U poslednjih nekoliko godina, gaming industrija ide u tom pravcu da pokuša da prenese osećaj MMO igara u kooperativni svet – što je, možemo reći, popularizovao Destiny izlaskom davne 2013. godine. Ipak, kao začetnik tog trenda se sigurno može uzeti i Warframe, koji se pojavio pre Destiny igre, ali nikako nije uspeo da postane popularan, niti da preuzme Triple A zvanje. Skoro svaki naslov koji je krenuo tim putem susretao se sa mnogim problemima. Pored razvoja priče, karaktera, raznovrsnost ili nedostatka istog u gameplayu, najviše problema se vrtelo oko sadržaja posle glavne priče određenog naslova.

Ubrzo su ovi naslovi nazvani ”Game as a Service”, misleći na to da igru predstavljaju kao servis kojem će se igrači vraćati iznova i iznova zbog ”ogromnog” sadržaja, ili kako je uvek planirano da bude. Svaki korisnik je praktično plaćao ”barebone” naslov sa osnovnom pričom, a završetak iste kao i dodatni sadržaj dobijao se uz ekspanzije ili DLC dodataka. To jednostavno, nije funkcionisalo. Na početku su problemi bile tehničke prirode, ali onda su ih nadjačali problemi sadržaja. Svaka igra od izslaska ovog podržanra, nebitno da li je pucačina iz prvog ili trećeg lica, ”bolovala” je od toga, a skoro ni jedan tim nije uspeo da pronađe savršenu formulu.

Daleke 2016. godine, EA je najavio da njihov Bioware studio radi na naizgled sjajnom naslovu, koji baš upada u ”game as a service” družinu. To je bila ”nova vruća stvar” i svi su hteli da uzmu deo tog kolača. Iako je Anthem, odmah nakon prve najave, izgledao kao generički alien shooter, svi smo se ponadali da će stvari krenuti na bolje,  jer je slavni Bioware radio na njemu. Izuzev promašaja poput Mass Effect Andromeda dela, verovali smo da su naučili na svojim greškama i da će se vratiti svom savršenom storytellingu iz ranijih dana i RPG sistemima koji su krasili ovaj studio dok nije bio pod okriljem EA porodice. Izgleda da smo se malo zaneli, a i pogrešili u proceni. Nekoliko godina nakon najave i par odlaganja, closed alpha i beta testiranja, Anthem nam je stigao, i imali smo prilike da se poigramo sa njim nekoliko nedelja i vidimo kakav je konačan proizvod.

Anthem je kooperativna pucačina iz trećeg lica, koju možete igrati sami, po mogućstvu sa prijateljima ili sa nasumičnim osobama kroz aktivni Matchmaking sistem. Priča se dešava u Bastionu i njihovoj Tvrđavi Tarsis. Fort Tarsis je da kažemo Hub Svet ove igre, u kome sakupljate ugovore, pričate sa NPC likovima i učite o prirodi i istoriji Anthem sveta, šta se desilo i zašto je svet stanju u kome ste ga našli. U svetu koji je ispunjen svakakvim opasnostima, Freelanceri su jedini spas. Plaćenici koji često biraju da rade u ulozi zaštitnika svih građana gradova u ovom svetu, u borbi protiv zla koje se nalazi izvan njhovih zidina. Svaki Freelancer radi po ugovoru koji dobije od onoga ko plati najviše, ali ipak moralna načela ipak postoje. Skoro svi u Fort Tarsisu rade za viši cilj, a to je zaštita grada i što bolja odbrana njihovog načina života. Sistem ugovora je i način na koji ćete završavati misije i napredovati kroz priču. U igri postoje razni tipovi likova koje ćete susretati, od onih iritantnih, do ekstra zanimljivih čije priče stvarno želite da poslušate. Ovde se i vidi ta, Bioware nota koja krasi ovaj naslov.

Priča možda nije nezaboravna, ali je u trenucima dosta zanimljiva, a neke priče su jednostavno genijalne, pogotovo od starih boraca iliti bolje rečeno, penzionisanih Freelancera, najstarijih građana, ljigavih persona i tako dalje. Ona počinje sjajno kao i razvoj likova u njoj, ali kako igra odmiče ona počinje da se gubi i postepeno bledi. Raznolikost misija, bolje rečeno ugovora koje završavate su isto tako fantastični, dok pred kraj postanu sve više i više monotoni. Najveći problem Anthem priče i njenog razvoja je to što se ona praktično ne završava, već je to ostavljeno za ko zna koliko dodataka koji su planirani. Bolje rečeno, Bioware je Anthem na izlasku zamišljao kao za zagrevanje svega onoga šta treba da dođe u narednom periodu od tri do šest meseci. Da li je i koliko je ovo dobro, odlučite sami.

