Beyond Citadel (2025)

Indie igre u današnje vreme cvetaju. Zahvaljujući kojekakvim flopovima AAA (a bogami i AA) i raznim glupostima kojima veliki studiji sami sebe uništavaju, pojavljuju se igre koje umeju da pogode poprilično zanimljiva niche tržišta ili da zapravo budu dovoljno zabavna da Vas vežu za stolicu dok ne završite još jedan nivo. Beyond Citadel je jedna takva igra koja, da je izašla u vreme popularnih DOOM/Hexen retro-like FPS igara, bi bila čist hit obzirom na sve mehanike koje su inkorporirane. U današnje vreme očekuje vas i dalje izuzetno kvalitetna pucačina iz prvog lica, ali generalno sumnjamo da će biti “Cup of tea” za današnje igrače Warzone i sličnih igara koje imaju auto regen, kao i druge uveliko ustaljene mehanike koje čine igre poprilično lakim i pristupačnim.

Beyond Citadel je nastavak igre Citadel koju je razvio većinski jedan jedini čovek iz Japana pod imenom Doekuramori (copy paste imena je bio neizbežan). Developer je kao inspiraciju uzeo Bungee serijal Marathon (ne novu igru koja izlazi već stare igre koje su utemeljile put mnogim FPS igrama u današnje vreme).

Pre nego što počnemo sa sočnim detaljima oko igre, vreme je da pokrijemo priču oko koje nastaje čitav ovaj haos. Čovečanstvo je bilo jedna velika “kraljevina” od 10 milijardi ljudi. U jednom trenutku, “andjeli i demoni” su odlučili da izazovu čistku čovečanstva i od tog trenutka kreće totalni haos. Svi koji su ikada “grešili” nadljudske kreature su pretvorili u gomile soli ili još gore u silne smese koje se ne mogu ni definisati, tako da su tehnički dezintegrisani. Armije koje su ljudi napravili u vidu kibernetičkih ratnika, su hakovani i preuzeti od strane gorenavedenih kreatura tako da je ljudima ostalo samo da se kriju u malim enklavama poznati kao “Citadels”. Čovečanstvo se svelo na oko 144.000 ljudi od čega je većina u nekom trenutku izgubila deo tela ili organa koji su zamenjeni kibernetički. Vi ste jedina nada da spasete čovečanstvo od totalnog istrebljenja i poznati kao “The Martyr” – tehnički Vi ste DOOM guy ali kao izuzetno erotski izvajana anime verzija (nešto kao 2B) koja umesto ozbiljnog armora nosi samo par traka da pokrije intimne delove. Ne dozvolite da vas izgled “The Martyr” zavara na bilo koji način jer taj lepi izgled nailazi na čari japanskog stila brutalnih gore igara. Prvi put kada Martyr bude ubijen, dobijate izuzetno nasilnu scenu gde karakter leži sa pocepanom odećom, ali takođe i najverovatnije sa prepolovljena sa crevima i delovima tela koji su odvaljeni od iste.

Igra je grafički izuzetno nasilna i uz retro stil dobija totalno novo značenje nasilja. Ukupno vi ste krenuli protiv sila dobra i zla da se borite protiv 7 “demona” koji predstavljaju neki greh. Imate po 4 nivoa (plus još po jedan nivo kao prolog I uvod u ono šta Vas čeka) nakon čega nastupaju epske boss bitke. Specifčnosti ovakve indie igre su u izuzetnoj kreativnosti developera što ponekad i nije baš najbolja stvar. Proces repetiranja oružja će izazivati ozbiljne glavobolje jer morate da izvadite clip, ubacite drugi i repetirate (za sve imate po jednu komandu). Obzirom da na početku to i neće biti problem, u kasnijim sekcijama gde ste obasuti protivnicima nećete imati mnogo vremena da se ganjate sa time tako da preporučujemo da odmah u opcijama samo ubacite regularni reload bez žongliranja sa šaržerima.

Da se vratimo na grafiku. Čeka vas 2.5D sprajtovi koje će old school igrači najviše izjednačavati sa starim DOOM / Hexen / Blood i sličnim igrama. Pored toga igra klizi u svakom momentu osim nekih situacija kada koristite odredjena oružna nakon čega će fps pasti brže od standarda ribe koja ulazi u 30 godine. Svi nivoi su uradjeni u “kockastom” stilu što će nekima smetati, ali iskreno gledano, oni koje ovakve igre interesuju, neće mnogo obraćati pažnju na navedeno. Pošto je igra ipak uzela uzor iz stariji igara, nemate vodjenje za ruku. Morate pronaći polugu, ili karticu koja omogućuje dalji prolaz ka sledećem nivou. Imate mapu, i to je otprilike sve što imate za navigaciju.

