Bradate žene, iliti ime novog studija veterana koji su radili na igrama kao što su Hitman i PayDay, su imali poprilično odrešene ruke posla kada su osmišljavali svoju novu igru. Ponosni Šveđani su rešili da ”ekranizuju” na konzolne i PC ekrane pen & paper RPG pod nazivom Mutant. Ideja je bila luda, realizacija daleko od svega šta su drugi mislili da ovaj mali tim može da iznese, a rezultat? Sudeći po ranim utiscima, izgleda da smo bliže kultnom naslovu nego posrnuloj ideji.

Mutant Year Zero: Road to Eden je čudna, divna i jako zanimljiava igra sa dva nesvakidašnja likova u glavnoj ulozi, čovek sa atributima divljeg vepra, iliti obrnuto – Bormin i divlja patka, pravljena po istoj recepturi – Dux. Bormin i Dux su stalkeri, lovci na sve manje i veće vrednine koje su ostale u Zoni, kontaminiranom delu gde ljudska noga više ne kroči. Posle strašnog nuklearnog rata, navale smrtonosnog virusa nakon toga i međusobnom ubijanju onih malobrojnih preživelih, srećne duše koje su uspele da prežive godine haosa, se nalaze u Arci.

Arka je mesto koje je poslednje stanište normalnih pa i mutanata, za koje apsolutno niko ne zna kako su ”stvoreni” i zbog čega su postali takvi. Ima ih samo nekolicina u celoj zoni i svako od njih ima svoje specijalne moći koje koriste u apsolutno svakom smislu kako bi preživeli. Ti ljudi koji se razlikuju od običnih stanovnika Arke su i zaduženi da tumaraju zoni tražeći ostatke sada već drevnog sveta koji je obitavao gde je nekada bila zona.  Na isti način na koji sakupljaju vredne sirovine koje mogu da pomognu stanovnicima Arke, oni su i prva i poslednja odbrana poslednjeg ljudskog stanovništva. U zoni su ostali ”razbojnici”, izvitopereni mutanti koji žele da preovlada haos bez reda i mira, gde bi svako uzimao koliko misli da zaslužuje i gde pravila ne bi postojala.

Ta čudna svakodnevnica naših heroja biva prekinuta od strane Starešine Arke, koji je dobio nove informacije o nekada izgubljenom, proslavljenom stalkeru pod nazivom Hammons. Vaša primarna misija postaje da ga spasete, ukoliko nije preživeo sve okrutnosti zone, onda da saznate zašto se ”izgubio” i šta se tačno desilo sa njim. Tada prava avantura Bormina i Duxa počinje.

Mutant Year Zero je nova vizija stare XCOM formule, taktička i strpljiva avantura sa dozom slobode u istraživanju zone. Naravno da ima dosta termina koje pozajmljuje od ostalih igara, kao što su Zona, taj potezni XCOM sistem, Stalkeri kao glavni protagonisti, jedini sposobni za tumaranje kroz smrtonosnu zonu, ali koliko god neke stvari bile slične, to je samo šta se vidi na površini. MYZ je jedna jedinstvena i fantastična igra, sa sjajnim idejama i još boljom realizacijom, sa odličnom pričom i još boljim po malo neočekivanim humorom u ovom postapokaliptičnom svetu.

Za razliku od ostalih poteznih strategija/avantura/akcionih igara, gde vam praktično nije dozvoljeno da se šetate postojećim nivoima, ovde to možete raditi. Cela zona je podeljena po regijama koje možete istraživati. U regijama se nalaze određeni neprijatelji koje morate, možete napasti, ili čak zaobići ukoliko je to moguće. Svaka regija je veličine jedne mape na kojima imate razne stvari za istražiti, videti i okruženja koja možete iskoristiti iz taktičke perspektive kako bi pobedili vaše neprijatelje.

Zona je nešto šta je ostalo od sveta kakvog mi poznajemo, a Stalkeri praktično ništa ne znaju o tom svetu, sem da je tu bio nekada. Da su ljudi živeli sa pomagalima koji njima nisu jasni kako su funkcionisali. Ne samo to, već i običaji čak i ono šta se nalazilo u životima običnih ljudi je totalna misterija za sve u ovom post-apokaliptičnom svetu. To ne znači da Bormin i Dux nemaju svoje mišljenje o tome šta vi pronalazite. Za apsolutno svaku stvar na koju naiđete, oni će imati svoj komentar. Koliko on nekada bio mračan i tužan, toliko znaju da budu i komični u svojoj interpretaciji sveta pre njih. Još jedna misterija je to što nikada nisu upoznali slične sebi, niti su videli kosture sa kojim bi se poistovetili. Bormin i Dux su skoro pa ubeđeni da su jedinstveni i da ne postoje ljudi kao oni. Ipak, kako vreme odmiče, njih dvojica će sretati i druge mutante, koji nisu obavezno životinje koji su ”pretvoreni” u ljude, koji će postati deo ekipe sa kojom ćete moći da lakše čistite zonu.

Ono šta krasi ovaj naslov nije ni priča, sjajna prezentacija i odličan humor koji je ubačen, već gameplay mehanika koja je odlično implementirana u jednu ovakvu igru. Kao što smo već napomenuli, glavna razlika od starijih rođaka kao što je XCOM je taj momenat istraživanja svakog dela zone. Neprijatelji su često raspoređeni u grupama po zoni. Svako od njih ima svoje zaduženje, nebitno da li je ono čuvanje dela njihovog uporišta sa visine, patroliranje okolo ili možda diskusija o onome šta se dešava u zoni i kako žele da unište Arku i preuzmu sve vredne sirovine koje se nalaze u njoj.

