misiji ujedinjenja Australije – Tarman kapetanu „mecha podmornice“ DMG Magelana koji putuje po podzemnim tunelima katrana, moćnoj Rainy koja manipuliše štetnom Timefall kišom, i misterioznom devojkom Tomorrow koja je odrasla u svetu mrtvih i u sebi krije ogromnu moć. Naravno, postava upečatljivih likova igre takođe sadrži i par negativaca, od kojih je najupečatljiviji pomahnitali Higgs (Troy Baker) koji je tokom cele kampanje baš uživao da muči naše junake.

Pored mnogih zanimljivih narativnih sekcija, igra će često počastiti igrače i sa odličnim punokrvnim akcionim deonicama! Štaviše, slobodno možemo reći da ova igra u sebi krije neke od najboljih akcionih sekvenci koje su Hideo Kojima i njegov tim ikada realizovali. Posebno moramo izdvojiti performans i gameplay nivoe koji su centrirani na našeg novog „ratnog duha iz prošlosti“ Neil-a, kojem je performans dao italijanski glumac Luca Marinelli.

Kako kampanja odmiče sve više i više, naši junaci će naći odgovore na mnoga svoja pitanja i rešiti misterije sveta koji je i dalje tik na ivici apokalipse, ali je Kojima ipak ostavio i dovoljno prostora za nove nastavke ovog serijala.

Što se audio/vizuelne prezentacije tiče, ovaj naslov smo odigrali na PlayStation 5 Pro konzoli gde je ova igra u svom Performance modu izgledala lepše od maltene bilo kog modernog AAA konkurenta.

Visoka rezolucija renderovanja, savršeno tečan framerate, ogroman broj detalja u svetu oko igrača i fenomenalno realizovani karakteri su još jednom dokazali da moćni Decima Engine može da isporuči vizuelni spektakl koji malo koji drugi studio može da nadmaši. Igra podržava VRR sistem prikaza slike na 4K 120 Hz televizorima, a HDR prezentacija takođe izgleda još bolje nego kod prošle igre.

Audio podloga je fenomenalna, ne samo zbog dobre ambijentalne muzike već i celokupnog audio okruženja oko igrača u kojem se može uživati na bilo kom audio sistemu.

Njen 3D Tempest Audio sistem smo isprobali ne samo na stereo slušalicama već i na moćnom Dolby Atmos 5.1 kućnom bioskopu gde je igra odlično upotpunila pun krug zvukova oko igrača, dižući atmosferu ne samo tokom gameplay sekvenci već i mnogih narativnih deonica.

Osnovni PlayStation 5 takođe odlično rekreira ovaj naslov na modernim televizorima, dajući svim igračima pristup veoma dobrom 60fps Performance modu. Na svim konzolama učitavanja savegame pozicija su nestvarno brza (kraća od 2 sekunde!), a tokom samog igranja više nema statičnih loading ekrana kao u kecu.

Death Stranding 2: On The Beach je odličan nastavak originala, koji dramatično proširuje njene gameplay opcije, proširuje priču legendarnog post-apokaliptičnog poštara Sam Porter Bridges-a, nudi nove izazove kretanja po terenu i transformiše njene akcione/stealth deonice u nešto što mnogo više liči na gameplay viđen u akcionom megahitu Metal Gear Solid V. Ona će se skoro sigurno svideti svim fanovima originala, ali će privući i nove igrače koji sada mogu uživati u bolje ispričanoj priči i lagodnijim kontrolama, uz audio/vizuelni spektakl koji ne sme da se propusti.

Igra nije puno napredovala od svoje „simulator šetanja“ osnove, ali je potpuniji naslov koji na spektakularan način zaokružuje priču originala i igračima nudi ogroman novi kontinent u kojem mogu izgraditi nove veze u izolovanoj civilizaciji.

Anti-ratni fokus originala je smanjen, ali i dalje nijedna druga igra danas ne može da rekreira taj osećaj pozitivne saradnje kada taman kada mislite da ne možete nastaviti dalje u teškom terenu u daljini ugledate pomoć koju vam je ostavio neki drugi igrač.

Sa svakom svojom prethodnom igrom iz Metal Gear Solid serijala, redovna količina inovacija i kvalitetno zamišljenih gameplay opcija nam je uvek davala utisak da se svaka MGS igra se na neki način može nazvati „najboljom igrom“ koju je Hideo Kojima ikada napravio. Unikatnost i smelost prvog Death Stranding-a je ponovilo ovaj osećaj u nama, a sada pet godina kasnije slobodno možemo reći da je Death Stranding 2: On The Beach remek delo koje će mnogi igrači posle više od stotinu sati igranja zapamtiti kao najbolju igru koju je tim iz Kojima Productions ikada napravio.

Hideo Kojima je sa ovom igrom verovatno završio sa ovim serijalom, ali je sa njom izgradio odličnu osnovu koju će sigurno poneti sa sobom kada bude pravio njegov nedavno najavljeni sledeći akcioni hit.