Polako se bližimo drugom rođendanu PSVR uređaja. Za nekog je ovo bio ne tako dobar i isplativ PS4 dodatak, za druge još jedan način igranja, ali objektivno gledano, ovo je odličan eksperiment kojim se samo istražilo šta gejmeri zapravo žele. Kako prolazi i druga godina, i dalje nismo dobili ”killer app” za PSVR. Da, istina je da s vremena na vreme dobijemo po neku kvalitetnu igru, neki razvojni timovi nas iznenade i punom podrškom za njihove Triple A igre, ali opet, nijedna PSVR ekskluziva koja može da obori sa nogu u svakom pogledu.

Iskreno, teško je napraviti tako nešto kada install base nije ”toliko veliki”. Jeste da se PSVR prodao u više miliona primeraka, ali baš taj manjak kvalitetnih i takoreći, pravih igara, udaljava vlasnike od ideje da  uzmu i probaju virtualne naočare.

Na prošlogodišnjem E3 sajmu, PlayStation je najavio jednu horor igru sa poprilično zanimljivim konceptom, možda malo prežvakanim, ali sama zamisao da se ta ideja može realizovati držala nas je u iščekivanju. Vi ste jedini ”preživeli” član posade na brodu koji se zaglavio tik pored crne rupe i na vama je da pokrenete motore broda i da se izvučete iz svog tog haosa u kojem ste se našli. Preživeli ne mora da bude obavezno tačan izraz, jer ste fizički umrli, ali AI broda je našao način da replicira vaše telo i stvori klona, sa vašim sećanjima i svim ostalim što ide uz to, kako biste ispunili zadatak. Problem je što je resetovanje sistema, kao i sama crna rupa, uništilo podešavanja clonning mašine, tako da ona štanca mutirane članove posade tog broda, koji će uraditi sve da ubiju bilo šta što im se nađe na putu.

Igra se zove The Persistence, a mi smo napokon imali šanse da provedemo nešto ispod dvadesetak sati sa njom. Da, VR igra koja nije Skyrim i u kojoj smo u prvom igranju ostali sa naočarima na glavi preko četiri sata, zvuči fascinantno i pomalo neverovatno, ali tako je. Čim smo uključili igru, imali smo osećaj da je ovo nešto drugačije, dublje, zanimljivije od dosadašnjih VR igara. Sam settings podseća na mešavinu Dead Space-a, Alien: Isolation i nezaboravnog, kultnog filma, Event Horizon-a. Kao što smo napomenuli, vi ste Zimri Eder, i na vama je da ponovo pokrenete brod i izađete iz horora u kome ste se našli.

Ovo je roguelike igra i da, taj pojam, pod žanr ili kako bismo ga već nazvali, odbija dosta igrača. Ne samo da je u nekim igrama očajno implementiran, nego baš zbog pretencioznog reklamiranja ”savršenog replay value-a” većina igara to jednostavno nemaju. Naravno, tu su izuzeci koji su sjajno rešili ovaj koncept i preradili ga u stvarnost. The Persistance sa druge strane, predstavlja jednu od boljih igara sa ovim konceptom. Jeste da imate jedan život, i nakon svake smrti morate prolaziti kroz naizgled iste prostorije, boriti se sa istim protivnicima i tako dalje, ali svaki život i sve šta ste sakupili u njemu, prenosi vam se u sledećem klonu koga kontrolišete. Ubijanjem neprijatelja sakupljate STEM Cells, čime možete da istražujete i nadograđujete sposobnosti, health, da budete tiši,  a na raspolaganju vam je i Dark Matter koji vam omogućava da skenirate prostoriju u kojoj se nalazite. Pored toga, tu su posebni poeni, ne tako česti, koji će vam služiti za istraživanje svakog sledećeg novog oružja ukoliko nađete plan za njega, to jest blueprint. Istraživanjem prostorija i ubijanjem neprijatelja sakupljate kredite koje vam kasnije služe za nadogradnju oružja i kupovinu na određenim mestima na svakom Decku, odnosno mapi na kojoj se nalazite. Pored toga, igra ima onu poznatu foru, procedurally generated prostorije, tako da svaki sledeći playthrough nakon izgubljenog života može biti drugačiji. Do te mere drugačiji da smo mi dva sata proveli na prvom Decku od četiri, koliko ih ima u igri, a svaki sledeći je veći od prethodnog. Za kompletiranje cele igre potrebno vam je od 8 do 10 sati, a nakon prelaska otvara vam se Survival Mode. U njemu imate zadatak da pređete igru sa najviše pet klonova. Predstavlja pravi izazov, ali ukoliko igru prelazite kako je osmišljena, strpljivo i polako, oslanjajući se na šunjanje i planirane napade, uspeh je moguć.