Najbolja stvar Anthema je upravo ta gameplay mehanika. Fluidno napucavanje vanzemaljaca i drugih čudovišta iz trećeg lica deluje stvarno fantastično, a Frostbite engine se potrudio da i izgleda neverovatno u trenucima. Pored toga, mogućnost biranja različitih Javelina, iliti odela koje Freelanceri koriste, daju totalno drugačije mogućnosti. Prosto je neverovatno koliko buildova možete da napravite i kako se svaki razlikuje od prethodnika. Nebitno da li ste Interceptor, Ranger, Collosus ili Storm, uvek možete biti agresivni ili pasivni, da se oslanjate na pokretljivost ili da nanosite pakao na zemlji svojim neprijateljima.

Kustomizacija svakog Javelina vam dozvoljava upravo to. U toku misija ili slobodnog istraživanja Bastiona, nalazićete razna oružja kao i modifikacije za svog Javelina. Modifikacije i moduli će vam upravo definisati način igranja sa određenim Javelinom, tako da skoro uvek možete da izaberete ”build” koji vama najviše odgovara, ili makar da težite i skupite sve modifikacije i module za njega. Interceptor je možda i najzabavniji Javelin, jer vam daje najveću mobilnost na bojnom polju. Možete da jednostavno bocnete neprijatelja i pobegnete daleko od njega, da svojim skillovima napadate iz daljine ili možda budete frontalni vojnik, iako Interceptor spada u ”lakše” jedinice. Ranger je all around Javelin koji možda poseduje i najveću raznolikost u gameplayu. Možete biti korisni kako u close combat tako i u mid range situacijama sa neprijateljima. Naravno, nije toliko mobilan kao Interceptor ali je na vama da se prilagodite njegovoj ”ukočenosti” u trenucima, ako bi tako mogli da kažemo. Colossus je najrogobusnija i najjača jedinica, sa najvećim procentom štitova i mogućnosti da nanese najviše oštećenja protivnicima svojim izborom oružja. Skoro pa i da ne postoji mobilnost kod njega, ali to nadoknđuje izdržljivošću. Storm nudi sasvim drugačiji gameplay od bilo kog drugog Javelina. Skoro pa da je statičan, ali strašno zabavan za igranje jer može da nanese neverovatno puno oštećenja jedinicama, a ceo njegov smisao se vrti oko skillova, ili što bi neki rekli ”magija”. On je najbolji Javelin za kontrolisanje i uništavanje grupe neprijatelja.

Svaki od navedenih Javelin odela ima poseban Superpower, koji možete da koristite kada prigusti ili kao demonstriranje sile. Isto tako, sve se vrti oko taktike i vašeg stila igranja, kada želite da izbrišete neprijatelje ili da se poigrate sa njima, ili budete svedog savršenih efekata koji se ”prikazuju” iskorićavanjem Supera. Koliko god Javelini bili raznoliki, toliko i oružje koje nosite definiše vaš stil igranja. Tako da je izbor kako želite da nastupite na bojnom polju i napadate neprijatelje aposolutno na vama. Možemo slobodno reći da je ovaj ”Gameplay loop” kako bi ga neki nazvali, gameplay mehanika, najbolji deo igre. Upravo ta činjenica je i na žalost najrazočaravajuća jer je Bioware poznat po svom pripovedanju i sistemima napredovanja, a ne po gunplay mehanici u njihovim naslovima. Pored toga, gampelay mehanika, napucavanje, letenje, izbegavanje i uništavanje neprijatelja je jedini aspekt ove igre koji odlično radi.

Moramo da napomenemo i to da je gameplay u Anthemu koliko ”horizontalan” toliko i ”vertikalan” i dubok. Druga stvar koju je Bioware savršeno uradio je kreiranje Bastion regije u njihovom novom svetu. Možete da istražujete celu mapu na nekoliko nivoa, na zemlji, u vazduhu i ispod vode. Svaki deo mape izgleda impresivno i daje totalno novi smisao istraživanju. Ova vertikalnost koju smo pomenuli se ne odnosi samo na istraživanje mape, već je korisna i u trenucima borbe sa neprijateljima, a kako ćete to iskoristiti u vašem igranju je apsolutno na vama.

Sada moramo malo da vratimo film i nadovežemo se na razvoj priče kako ova igra teče. Kao što smo rekli, zamišljeno je da igru preplavi dodatni sadržaj, ali tek nekoliko meseci nakon izlaska, ali to je ujedno i najveći problem što se tiče gameplaya u ovom naslovu. Kada završite ovaj deo i ujedno provedete nekoliko sati sakupljajući najbolju opremu koju možete naći, koja će vas razlikovati od drugih igrača, izazov nestaje kao i misije koje možete odigrati. Specijalne misije su u stvari misije iz kasnijih delova igre a pored toga su ti samo tri Legendarnih Ugovora koje možete uzeti. To je to što se tiče endgame sadržaja, tako da ukoliko želite da se zabavite ovim naslovom nakon završetka, na vama je da nađete tu zabavu u igri, ukoliko možete.