Tokom priče, otkrivate da Martyr zapravo želi osvetu za svog mlađeg brata koji je prezueo “greh” od nje i spasao je dok su njega kreature raskomadale u sitne delove živog i sada pokušava da “sklopi” svog brata nazad. Tokom istraživanja nivoa nailazite na powerup elemente, koji povećavaju neki od aspekata Martyr. Bilo da je to stabilnost tokom pucanja, veća količina extra života, brzina kretanja ili veće zalihe energije, ukoliko budete revnosni, igra će itekako nagraditi istraživanje i učiniti kasnije nivoe poprilično lakšim. Takođe pored powerup-ova nailazite na concept art ali i delove slika koje opisuju priču, što će samo izazvati kod ljudi komentar “ludi japanci” (tehnički greh koji je Martyr počinio je zapravo incest koji pored sve brutalnosti kojom obiluje igra, čini sve još haotičnijim.).

Kretanje u igri je u stilu novog DOOM-a. Jump, double jump, mid-air dash, double dash, skok sa hvatanjem za ivice, imate više nego dovoljno mehanika koje su sve jako lepo ukomponovane u igru i davaće Vam itekakvu prednost kako budete napredovali. Sve specijalne poteze koje budete radili, troše Oxygen skalu, koja je jedna od tri skale u igri. Imate generalni Health koji je naravno crvene boje i njega popunjavate uzimanjem bloodbags. Obzirom da gutanje krvi na ko zna koji način smanjuje potentnost lečenja, imate takođe i Food skalu koja je zelene boje. Svaki put kada se healujete smanjuje se Food skala nakon koje morate da jedete normalnu hranu da bi mogli da koristite maksimalni potencijal vašeg karaktera. Oxygen skala se puni sama od sebe ali ponekad morate sa kanisterima kiseonika da dopunjujete, pogotovo kada imate izuzetno lude akrobacije ili ste u vodi.

Kada ste se spremili da krenete u koštac sa kiborzima, demonima i andjelima, vreme je da upoznate svoja oružja. Imate 10 klasa oružja i svako oružje ima svoju unapredjenu verziju. Pored regularnog imate i alternativni način pucanja tako da DOOM igrači će se jako lako pronaći u ovom okruženju. Od sekire, preko pištolja, automatskih puški, smg, lmg, bazuka, ekspozivnih pakovanja, moraćete da žonglirate i koristite pravo oružje za svakog protivnika jer u DOOM stilu, ni jedno oružje neće imati toliko municije da pokrije čitav nivo.

Akcije koje čekaju Martyr su izuzetno brutalne. Većina protivnika će biti hakovani kiborzi koji neće prezati ni sekund da napadaju i da Vam prikažu unutrašnjost naše heroine. Ali takođe, ubijanje njih će pružiti identičan spektakl. Protivnici će posle vas ležati u delimično sklopljenom telu, bez ruke, noge, rupe u glavi, sa mladolikim andgorenim anime facama koje se bore za život ili sličnih scena koje će potvrditi gore element po kome je ova a i prethodna igra postala itekako poznata. Zanimljiv aspekt je ukoliko čujete da neki od protivnika još uvek diše, ukoliko ga ignorišete i fokusirate se na ostale protivnike, postoji šansa da će isti izvući poslednji atom snage iz sebe, i na heroinu potegnuti pištolj i početi dalje da puca, tako da vas igra tera da budete nemilosrdni. Ukoliko ne želite da trošite municiju, uvek možete uzeti svoju sekiru i raskomadati protivnika za svaki slučaj da ne bi kasnije imali potencijalne probleme.

Igra je ipak taktički shooter obzirom da ukoliko pokušate samo da uskočite u protivnike, neizbežno je gledanje iznutrica Martyr koja bespomoćno leži na podu bukvalno samlevena od miliona metaka koji idu ka njoj. Uveden je takođe i lean element, tako da se možete sakriti iza ćoška, izviriti i olakšati muke neku od kreatura koja je krenula protiv vas.

Boss bitke su jako zanimljive jer za svaku bitku dobijate podršku od saboraca koji su kibernetički “andjeli” koji su tu da pomognu čovečanstvu. Nažalost ta oružja (osim jednog) možete koristiti samo u tim bitkama jer su toliko snažna da bi uništili uživanje u igri i borbu protiv ostalih protivnika.

Pošto je u pitanju indie igra, koja se zasniva na jako ozbiljnim i preciznim mehanikama, nije moguće da se igra pojavi na konzolama u skorije vreme, tako da je ovo eksluziva za PC jer je Mouse and Keyboard obavezan. Ukoliko vam smetaju sve nasilne scene, možete ih isključiti i samo uživati u jednoj izuzeto sjajnoj i kvalitetnoj FPS retro pucačini. Jedina ozbiljna mana igri je save sistem koji ukoliko morate da prekinete igru, vraća vas na početak nivoa bez obira na vaš napredak. Iako su nekad nivoi kratki može biti itekako frustrirajuća stavka.