NBA 2K19 (2018)

Još jedna godina, još jedna košarka iz 2K Games studija. Svake godine očekujemo nešto neverovatno, pomeranje granica u gameplayu i grafici, ali izgleda da i ova ”simulacija” polako počinje da boluje od FIFA sindroma. Svake godine sve manje novina, sa par poboljšanja da bi se čisto moglo nazvati ”novim nastavkom najpopularnije košarkaške igre. I dalje nemamo taj iskorak u košarkaškim simulacijama koje željno iščekujemo. Pored svega toga, NBA 2K19 jeste zanimljiva, interesantna i kompetitivna igra. Samo da li je fer, uzevši u obzir neverovatan broj mogućnosti mikrotransakcija koje vam igra nudi. To je na vama da ocenite.

Da krenemo od famoznog gameplaya. NBA 2K19 je oduvek važila da teži ka simulaciji, više nego arkadi. To i dalje pokušava da održi, samo je problem što već nekoliko godina stagnira u mestu. U odnosu na prošlogodišnje izdanje, teško možemo da vidimo napredak. Okej on jeste tu, ali je nekako sakriven u moru sličnih stvari i razlike se ispoljavaju tek tu i tamo posle određenog vremena.

Ono šta se odmah vidi kao napredak je ta offense defense igra, bolje rečeno, stvari koje teže ka realističnosti. Već godinama 2K Games pokušava da se izvadi iz problema ”animacija” iliti bolje rečeno, da potezi i ishod istih ne bude unapred definisan u odnosu na animaciju/potez koju igrač želi da izvede. U prošlim igrama je došlo do napretka po tom pitanju, a sada su sa svim tim otišli još jedan korak napred. U trenucima igra upravo zbog toga izgleda malo sporije, dok se igra strpljiva odbrana ili planirani napad, ali sve to može da eksplodira u trenutku, kao u pravoj NBA utakmici, sa par dobro odabranih poteza i nekoliko sjajnih pokreta. Genrealno gledano, izbačena je nasilna igra, gde ćete pokušati jednostavno da se domognete do koša kako bi poentirali. Bitna je kreativnost i opservacija terena.

AI više nije tupav i neiskusan, već će pratiti igru, porivati igrače, a vi ćete često moći da ga zaobiđete samo isplaniranim akcijama i snalažljivošću prstićima. Pick and roll ili utrčavanje ispod koša dok neko pravi blok, izolacija igrača ili možda prebacivanje lopte posle solo akcije. Na vama je kako ćete izabrati i kako želite da odigrate napad, samo je bitno da uključite što više igrača u njemu. Što se tiče odbrane, tu je slična situacija. Neumorno tapkanje dugmića da oduzmete loptu, guranje igrača i nasilno pokušavanje oduzimanja lopte neće funkiconisati. Bolje probajte planiranu odbranu, igrač na igrača ili zonu, gde ćete sačekati protivničkog igrača i odabrati pravi trenutak za agresivnu odbranu.

Jedna od lepših novina je definitivno Takeover Meter. Čim započnete neki meć, videćete jasan Takeover natpis u gornjem desnom uglu. On predstavlja na neki način, raspoloženost, motivaciju i sigurnost igrača. Ukoliko postignete nekoliko koševa za redom, par dobrih asistencija, Takeover Meter će se puniti, igrač će postati raspoloženiji i dobiće tu neku, neobjašnjivu prednost u odnosu na ostale. Da, to je ta sigurnost, ego i motivacija u trenucima kada je najviše potrebna. Samopouzdanje koje se diže sa svakim dobrim potezom, a kada se bar napuni, onda možete probati sa rizičnijim potezima. Samo imajte na umu da nekoliko loših poteza će razbiti ceo takeover meter i terati vas da krenete ”budženje motivacije” od početka. Ukoliko birate prave poteze i gradite igru na uspešnim pokretima, takeover meter može mnogo da doprinese konačnom rezultatu, samo je na vama koliko želite da mu posvetite pažnju.

