1994. godina je bila jedna od poslednjih u eri Commodore/Amiga komercijalnog uspeha. Često te poslednje godine umeju biti i najslađe, donoseći sa sobom neke od vrhunskih naslova. U slučaju Amiga 500, to je bio Ruff ‘n’Tumble! Razvojni tim, Wunderkind, nije bio toliko poznat na tadašnjoj Amiga sceni, lociran u Engleskoj i sastavljen od tri ključna momka: Jason Perkins, Rob Levy i Jason Page, poznata od ranije sa C64 scene.

Ruff n Tumble (1)Radi se o platformskoj pucačini u kojoj igrač vodi plavookog dečaka pod imenom Ruff Rogers. Ruff ima ulogu da se obračuna sa velikim brojem neprijatelja mehanizovanog oblika i napuni ih olovom. U pitanju su uglavnom roboti u raznim formama poput heliktopera, robo sova, robo pčela i gomila drugih tvrdokornih spadala koja vam neće davati mira. Priča je smeštena u nekoj vrsti fantazijskog sveta, podeljenog na četiri velike celine, svaka sa po četiri podnivoa i boss neprijateljem koji vas čeka na kraju svakog. Da bi se svaki nivo kompletirao, potrebno je pokupiti određeni broj klikera, a usput i što više drugih pomagala koja čine novčići, slatkiši, ključevi, dodaci za oružja, štitovi… Slično kao u igri Turrican, nivoi su u početku nešto kraći i jednostavniji, da bi kasnije postali prostraniji, i sve ispunjeniji klikerima, dodacima, neprijateljima, preprekama i tajnim prolazima. Samim tim, težina u igri je prilično izbalansirana iako od samog početka nema mesta opuštanju jer je akcija veoma brzog tempa. Oružje se pored osnovnog mitraljeza može se u hodu nadograditi laserom, bacačem plamena ili raketama koje dobro dođu za napucavanje neprijatelja sa nešto “tvrđim oklopom”.

Obračun sa džinovskom sovom na kraju prvog sveta
Obračun sa džinovskom sovom na kraju prvog sveta

Grafički, Ruff’N’Tumble predstavlja možda najkvalitetniji Amiga 500 naslov. Neke od programerskih tehnika nisu u tolikoj meri viđene u ranijim Amiga igrama. To se pre svega odnosi na količinu boja i detaljnost sprajtova koji kao da imaju shader efekat, i to svi, od najmanjih do najvećih. Slično je i sa okolišom gde kolorit prosto izaziva divljenje. Zatim tu je i mnoštvo eksplozija koje pršte na sve strane. Animacija je besprekorna, naročito sam Ruff, sve do najsitnijih detalja, poput kose koja leprša dok trčite ili ljutito pucate. Najbitnije, sve to radi pristojnom brzinom dok su kontrole na džojstiku perfektne. Ništa manje kvalitetna nije ni muzika koja je u nekom Heavy metal fazonu, dok su zvučni efekti raznovrsni i dovoljno razboriti. Primer je upečatljivi metalni zvuk odzvanjanja dok napucavate nekog od zlikovaca. Kao šlag na tortu tu je brzina učitavanja igre koja je je bila spakovana na samo dve diskete, pa je igrač bio izuzet od bilo kakvog dugog čekanja ili čestog menjanja disketa između svetova.

Ruff može vešto i da roni
Ruff može vešto i da roni
Tipični futuristički roboti u trećem svetu
Tipični futuristički roboti u trećem svetu

Ruff ‘N Tumble je bio jedna potpuno zaokružena igra koja čak i posle toliko godina može biti prava poslastica za istinske ljubitelje dobre arkadne akcije, a onima koji su je igrali tih godina je zauvek prirasla za srce.

Grafika: 5.0 Vizuelno, jedna od najlepših igara na Amigi 500
Zvuk: 5.0 Raznovrsna muzika i efekti su na jako visokom nivou!
Kontrole: 5.0 Odlične na džojstiku
Zabavnost: 5.0 Možda najbolja igra tog tipa na Amigi!