Assassin’s Creed Shadows: The Claws of Awaji (2025)

Nakon poprilične prašine i kontroverze koja se podigla mnogo pre nego što je igra uopšte i izašla, Assassin’s Creed Shadows je na kraju po mnogima značajno podbacio, a trend nezavršenih Assassin’s Creed igara za čiji pravi kraj moramo da kupimo i prođemo još nekoliko DLC-eva se nastavio. Kao što se i dalo za očekivati, posle tačno šest meseci od izlaska glavne igre konačno nam je stigao nastavak pod imenom Claws of Awaji sa odgovorima na mnoga pitanja koja nismo dobili u glavnoj igri, ali i sa još dosta novih stvari koji će proširiti igru na sve načine.

Pre svega, priča Yasukea i Naoe se nastavlja tačno tamo gde je stala i odmah postaje jasno da je igra i zamišljena kao celina čiji je Claws of Awaji DLC neizostavan deo. Tokom cele glavne igre se Naoina majka provlači pod teškim plaštom misterije, te ova priča počinje kad Naoe konačno dobija priliku da otkrije šta se zbilo s njom putujući na ostrvo Awaji, a Yasuke ne može da odbije priliku da potamani još templara – tek toliko da ostane iole bitan kao lik u igri s obzirom da je njegova lična priča potpuno završena. Ostrvo Awaji je potpuno palo pod diktaturu templarke pod imenom Kimura Yukari i još jednom je potrebno da se iščisti templarski uticaj iz svih pora društva, ali, na sreću, u pitanju je ne tako velika teritorija tako da se kroz ovu priču prolazi relativno brzo. Nažalost, celokupni utisak priče je da je zaista mogla mnogo bolje i emotivnije da se odradi. Sama ideja za narativ ovog dela je vrhunska, ali je realizacija mogla biti značajno bolja, da ne pričam o voice actingu koji kroz celu ovu igru deluje potpuno sterilno i ravnodušno.

Iako sam očekivao više od priče i ne mogu reći da sam zadovoljan jer emocije između likova doslovno ne postoje i kraj deluje kao da ste završili neki sasvim običan side-quest, sve ukupno sam se lepo zabavio jer je gameplay znatno unapređen. Pre svega, ovaj DLC ne iziskuje beskonačan grind i ne forsira ogromnu količinu jednoličnih side-questova zarad XP-a, već ako ste prešli glavnu igru (što je i uslov za igranje ovog dela), bićete na sasvim dovoljnom nivou da potpuno opušteno otputujete na Awaji i budete u stanju da se izborite sa onime što vas čeka. Takođe, Naoe je dobila novo oružje u obliku specijalne motke pod imenom bo koja nam daje mnogo više opcija u borbi i momentalno se izdvaja kao izbor broj 1 za dalju igru, što zbog različitih stavova i napada koji dosta podsećaju na Ghost of Tsushimu, što zbog mogućnosti da se bez problema savladaju sve vrste neprijatelja. Jedini problem sa tim je što je Naoe inicijalno trebalo da bude šinobi iz senke koji nije toliko dobar u otvorenoj borbi, ali joj sada i takva borba ide od ruke tako da Yasuke kao borac više uopšte nije potreban i tokom prelaska ovog dela sam više od 80% vremena igrao sa Naoe.

Što se ambijenta i grafike tiče, za mene je Assassin’s Creed Shadows jedna od najlepših igara koje sam ikada odigrao i Claws of Awaji je po tom pitanju potpuno na nivou, tako da ako volite celu paletu pejzaža u sva četiri godišnja doba – spremite se da provedete puno vremena na ostrvu jer vas čeka svašta. Jedno prijateljsko upozorenje: kad putujete ostrvom, obratite pažnju na brojne zamke po putu jer vam se svako malo sprema napad iz zasede i mnogo je elegantnije sići s puta i zaobići konopce.

Sve u svemu, u pitanju je jedna vrlo pristojna ekspanzija koja nam je proširila igru u svakom aspektu, ali definitivno mislim da ovo nije poslednji DLC i očekujem barem još jedan nastavak. Priča kao takva je do sada uvek dobijala konačan kraj i čisto sumnjam da će autori ostaviti Naoe i Yasukea nedorečene. Možda neki Kassandra crossover, ko zna?