Tales of Berseria Remaster (2026)

Pre tačno 10 godina (2016) Tales serijal je izdao svoju jedanaestu igru: Tales of Berseria. Mnogim Tales fanovima ovo je ujedno jedan od najlepših ali i najšokantnijih nastavaka. Za početak: ovo je prva igra u serijalu gde je glavni lik žena (i bilo je već vreme). Osim toga, ovo je bila jedna od ne-toliko-mnogobrojnih JRPG-eva gde ste igrali kao negativac. I sada kada poteramo 10 godina kasnije, dobijamo Tales of Berseria Remastered, osim što igramo Anime JRPG kao opasna zlica, sada ovo možemo da iskusimo u jačoj rezoluciji, sa par quality-of-life dodataka, i… pa zapravo to je to. Za mojih 35 sati igranja gde sam (zbrzano) stigla do kraja, drago mi je što mogu da kažem da je moja avantura u Tales of Berseria bila ona koju ću pamtiti, ali kao i svaka avantura, i ova je imala svoje rupe na putu.

Šta biste uradili da osvetite voljenu osobu?

Vi počinjete priču kao mlada devojka iz malog sela po imenu Velvet Crowe (ko da su joj i roditelji znali da će biti zlikovac). Velvet živi u maloj kućici sa svojim bolešljivim mlađim bratom Laphicet-om kao i zetom Arturom koji radi kao istrebljivač đavola (Exorcist). U ovom svetu osim ljudi, imamo Malakhine (više o njima kasnije), a imamo i demone. Niko ne zna kako se pojavljuju ali kada se neko jednom pretvori u demona, to je to, nema povratka. 

Dok Velvet brine o svom bolešljivom bratu, uzput uči da jedan dan postane istrebljivač, baš kao i njen zet. Međutim, jedne večeri, na pun mesec, njen brat misteriozno nestaje i brižna sestra dobije napad panike i očajnički kreće u potragu. Nalazi ga kod obližnjeg svetog hrama gde iskušava gorku tragediju: njen zet ubija njenog brata. Da nesreća bude još veća, Arthur (zet) takođe začara Velvet (koja ga je napala videvši pogubljenje njenog voljenog brata) i pretvara je u demona. Pretvorena u demona (i to vrlo moćnog) Velvet biva bačena u tamnicu gde provede naredne tri godine. Za to vreme, ona pomoću svojih novih demonskih sposobnosti proždire druge demone i čeka dan kada će pobeći i osvetiti se ubici. Baš na taj dan, igra stvarno kreće. Velvet beži iz zatvora, sklapa savez sa drugim zatvorenicima, i zanemaruje sav moral kako bi osvetila svog brata Laphicet-a. 

Za jednu Anime igru, priča ume da bude poprilično mračna, i bilo je par momenata gde sam se stvarno šokirala, ali upravo to me je i držalo do samog kraja. Tragična priča o Velvet Crowe nije toliko unikatna za JRPG žanr, ali opet je osvežavajuće igrati kao protagonista koji nije jedna goody-two-shoes. 

Hodnici Berserije

Za razliku od prethodnih Tales igara, Berseria zanemaruje otvoreni svet (overworld) i opredeljuje se za male ograničene zone. Ovo je verovatno bila odluka kako bi igra mogla da funkcioniše na PlayStation 3 sistemu. Kako god bilo, dok istražujete svet sa Velvet Crowe i njenim saputnicima, hodaćete po poprilično linearnim zonama, i skakate iz jedne sekcije u drugu. Ove zone imaju svoje neprijatelje, NPC-eve, kao i skrivena blaga, ali deluju kao hodnici kao, recimo, prva dva diska Final Fantasy XIII igre. Nije baš nešto čime bi igra trebala da se hvali ali bar je lakše doći do sledeće ključne zone kada prolazite priču. Za moj zbrzani prelazak kroz igru, posetila sam nekoliko većih gradova, prepešačila puno otvorenih zona, sredila gomilu jakih i slabih neprijatelja, pa čak sam i spasila nekoliko mačaka iz kutija i dobila za uzvrat kozmetiku za glavne likove.

