Atomfall (2025)

Pored svih distopijskih i postapokaliptičnih igara koje sam imao prilike da odigram tokom svoje višedecenijske igračke karijere, nekako sam i dalje ostao nezasit i imam soft spot kada su u pitanju igre koje za temu imaju posrnuće civilizacije. Ozračeno divlje dete u meni ispustilo primalni urlik sreće kada sam totalno nasumično naleteo na trejler za ovu igru koja ne samo da neodoljivo podseća na moju omiljenu postapokaliptičnu franšizu Fallout, već je delovala veoma grafički impresivno!

Baš iz tog razloga, kada mi je EmuGlx urednik Nick pomenuo da je dobio kod za neku Atomfall igru nalik Fallout-u, za koju do tada nije čuo i pitao da li možda želim da je recenziram – momentalno sam uzviknuo:”DAJ! HOĆU! ODMA SADA ODMA!!!!” I pored svih obaveza koje sam imao oko recenziranja drugih igara žarko sam želeo da što pre isprobam ovaj skriveni radioaktivni dragulj koji je na osnovu utiska koji mi je trejler ostavio itekako obećavao!

Atomfall je nekako prošao ispod radara medija, i samo se pojavio bez neke velike pompe i najave. Stiže nam iz kuhinje “Rebellion” studija, poznatih po “Sniper Elite” igrama i njihovih “Nazi Zombie Army” spinoff-ova, kojih sam takođe ljubitelj, tako da sam u startu imao velika očekivanja.

RED BRITANSKOG STALKER-a, RED ENGLESKOG METRO-a

Radnja igre vodi nas u alternativnu verziju Velike Britanije tokom 50-ih godina prošloga veka, vremenu hladnoratovske paranoje i naučnih eksperimenata koji su neretko polazili po zlu, što je naravno i ovog puta bio slučaj.

Inspirisana je istinitim događajima koji su se odvili u ruralnoj oblasti Cumbria na severozapadu Engleske gde je 1957. došlo do eksplozije nuklearnog reaktora, izgrađenog u službi britanskog posleratnog projekta atomske bombe. Istina o tome šta se tu tačno dogodilo ostaje obavijena velom misterje. Zvanične vlasti tvrde da je reč o nesreći ali glasine među preživelima govore o tajnim eksperimentima, čudnim svetlećim bićima i zavereničkim organizacijama koje žele da sakriju istinu o tome šta se tačno tu dogodilo.

Preuzimate ulogu običnog civila koji je preživeo katastrofu zatvoren u bunkeru. Budite se bez ikakvog sećanja i nakon izlaska na sveže kontaminirani vazduh krećete u pustolovinu s namerom odgonetnete kako ste se tu našli i šta vam je činiti. Međutim, vaš lik nije samo slučajni posmatrač. Njegov identitet i prošlost deo su veće misterije, a klupko cele priče odmotavaće se kako budete napredovali kroz igru. Prva misterija na koju ćete naići je zvonjava telefona iz telefonskih govornica gde će vam kriptični glas tokom igre davati smernice i savete.

Zabranjena zona Windscale u kojoj ste se obreli mesto je nesreće izolovano od ostatka zemlje, dok vojne snage pod imenom Protocol kontrolišu ko ulazi a ko izlazi u zonu. Ovim područjem pored vojske nailazićete i na preživele stanovnike, dok su okolne šume prepune raznorznih bandi i secikesa, naučnika u bekstvu kao i čudnih stvorenja koja ne bi trebalo da postoje. Nuklearna eksplozija nije samo kontaminirala zemlju, već je izazvala nešto još gore – grozomorne mutacije kod ljudi i životinja ali i pojavu natprirodnih fenomena. Svaka sličnost sa S.T.A.L.K.E.R-om ili Metro-om je, verovatno namerna.

POSTANITE OZRAČENI ŠERLOK HOLMS

Ni katastrofa koja je zadesila Windscale nije slučajna. Kako budete napredovali kroz igru nailazićete na dokaze o tome i priča se sve više raspliće a na vama je da povežete šta se tu zapravo dogodilo. Sakupljaćete obilje dokumenata, beleške iz dnevnika i pronalaziti tragove (u meniju pod tabom leads) potpuno nelinearno. Ti tragovi zapravo predstavljaju svojevrsne misije kojima se može pristupiti iz više pravaca.

Ovo deluje osvežavajuće jer vas igra jednostavno pušta da istražujete sami. Dodatan problem je što su ti tragovi prilično loše organizovani u menijima, pa često možete da zaboravite šta ste poslednje istraživali. A sa svakom novom lokacijom koju istražite, dobijate gomilu novih tragova koje možete da pratite tako da se lako možete zbuniti i pogubiti konce šta je sa čime povezano.