Dobra stvar je to da, za završetak priče vam je potrebno oko 20 sati, što je 20 sati totalno različitog sadržaja, i da ”iscedite” sav smisao iz najtežih i end game misija još 30 do 40 sati, dobijate solidnih 50-60 sati zabave dok ne izgubite smisao da nastavite da igrate. Problem kod ovakvih igara je to što igrači trebaju da budu animirani apsolutno u svakom trenutku, čak i u tom ”mrtvom” periodu dok se čeka novi sadržaj, a na žalost, rekordan mali sadržaj koji smo dobili nakon završetka glavne misije i ne baš dobar finiš iste, ostavlja taj gorak ukus u ustima i malo besmislen osećaj igranja svega ovoga. Ipak, dok ne dođete do tog kraja, igra je strašno zabavna za igranje, sa svim mogućnostima i raznolikost gameplaya koji daje igračima.

Grafički Anthem izgleda prefektno, a to možemo reći i za skoro savršen zvuk i glasovnu glumu. Gluma je odlična, ali u nekim trenucima strašno iritantna, zbog načina na koji su određeni likovi napisani, ali hvala bogu pa interakcija sa njima nije toliko česta. Drugi problemi, pored endgame sadržaja su tehničke prirode, i oni su veliki. Imamo sreću da igru opisujemo nedelju i po nakon izlaska te su neki ”ogromni” problemi rešeni, kao loot sistem koji vas prati kroz igru i to što je pre poslednje zakrpe, igra obesmislila bilo kakvu potragu za bolju opremu jer uopšte nije dozvoljavala igračima da napreduju, to je sada promenjeno, iako je mnogo igrača izgubilo preko 20-30 sati tražeći, najbolje rečeno, ništa. Ipak, drugi veći problemi tehničke prirode, koji mogu teško da se poprave su i dalje prisutni.

Tu je najavljeni ”seamless” svet koji uopšte nije to šta bi ta reč trebala da predstavlja. Od prve najave, Anthem je opisivan kao svet koji živi i bez vas, gde razne životinje i čudovišta napadaju jedne druge, gde vi možete otići gde god želite, startovati koju god misiju, izlaziti i ulaziti iz aktivnosti kako god želite, što uopšte nije tako. Ceo svet, izuzev u Free Roamingu, podeljen je na izuzetno sitne instance. Čak i u Fort Tarsisu je sve izdeljeno u sitna crevca što bi rekli. Ne možete na jednom mestu kustomizirati vašeg Javelina i izabrati misiju, već se sve ”krije” iza loading screena. Ne možete ni započeti misiju i završiti je samo nakon jednog učitavanja, jer svaka drugačija instanca te misije vam donosi loading screen. Kada završite misiju, ukoliko želite da izaberete neku drugu, morate da se vratite u Fort Tarsis, koji se krije iza najdužeg učitavanja. Sada zamislite situaciju da je pre poslednjih zakrpa, situacija bila još gora, i onda možete i opravdati niske ocene koja je igra dobila u prvoj nedelji nakon izlaska. Loading učitavanja trenutno, nisu toliko duga, ali su česta, što može da frustrira igrače, u svetu gde su izašle igre kao što su Assassins Creed Odyssey, RDR2, Far Cry 5/New Dawn, The Witcher 3, gde ona apsolutno ne postoje, a sve te naslove krasi jednako lep svet, u nekima možda i lepši.

Endgame sadržaj i izdeljenost igre, iako je najavljeno drugačije, su trenutno najveći problemi ovog naslova, ali uz malo strpljenja i ne prevelikog grind načina igranja, ovao delo može potrajati dobrih 60tak sati odličnog gameplaya i sjajne avanture i poprilično dobih pričica koje se kriju u ovom ostvarenju.

Anthem (Xbox One X)
  • 7.5/10
    EmuGlx Score - 7.5/10
7.5/10

Finalni utisci:

Anthem je sjajna zamisao sa odličnom gameplay mehanikom i osećajem napucavnja, letenja, istraživanja, koji je preplavljena tehničkim i sadržajnim problemima koji jednostavno nisu smeli da se dese. Dugo smo očekivali ovaj naslov i na žalost, na izlasku dobili naslov koji jednostavno – nije završen. Pošto je ovo, nazovimo ”Igra kao servis”, koja zavisi od dodatnog sadržaja u trajanju podrške razvojnog tima, situacija može poprilično lako da se promeni za par meseci. Za sada je možda je najbolje da polako uđete u nju, sa dozom rezerve i dosta strpljenja, ali ukoliko ga nemate, najbolje je da sačekate prvi veliki patch koji bi, nadamo se, trebao da popravi mnoge probleme u ovom sasvim solidnom naslovu.

Pored svega toga, još jednom ćemo ponoviti da je igra strašno zabavna za igranje, sa svim mogućnostima i raznolikost gameplaya koji daje igračima. Još jedna napomena, ovo je ocena trenutnog stanja igre.