Celokupna atmosfera je apsolutno fantastična. Mračni koridori i prostorije u brodu koji je na izmaku snage i poslednje zalihe energije, dok vi ne resetujete generatore, daje taj izolovani, usamljeni osećaj. Neprijatelji vrebaju na svakom ćošku, a zbog samog koncepta je nemoguće naučiti njihove pozicije, jer jednostavno, nisu fiksne. Horor element u igri se ne oslanja isključivo na ”jump scares” iako ima i toga, već na uverljivoj atmosferi napuštenog svemirskog broda. Muzika, razni šumovi i uzvici mutanata na svakom koraku će vam lediti krv u venama, a nećete biti ravnodušni ni nakon prvog prelaska igre. Nekako igra uvek uspe da vas uplaši i da vam da taj osećaj nemoći kada biste želeli da pobegnete ili jednostavno skinete VR i bacite sa strane. Vaš lik je spor, nema mogućnost trčanja, već sve morate polako raditi, a to će biti poprilično teško ukoliko vas neprijatelji primete i krenu ka vama. Tada dolazi taj trenutak konfuzije – šta raditi, da li se osloniti na neko melee oružje ili izvaditi nešto na šta ste potrošili puno kredita za specijalne, jače neprijatelje i iskoristiti to u naletu straha.

Na određenim, nasumičnim delovima mape imate Fabrication stanice, gde od materijala koje skupite možete napraviti jače melee oržje ili neko od ponuđenih ranged pištolja, harpuna ili pušaka. Ni jedno nije savršeno niti je dobro iskoristiti za obične neprijatelje, tako da je taktiziranje i planiranje obavezno iako vam je inventar pun oružja. Samo ne zaboravite, ukoliko poginete, gubite sve šta nosite sa sobom u tom trenutku.

U igri imate pet misija koje morate da završite. Nije kao da je neki objektiv teži od prethodnog, šta više, ukoliko dosta ginete i sakupljate poene između života, možete nadograditi lika tako da ćete se praktično šetati kroz neke delove mapa. Ipak, ne možete farmovati igru, već se najveće nagrade dobijaju upornim istraživanjem bez ikakvog straha, svake sobe, svakog ugla na koji naiđete. Naravno, frustrirajuće je ukoliko vas ubiju, jer gubite apsolutno sve gedžete, stvarčice i pomagala koje nađete usput, ali silver linning u tome su poeni koje možete iskoristiti na početku sledećeg života. Istraživanjem mapa možete naići na mrtve članove posade, čiji DNK možete harvestovati i onda sledeći život započeti u njihovom telu, sa umom i sećanjima našeg lika. Svaki član posade ima određene perkove, nebitno da li je to jeftinije oružje, bolji stealth, veći harvest STEM ćelija od neprijatelja. Svako od njih vam donosi bonuse koji vam možda budu potrebni u određenim trenucima, tako da je njihovo kombinovanje savršeno za ovu igru.

Jedina stvar, koja nam je odmah delovala malčice odbojno, je to što su sve kontrole, iako je VR igra, samo na Dualshock 4 gamepadu. Znači, ukoliko imate Move kontrolere, neće vam biti potrebni. Nekako nam je bilo krivo, jer posle nekih 10tak minuta, videvši ceo koncept igre, bilo nam je logično i donekle prirodno da imamo mogućnost ovakvih kontrola. Ipak, kako smo nastavili sa igranjem i videli da je cela mehanika – izvođenje, kretanje i akcija rađeno u fazonu bilo koje FPS igre, razumeli smo da bi možda bilo isuviše komplikovano za realizaciju na Move kontrolerima. Kao što smo rekli, pored 360 stepeni pogleda kroz VR uređaj, sve radite na kontroleru, čučite, koristite oružje, okrećete se po horizontalnoj osi. Na početku, prilagođavanje kontrolama može biti teško, jer iako ste u stanju da kontrolišete pokrete glave, tj FOV-a preko VR-a, to radite i na desnom analogu, ali samo po horizontali. Naravno to je najviše napravljeno zbog orijentacije i lakšeg okretanja u prostoru, ali lagali bismo kada bismo rekli da nismo osetili malo mučnine u prvih pola sata igranja.

 

The Persistence je jedno lepo iznenađenje za sve fanove PSVR uređaja. Ovo jeste horror igra u svakom smislu te reči, ali je jedna od najboljih naslova za PSVR koji je izašao do sada. Vredi odigrati, bez obzira da li ste ljubitelj igara ovakvog koncepta ili ne, jer sve mane i sam roguelike koncept, ne tako omiljen kod igrača, pada u drugi plan naspram sjajne atmosfere i odličnog gameplaya.

The Persistence (PSVR)

Finalni utisci

The Persistence je jedno lepo iznenađenje za sve fanove PSVR uređaja. Ovo jeste horror igra u svakom smislu te reči, ali je jedna od najboljih naslova za PSVR koji je izašao do sada. Vredi odigrati, bez obzira da li ste ljubitelj igara ovakvog koncepta ili ne, jer sve mane i sam roguelike koncept, ne tako omiljen kod igrača, pada u drugi plan naspram sjajne atmosfere i odličnog gameplaya.