Igra nudi više mogućih završetaka u zavisnosti od izbora koje ćete tokom igre donositi. Vrlo rano u glavnom gradiću dobijate nekoliko scenarija sa stanovnicima koje možete rešiti na različite načine: da pomognite nekome ili se samo pravite da pomažete, da prikupite informacije i odate ih nekom drugom ili ako želite sve odgovore odmah – jednostavno ih pobijte, uzmite ključeve i otvorite vrata.

Ovo nije RPG sa hiljadama dijaloških opcija, ali ukoliko vam pacifizam nije jača strana – uredno možete eliminisati bilo kog NPC-a, uključujuči i važne likove i igra će se svakako nastaviti, što može biti veoma zanimljivo za račvanje priče.

POSTAPOKALIPTIČNA EKSKURZIJA PO RADIOAKTIVNIM ENGLESKIM SELIMA

Svet Atomfall-a je poluotvoren i zamišljen kao neka vrsta Černobiljske isključene zone. Odprilike kao ograđeno područje posle velike nuklearne katastrofe, gde je lokalno stanovništvo ostalo zarobljeno i primorano da preživljava kako zna i ume.

Samo što, umesto Černobila imamo englesko ruralno područje kojim obiluju kamene kuće, pabovi, reke, polja i naravno prepoznatljive britanske crvene telefonske govornice – ali sada u totalnom postapokaliptičnom haosu.

Mapa je podeljena na više regija koje se mogu razotkrivati kako napredujete kroz njih. Svaka oblast nudi unikatne lokacije poput napuštenih sela, kuća punih zaliha, tajnih vojnih baza, podzemnih kompleksa, starih nuklearnih bunkra, laboratorija i bolnica koje kriju užase prošlosti. Ono što mi je odmah zasmetalo je činjenica da fast travel ne postoji, a neretko ćete morati da prepešačite sa jednog na drugi kraj mape što vam može oduzeti prilično dosta vremena. Pogotovo uzevši u obrir da preciznih markera nema već samo okvirno imate trag o tome gde se nalazi lokacija za kojom tragate. Tome će se možda obradovati ljubitelji “soulašenja” ili survival entuzijasti, ali meni je lično jako smetalo i imao sam konstantan osećaj da mi igra agresivno traći vreme. Da ne pominjem što se protivnici često respawn-uju na određenim lokacijama iako ste ih prethodno očistili što dotatno smara i produžava agoniju ponavljanja.

DISTOPIJSKO AVANTURISANJE

Iako poseduje određene RPG elemente, Atomfall više igra na kartu istraživanja od klasičnih RPG-ova. Ovo je akcioni RPG u prvom licu u kojem ćemo imati prilike da biramo kojoj ćemo se frakciji prikloniti, na koji način ćemo reagovati u razgovorima i pristupiti određenom problemu – baš kao u gorepomenutom Fallout-u. Recimo, treba vam baterija da biste otključali neka velika mehanička vrata? Postoji više načina da je nabavite, ali igra vam ne daje nikakve smernice. Možete pomoći nekom NPC-u koji zna gde je, možete pronaći belešku koja vas upućuje na lokaciju ili je prosto slučajno naći negde u divljini. Imaćete priliku da birate da li želite da sarađujete sa različitim grupama, uključujući naučnike, vojsku, preživele meštane i kultiste koji obožavaju mutacije i doživljavaju ih kao božanski znak.

U početku igre preporučivo je zaobilaziti bandite u širokom luku, jer ste preslabi, sve dok konačno ne naiđete na prijateljskog NPC-a ili glavni grad, gde možete lagano da krenete da hvatate konce priče. Neprijatelji dolaze u vidu bandita, vojnih i paravojnih formacija, robota, poludelih druida i mutanata od kojih su ovi poslednji najžilaviji.

PAROLA “SNAĐI SE“ U POSTNUKLEARNOM OKRUŽENJU

Preživljavanje je ključni deo igre tako da morate pažljivo upravljati resursima sa kojima ste konstantno u oskudici. Zanimljivo je da se težina igre može totalno kastomizovati. Od potrebe za glađu i žeđu, učestalosti nalaženja predmeta za krafting i municiju, broja i težine neprijatelja kao i širine njihovog vidnog polja. Tako u igri mogu jednako uživati i fanovi hard-core simulacija preživljavanja, kao i kežualci koji nisu spremni na besomučno ponavljanje jednih te istih deonica i žrtvovanju trocifrenog broja sati za prelazak igre.