Naravno, fokus je ponovo na MyPlayer, MyCareer, MyClub deo igre. Problem je samo što je napredak, više nego ikada, zakopan u mikrotranzakcijama. Nebitno koliko dugo igrate i koliko se trudite, igrači širom sveta će pre svega izabrati da odvoje malo para kako bi unapredili svog igrača i tamanili vas u multiplayeru. Ukoliko ipak želite da iskusite taj, single player, story mode igre, onda je to nešto sasvim drugo. Ili još bolje, sa vašim prijateljima kao što smo mi uradili. Tada već može da bude dosta zabavno, dok se igrate u MyPark i pobeđujete u basketu. Naravno, nismo isključili mogućnost da i tako naletite na parama nabudžene igrače, ali je nekako poraz lakši kada vas ima više u grupi, međusobna saosecajnost i tako to.

Sa druge strane, MyCareer mod je sasvim solidno odrađen. Posle inicijalnog kreiranja vašeg igrača, izgleda, osobina, nacionalnosti, osetićete borbu koja pogađa sve arogantne, egoistične igrače koje žele da grade sebe kao brend pre svega, a ne da igraju za tim. Generalno, naracija je sasvim okej, dijalozi su solidni, čak i dešavanja koja se događaju oko vas. Naravno, igra je ispunjena klišeima i motivacionim porukama, ali uzmimo u obzir da je ovo pre svega sportska igra, da je motivacija, ambicija i težak rad, jako bitne stavke, ne samo u sportu na kraju krajeva, nego generalno u životu. Tokom igranje MyCareer moda, iz utakmice u utakmicu ćete imati određene zadatke koje bi bilo poželjno ispuniti. Na taj način će vaš igrač napredovati brže, samo je problem što je neke zadatke nemoguće ispuniti, ma koliko ste dobar igrač. Upravo zbog toga, grind je mandatory ukoliko želite da vam igrač napreduje. Poželjno je da se ne upuštate u multiplayer okršaje dok ne skupite nekoliko badges koje će vas, na neki način markirati kao dobar igrač, unaprediti statistiku i određene poteze koje želite da forsirate.

Ono šta je nama lično ostalo u ne tako lepom sećanju je definitivno grafika u ovoj igri. Sećamo se svi, dok je NBA Live paralelno izlazio sa NBA 2K igrama, kako je 2K serijal bio u prednosti, kako je težio ka fotorealističnosti i gurao grafiku sve više napred. Moramo da se ogradimo, igra ne izgleda loše, ali jednostavno, ni na PS4 Pro ni Xbox One X, ne vidimo značajni napredak, niti to pomeranje granica. Pogotovo uzevši u obzir da se ovde radi o košarci gde je po pet igrača na svakoj strani. Nekako 2K Games nema izgovora zašto igru ne bi gurali više, grafički naravno, kada već imaju apsolutno sve na raspolaganju, dok i dalje drže primat kao najbolja simuacija košarke. Iskreno, ni sami ne znamo šta tačno nije u redu, samo igra ne izgleda, ne teži ka toj fotorealističnosti, nekako izgleda previše plastično i sjajno, ulickano gde su čak i karakteri u nekim trenucima, jednobojni, monotoni i beživotni. To se najviše vidi u MyCareer modu i nemogućnosti da igra prenese realne animacije van terena i u konverzacijama. Preko facijalnih animacija, pokreta likova pa i izgleda tekstura i efekata, sve izgleda nekako mlako.

NBA 2K19 jeste napredak u odnosu na prošlogodišnju igru. Nije kao da nismo dobili ništa novo, ali nam definitivno treba iskorak, nešto drugačije, napredak kojem se svi nadamo, ali retko ko od nas ume da ga definiše. Naravno, gorak ukus je ostao u našim ustima zbog mnogih mikrotransakcija koje su omogućene kao zamena za pravi, mukotrpni nastavak, ali je valjda ”okej” imati alternativu. Naravno da je ovo ”must have” naslov za sve ljubitelje košarke, a sasvim solidan MyCareer mod vam može predstaviti totalnu drugu dimenziju košarke i borbe za nešto oko čega gradite svoju pasiju i ambicije.