Vaše tumaranje regijama vam daje mogućnost da izolujete pojedine neprijatelje, napadnete u stealth fazonu i oslabite protivnika pre nego što zadate konačni udarac jakim jedinicama. Stealth jeste opcionalan, ali je jako preporučljiv jer MYZ nije ni malo laka igra, pogotovo na početku. Ne samo da zahteva od vas dosta planiranja i pažljvog prilaza neprijateljima, već vas u trenucima forsira da budete obazrivi ukoliko želite da preživite avanturu u okrutnoj zoni. U trenutku kada započnete okršaj sa neprijateljem, igra se iz slobodnog kretanja prebacuje u potezni sistem odvijanja.

Ono šta je krasilo XCOM krasi i ovaj naslov – svako od vaših junaka će imati dva akciona poena sa kojima možete da se repozicionirate ili napadnete neprijatelja. Nakon vašeg reda, dolazi red poteza neprijatelja gde će oni raditi istu stvar – pokušavajući da vas zaobiđu i unište pre nego što vi uništite njih.

Vaši heroji ipak imaju malu prednost, iliti atribute sa kojima vi možete da napravite prednost. Svaki od člana vaše družine je, jelte, mutant, te ima određene osobine koje možete iskoristiti u svakom okršaju. Mutacije, kako su nazvane u ovoj igri, mogu biti aktivne ili pasivne. Mogu poboljšati šansu za critical hit, iliti da budete nevidljivi dok ne opalite prvi metak. Neki junaci imaju i mogućnost da opale više hica ili možda da ciljaju više protivnika odjednom na uštrb preciznosti. Svaki pokušaj pogotka protivnika zavisi od vaše udaljenosti od neprijatelja kao i od zaklona pod kojim se on nalazi, tako da šansa da pogodite nekoga se izražava u procentima, kao i šansa za kritični udarac.

Svaki junak kojeg vodite ima opremu koju nalazite u zoni ili je možete kupovati u Arki. Dva oružja, oklop, kaciga i granate su vam uvek na raspolaganju i svaki deo te opreme nosi određene bonuse. Kombinovanjem opreme možete prilagoditi heroje vašem stilu igranja, nebitno da li je to napucavanje sa neprijateljem iz daljine, stealth pristup ili otpornost na određene napade neprijatelja. Već posle nekoliko sati, videćete da imate mnogo više izbora nego što ste mislili na početku, a na vama je kako ćete ih iskoristiti.

Kako vreme prolazi i skupljate iskustvo iz svake bitke, možete otključavati iliti nadograđivati mutacije koje poseduje vaš junak u skladu sa stilom koji forsirate. Do pred kraj igre ćete moći da otključate sve, i tada se možete ”igrati” sa protivnicima iliti makar onim koji su ostali u zoni do pred kraja vaše avanture.

Jedini problem ove igre je to što ona ima kraj. Kada ste pred vratima završetka poslednje misije, shvatićete da se neprijatelji ne respawnuju, da je zona ispražnjena svih štetočina te da nemate šta raditi u zoni. To je jedna tužna pomisao i u trenutku kada shvatite da je kraj iza ugla, osetićete taj žalostan deo dobrih igara – i one imaju kraj. Ipak, taj završetak obećava da možemo očekivati još mnogo sadržaja u budućnosti, a nadamo se da će to biti sooner than later.

Što se tiče težine ove igre, postoje nekoliko opcija koje možete odabrati još na početku. Pored standardnog moda i Normal, Hard i Very Hard težine, postoji i Iron Mutant mod koji krasi – permadeath kao i nemogućnost manualnog sejvovanja vašeg napretka. Sejv nastupa nakon svakog turna u bitci ili jelte nakon nje, znači popravni ne postoji. Iron Mutant mod je apsolutno za one koji su igru odigrali makar jednom na ”normalnom” nivou težine, nebitno da li to bilo Normal, Hard ili Very Hard.

Pored toga postoji i Stalker Trials, koji bi trebalo da produži uživanje u ovom naslovu nakon priče. Mod u kojem počinjete sa određenim brojem resursa koje možete iskoristiti za kupovinu opreme, i cilj vam je da napravite što bolji skor i što duže preživite u zoni. Svi rezultati bivaju onda uploadovani na servere i možete videti koliko ste ustvari dobar Stalker.

 

Mutant Year Zero: Road to Eden (Xbox One X)
  • 8.5/10
    EmuGLX Score - 8.5/10
8.5/10

Finalni utisci:

Mutant Year Zero: Road to Eden je jedna od onih igara od koje ne očekujete mnogo, koja izgleda previše čudno da bi uopšte pomislili da igrate, koja na prvi pogled nema ništa šta bi vas privuklo. Kada se ipak odlučite da probate igru, bivate usisani u nju i u ovom skoro savršenom svetu. Kako se bližite kraju, polako shvatate kako igra ima samo par mana većina igrača neće ni primetiti. Tada shvatate da je ovo igra koja ima ogroman potencijal za osvajanje kultnog statusa u budućnosti.