Cronos: The New Dawn (2025)

Bloober ekipa je svima dobro poznata zahvaljujući Silent Hill 2 Remake-u koji su odradili izvanredno – retko kada je neki projekat uspeo na tako dobar način da oživi jednu legendarnu igru. Ali kada su u pitanju remasteri, to je jedna priča. Kako se Bloober snalazi kada je u pitanju originalna igra? E pa, nisu baš najsjaniji.

Cronos: The New Dawn je zanimljiva survival horor igra koja se odvija u nepoznatoj budućnosti grada u Poljskoj poznatijeg kao The New Dawn. Nešto se desilo u tom gradu – svi su misteriozno nestali ili, još gore, pretvorili se u nekakvu biomasu koja stvara kreature poznate kao „Orphans“. Vi ste Traveler, nepoznati karakter u čudnom odelu koji pripada misterioznoj organizaciji the Collective sa sektaškim poklikom „Such is our calling“. To odmah stavlja do znanja da ste nebitni i potrošni, što i objašnjava dizajn karaktera bez ikakvih posebnih odlika. Nakon što se budite, nepoznati robot vas sprema za akciju kroz bizaran test pitanja i Rorschach test, a na osnovu odgovora igra vam sama određuje težinu. Bez vodiča i pomoći, lako je upasti u pravi pakao na zemlji već na startu.

Problem je što atmosfera ne uspeva da dosegne pravi survival horor osećaj. Glasovna gluma je na užasno lošem nivou – robot zvuči kao nezadovoljna šalteruša koja se jedva javlja na posao, dok vaš lik ostaje potpuno bezličan, sa monotonim „Hm, interesting“ komentarima koji zvuče kao da su AI-generisani. Umesto da osetite strah i olakšanje posle preživljavanja, dobijate utisak da pratite rutinsko putovanje jednog potpuno nezainteresovanog lika.

Ipak, neprijatelji donose jednu zanimljivu, iako frustrirajuće loše implementiranu, mehaniku. Kada ubijete čudovište, drugo može pripojiti njegov leš i evoluirati u jačeg i opasnijeg protivnika, što podseća na „Crvene zombije“ iz Resident Evil remastera. Jedini način da to sprečite je spaljivanje leševa pomoću „torch“ kanistera, ali igra vas ograničava na nošenje jednog jedinog kanistera, dok generatori stalno izbacuju samo po jedan novi. To znači beskrajno vraćanje po resurse, što brzo ubija dinamiku.

Naoružanje takođe nije najsvetlija tačka – pištolj sa „tužnom municijom“ i lošim hitbox registracijama, eksplozivni kanisteri koje ne možete pogoditi i verovatno najgori shotgun ikada viđen u survival hororu. Municije je uvek premalo, pa se vraćate na pištolj, a melee borba je potpuno beskorisna. Crafting postoji, ali zbog retkih resursa sve vreme ste prinuđeni da štedite i brojite metke.

Grafički igra izgleda vrlo lepo, ambijent je detaljan i atmosferičan, a zvučni efekti i ambijentalna muzika solidno podižu napetost. Safe room-ovi sa stashom i generatorima podsećaju na klasične survival horore, ali ponavljanje i večno trčanje po još jedan „torch“ ubrzo postaje zamorno. Priča je pak prosta i jednostavna, dok glavni lik monotono odrađuje svoju ulogu kao da ga je Bloober zaboravio razraditi.

Iako Cronos ima zanimljive ideje i mehanike koje bi mogle doprineti survival horor žanru, loša implementacija, beskorisna melee borba, manjak municije i užasna glasovna gluma sprečavaju ga da ostavi ozbiljniji utisak. U poređenju sa Silent Hill 2 Remake, ovo deluje kao ogroman pad kvaliteta i reputacije Bloobera. Možda je bolje da ostanu u domenu remastera već postojećih sadržaja – jer u tome briljiraju.