Naravno, bilo je tu i dosta sporednih aktivnosti kao što je kuvanje (koje se namesti automatski), mini-igre (isto sa macama, ili kao konobar), i moja omiljena: slanje gusarskog broda da istražuje svet i svakih pola sata pregledati šta je pronađeno. Tales of Berseria ima dosta sporednih aktivnosti da vam dodatno dočara glavnu priču, iako mi se nisu baš sve svidele, zahvalna sam kada igra nađe način da razbije monotoniju borbi. Ah… te borbe…

Borbe za sve vrste igrača

Ako mislite da možda niste dovoljno vešti da izađete na kraj sa mnogobrojnim neprijateljima u Tales of Berseria: ne brinite. Borbe u ovoj igri su napravljene da budu prilagođene za svakoga. Bilo da ste taktički velemajstor, da imate smisla za ritam, ili da uopšte ne znate da igrate video igre, Tales of Berseria Remastered ima rešenje za vas.

Pre svega, kao i druge igre u Tales serijalu, Berseria koristi dinamične akcione borbe, gde slobodno konotrolišete jednog karaktera (najčešće Velvet) u 3D okruženju i napadate koristeći neke od njenih mnogobrojnih napada. U zavisnosti koliko (ne)pritiskate određene tastere i dugmad vi možete da napravite savršenu kombinaciju napada i sastavite opasne komboe. Svaki pritisak dugmeta vam je jedan napad i vi ih možete mapirati da idu po određenom redosledu, ili ih čak menjati tokom borbe. Nekada možete krenuti sa običnim šutiranjem, samo da promenite na specijalnu moć, i završite sa visokim udarcima. Isto važi i za vaše saputnike (koje će kontrolisati AI) koji će postupiti baš onako kako ste im zadali. Možete tražiti da vas leče kada vam je Health nizak, da vas buff-uju, ili da samo napadaju bez razmišljanja koristeći komboe koje ste im zadali.

Verovatno vam sve ovo deluje pomalo zbunjujuće i odmah da vas ohrabrim da može da bude lakše. Ako niste majstor u mikro-menadžovanju svakog borca, vi slobodno možete samo napraviti neke najosnovnije kombinacije i button-mash-ovati tastere po potrebi. Iako ne zvuči optimalno, ovo je skroz validan način da igrate Tales of Berseria, kao i mnoge prošle Tales igre. Naravno, nećete baš mid-maxovati svoje brojke, ali iznenađujuće je koliko je mala razlika kada sve lepo organizujete u odnosu na jednostavno button mashovanje.

Ako ne volite ni da brzo pritiskate dugmiće, ne brinite, jer Berseria ima lek i protiv toga. Naime, ako vam ni jedna od ove dve opcije ne zvuči privlačno, vi možete da stavite borbe da se Automatski odigravaju. Ne šalim se kada kažem da, ukoliko stavite težinu na Easy, vi možete preći na ovaj način celu igru, uključujući i sve boss-eve pa čak i neke jače super-bosseve.

Možda ne zvuči uzbudljivo, ali ako samo želite da se posvetite priči, vi možete pomoću Auto borbi da pretvorite Tales of Berseria u jedan Anime walking simulator odnosno vizuelnu novelu. Odmah da vam priznam, da sam ja ovako odigrala 90% igre, jer na kraju dana, dojadilo mi je da brrp pritiskam dugmiće, ili da stalno menjam napade, a pošto mi je igra ponudila sve ove benefite, odmah sam prihvatila.

Ah, da, kad smo već kod benefita, bilo mi je čudno da na samom početku igru dobijem pristup Grade Shop. Ovo je “skriveni meni” koji vam daje beneficije kao što su do šest puta više XP-a, više Health-a u borbama, veći inventar,… isto kao u Resident Evil igrama nakon što ih jednom pređete. Čudno mi je bilo da mi Tales of Berseria Remastered ovo nudi, iako je prvi put u životu igram, ali primiću svaku vrstu pomoći ako mi igra to nudi. Na neki način, sve ovo mi deluje kao da se igra trudila svim silama da me opusti i maksimalno smanji stres grindovanja i napetosti pred velike borbe, samo da bih mogla da se posvetim najboljem delu.

