Ne ne ne i ne! Zašto se opet dešava ista priča? Zašto nas Double Fine nahajpuje sa svojim projektima i onda posle budemo svedoci kako se ne radi gejming development i kako sve što se zamisli mora da padne u vodu jer mora da se ispoštuje rok? Ovaj naslov koji se simbolično zove RAD je mogao da bue nešto sjajno. Prepun throwback referenci na 80-te i šašavi neonski stil je još jednom pokazao da samo okruženje nije dovoljno da pokrene maštu nostalgičara. S’obzirom da smo retro gejming sajt od nas nema većih nostalgičara ali ovo je propuštena prilika. Kao što je New Retro Wave počeo stidljivo i posle postao mainstream zahvaljujući vraćanju 80’s kolorita i poznatih melodija, RAD pokušava da se šlepuje na isti način sa polovičnim uspehom.

Priča nas zatiče na planeti Zemlji koja je preživela ne samo jednu već dve apokalipse i čovečastvo je toliko izmenjeno da struktura društva ne postoji a likovi su izmenjeni do tih granica da više i ne podsećaju na homo sapiense. Godine evolucije ljudske rase su učinile svoje i naš glavni protagonista ili protagonistkinja su očigledan primer kako se može koristiti bejzbol palica za urazumljivanje stotina mutanata koje ćete imati priliku da sretnete u raznim okruženjima. Jezivi zjap koji se može uočiti između dobre premise i loše izvedene priče je uočljiv skoro od samog starta. Daleko bilo da ovu igru možemo nazvati bezvrednom ali malo po malo u tokom igranja mogu se uočiti sjajni momenti koji su od prosečne igre mogli da stvore veliko remek delo. Odgovarajuće kombinacije abblity-ja, mutacije, sjajno izvedene akcije praćene dobrom muzikom će u vama izazvati pravu navalu adrenalina. Kada se sve to završi ostatak igranja će se svesti na bezumni grind i lovljenje itema koji nemaju neki veliki uticaj na samu priču ili gejmplej.

Sa jedne strane igra ima dosta svetlih momenata. Kao prvo priča koja je dostojna jednog 80’s B movie kult klasika koji bi sam Tarantino rimejkovao najverovatnije. Kada je udarila prva apokalipsa, povšina zemlje je bila toliko spaljena da su jedino mehanički oblici života mogli da prežive. Ne brinite nema Terminatora ovde mada bi to bio cool dodatak. Posle određenog vremena došlo je do nove promene snaga i eko sistem je ponovo narušen. Iz hrpe pepela će se pojaviti deca koja imaju sudbinsku ulogu. Skupljajući radijaciju, doživljavaće mutacije neviđenih razmera koje će prkositi zdravom razumu i testirati smisao za humor mnogih igrača. U prevodu ako ne volite ovakav koncept i vizuelni stil, igra će vam izgledati groteskno i slobodno je zaobiđite. Čuli smo bezbroj komentara na vizuelni stil kojim su mutacije predstavljene ali to je odluka dizajnera koji su odlučili da se dobrano poigraju sa konceptom akcionog RPG-a. Ova omladina kombinovana sa jedinstvenom pank estetikom, neonskim bojama i new retro wave muzikom su drastično neiskorišćeni. Tek u kasnijim delovima igre se može videti kako su dizajneri zamislisli sve i velika je šteta što tako nešto nije forsirano od samog početka. Kao što je u svakom wastelandu moto: „Reciklaža bajo moj“, tako je i ovde sve nekako reciklirano. Kada se upoznate sa prvim talasom neprijatelja i NPC-jeva, do kraja igre svi će biti manje ili više reciklirani asseti koji su na taj način izgubili individualnost. U prevodu recikliraju se dok vam se ne smuči. Znate onaj momenat kada želite da idete na neku vožnju u luna parku i onda vam se toliko smuči da kažete sebi NIKAD VIŠE. E to isto radi i ovaj naslov. Imate hajp, probate, malo vam bude muka kad vidite šta su mogli da urade i samo sklonite „tanjir“. Najviše nas je iznerviralo što oboss fajtovi nemaju nikakvu kreativnost nego se njihova težina sastoji iz toga koliki broj neprijatelja se spawn-uje i to je to.

Kvalitet koji sija ispod ovog šarenog neonski obojenog kartona je humor po kome je Double Fine poznat. U svakom dijalogu ćete imati prilku da čujete nešto smešno i tokom same igre naracija će da bude dosta dobra i izazivaće tugu kod igrača kada vide koliko je ovo propuštena prilika. Ako bude DLC-a koji je urađen sa dovoljno mozga vrlo rado ćemo se vratiti ovom naslovu. Sa otrkivanjem novih tajnih lokacija i itema, NPC-jevi u bazi će vam otkrivati njihovu ulogu u starom svetu i tako ćete sticati svest o tome šta se sve izdešavalo. Dok su neke stvari očigledne kao vrata od ambara, sitniji detalji će vam donositi osmeh na lice.Tokom kampanje vaš verni junoša će sa svojom palicom urazumljivati razne mutante, skupljaće radijaciju i aktiviraće tornjeve koji će voditi do boss battle arena. Svi skillovi koje ste otključali će se prenositi na sledeći playthrough ali dosta elemenata za kvalitetan roguelike ovde nedostaju. Kao prvi primer mogu da navedem motivaciju samog igrača. Šta ću ja ovde? Zašto se ovo sve dešava? Zašto ja izlazim iz svoje tople karton city kućice i mlatim se po neonskoj pustari? I uostalom gde ja to živim? Zašto je ovo sve tako konfuzno? Ništa nije objašnjeno, nijedan lik nema nikakvu pozadinu, nijedan neprijatelj ne pruža osećaj nezaustavljive sile. Tako su i kontrole koncipirane. Mehanika nepoznanica kao egipatski hijeroiglifi, ništa nije objašnjeno kako radi ali zato je tu stari dobri loading ekran koji će da ponovi bezbroj puta da se krećete na levi stick.

Istraživanje nije loše koncipirano i postepeno ćete otvarati nove regije na mapi koje će vam stimulisati ganglije i zagolicati radoznalost. Kada se pojavite imaćete i šta da vidite. Jedno veliko „Same old“ okruženje koje skriva možda nekog novog neprijatelja. Može biti zabavno prvih par sati ali posle poželite da ostavite kontroler i da radite nešto pametnije kao što je igranje školice sa klincima ispred zgrade ili da se istetovirate, napravite čirokanu i ofarbate je u neon pink boju. Veći socijalni impakt ćete imati definitivno. Ono što je najvažnije je cena koja je veoma razumna za ovakav naslov i svaka im čast što su odoleli slatkom zovu pohlepe. Za te pare RAD je dobra razbibriga ali ništa dalje od toga jer ima dosta boljih naslova u tom cenovnom rangu koje možete igrati na konzoli.

RAD (PS4)
  • 6/10
    EmuGlx Score - 6/10
6/10

Finalni utisci

Stativa za Double Fine još jednom. RAD odiše dosta lepom pop neon atmosferom ali sve ostale falinke koje se provlače kroz gejmplej degradiraju ovaj naslov propisno. Nadamo se nekom DLC-u koji će da proširi gejmplej. Zbog pristupače cene ovaj roguelike predstavlja dobar izbog za par dana solidne zabave i ništa više od toga