Gde ima postapokalipse ima i radijacije. A nakon što se neminovno negde ozračite za lečenje su potrebni retki lekovi koje takođe možete napraviti nakon što pronađete adekvatne recepte. Oružje, municija, improvizovana zaštita i alati takođe se mogu praviti od pronađenih materijala a postoji i skill tree sa četiri polja: ranged, melee, survival i conditioning. Otključavate ih training stimulants poenima koje pronalazite istraživanjem.

UBIJ ILI BUDI UBIJEN – ŠMUGNI ILI BUDI OTKRIVEN

Borba u igri poprilično je robustno i nezgrapno rešena. Barem na konzoli gde sam bio ograničen na samo četiri hotkey-a. Zarad promene oružja koje nije assignovano na hotkey ili za brzo lečenje, potrebno je ući u inventar, što ne pauzira igru te će vam se neretko dešavati da vas neprijatelji satru dok kopate po inventaru. Tehnika pucanja nije baš najglatkije realizovana, dok je melee borba katastrofalno  spora i kruta. Blok ne postoji, umesto njega imamo šut koji nije od neke velike pomoći. Luk i strela su dobro optimizovani i najčešće ćete ih koristi za tihu eliminaciju protivnika.

Protivnici variraju od mutanata, ljudskih eksperimenata, robota za dekontaminaciju do deformisanih životinja. Mutanti najviše reaguju na buku i svetlost, dok se ljudski protivnici služe taktičkim formacijama. Ali nisu baš najpametniji i prečesto samo srljaju ka vama. Lako ih je namamiti u zamku, a ponekad čak umeju i da se zaglave u mestu što ume da ubije imerziju. Ali igra i dalje pruža izazov, pogotovo kada vas neprijatelji salete u grupama što je vrlo česta pojava. Municija je prilično retka, pa morate pažljivo da birate kada je vreme za sukob a kada ga je bolje izbeći. Neki neprijatelji samo prete i ne napadaju vas odmah ukoliko se udaljite.

POSTAPOKALIPTIČNI MENADŽMENT I EKONOMIJA

Inventar je vrlo ograničen i nemoguće ga je proširiti tako da morate pažljivo da birate šta ćete nositi. Pored standardnih oružja poput pištoja, sačmarice, puške i šmajsera, sa sobom ćete nositi i detektor metala koji će vam omogućiti nalaženje zakopanih kutija sa resursima, kao i signal redirektor kojim ćete otvarati elektronska vrata ili onesposobljavati turrete.

Za trgovinu nećete koristiti novac jer sve se bazira na trampi i koliko koji prodavac vrednuje svoj predmet, a vrednost ćete meriti preko vage u meniju gde dodavanjem ili oduzimanjem predmeta tražite adekvatan vrednosni balans. Želite bolju pušku? Morate dati trgovcu tri lekovite biljke. Ovo dodatno otežava odluke i menadžment resursa.

LEPOTA PROPADANJA

Sve lokacije u igri, kako enterijer tako i eksterijer – polja, šume i reke, izgledaju prosto predivno i jako realistično u “Rebellion”-ovom Asura engine-u. Na PS5, gde sam imao priliku da probam igru, grafička podešavanja ne postoje, osim za osvetljavanje slike i HDR. Igra je radila glatko i maltene besprekorno. Učitavanja postoje između većih zona ali nisu preterano duga. A jedini momenat kada sam primetio frame drop-ove bilo je kada bi se na jednom mestu nataložilo 10-ak tela ubijenih protivnika, što se nadam da će biti rešeno nekom narednom patch-u.

ŠTA OSTAJE NAKON DEKONTAMINACIJE

Ako ste se ikad zapitali kako bi izledao Fallout u britanskom selu – Atomfall vam pruža odgovor na to pitanje. Kombinacijom istraživanja, preživljavanja, napete borbe i intrigantne priče uz atmosferu hladnoratovske paranoje i britanske ruralne estetike 50-ih, igra donosi nešto sveže u postapokaliptični žanr. Na žalost, borbena mehanika daleko je od savršene ali želja za istraživanjem me je naterala da nastavim dok nisam igru priveo kraju posle 20-ak sati. I pored toga ostalo mi je još dosta neotkrivenih lokacija i nerešenih side quest-ova. Nemogućnost fast travel-a sigurno će obradovati zagrižene ljubitelje simulacija preživljavanja, ali meni nanela samo muku i teskobu zbog koje sam igri dao nižu ocenu. Na kraju se odaje utisak da je Atomfall više kao neki Fallout lite i male su šanse da će ostaviti neku jaču nuklearnu senku u svetu postapokalitičnih video igara.