Dobra zla devojka i njena ljupka družina dobrih zlikovaca

Nisam bila skorz ozbiljna kada sam rekla ranije da igrate kao negativac. Iako igra definitivno ima Vibe kao da ste zlikovac, vrlo brzo bude jasno da vi igrate kao pobunjenik koji se bori protiv korumpiranog sistema, ali na vrlo zloban način. Ipak, Velvet može svojom crno-crvenom demonskom rukom da pojede neprijatelje (i apsorbuje njihovu moć) tako da je teško reći da je stvarno “dobra”. Isto može da se kaže i za njene saputnike. Kao i u prošlim Tales igrama, svaki karakter ima glasvnu glumu na Engleskom i Japanskom, i glumci su odradili odličan posao.

Demonski samuraj Rokurou samo želi da postane jači kako bi porazio i ubio svog starijeg brata. Gusar Eizen želi da da pronađe svog kapetana i ne zanima ga koga treba da smakne kako bi ga povratio. Iako imaju sebične želje, naročito Velvet, moram da priznam da ima nešto neverovatno ljudski u takvim karakterima. Na kraju dana svi mi imamo sebične želje, i ovi karakteri ovo prelepo oslikavaju.

Jedan od karaktera je Malakhim. Oni su bića koje istrebljivači koriste za borbe (kao Pokemone). Malakhimi nemaju svoju volju, niti bilo kakve potrebe, ali Velvet dosta rano spašava jednog, imenuje ga, pa čak mu “naredi” da bude slobodan. Kasnije nam se pridružuje i jedna saputnica koja je jedna od moralno “dobrih” karaktera koja takođe uviđa ovu nepravdu i čak se sprijateljuje sa zlom demon devojkom.

I onda je tu Magilou (čita se “magi-lu”). Magilou je… pa da se lepo izrazim… jedna izuzetno nepristojna, destruktivna, dosadna ludača… i takođe je moj omiljeni lik. Prvi put kada je sretnete, verovatno ćete je mrzeti jer će dramiti, cmizdriti i odbijati da vam pomogne. Međutim, kako igra napreduje i kako više saznajete o njoj, velika je šansa da će vam ostati kao najomiljeniji karakter. Njen drzak stav, pesimizam i navika da priča bez dlake na jeziku me naterao da nikada ne skipujem cut scene. Nije ni čudo što je obučena kao dvorska luda. 

Svi karakteri skupa, čine jednu veselu JRPG družinu i baš zbog toga sam i srećna što sam videla kraj igre. Svi skupa pomažu jedni drugima da se poboljšaju i postanu bolji, i ironično, ova banda zloća se vrlo “organski” pretvore u pozitivce.

Remastered verzija?

Za kraj, moram da napomenem novine u ovoj Remastered verziji. Ukratko: nema ih mnogo… štaviše, skoro da ih uopšte nema. Originalna Tales of Berseria (2016) je ujedno izašla za konzole sedme i osme generacije i ova verzija je još uvek dostupna. A budući da PlayStation 4 verzija već rade u 1080p rezoluciji i 60 FPSa, pitanje je bilo šta će zapravo doneti ova Remastered verzija?

Odgovor je: 4K rezolucija i razna olakšanja. Već sam napomenula Grade shop koji vam je dostupan od samog početka koji vam izuzetno olakšava igru.Takođe imate kostime koji su bili DLC-evi u originalnoj igri, a imate i brže hodanje (nešto za šta su se fanovi originala žalili). Ukratko, ova Remastered verzija dodaje vrlo malo poboljšanja a budući da ne postoji način da samo unapredite originalnu verziju, mnogi ljubitelji i nisu baš zadovoljni.

Koliko god zvučalo loše, ovo je i dalje jedna prelepa priča obmotana u malo haotičan combat sistem, sa mnogo zapleta, mnogo tužnih ali još više srećnih momenata. Možda jesam koristila auto-combat, ali drago mi je da sam do kraja iskusila priču o Velvet Crowe.