Posle apsolutnog razočarenja u vidu Sonic The Hedgehog naslova iz 2006. godine, ali i solidnog, mada nekompletnog Secret Rings za Wii, legedarni Sonic vratio se 2008. da pokuša još jednom da povrati staru slavu u novoj avanturi.
Pošto nas je Sonic Team u zadnje vreme naučio da je u Sonic igrama najbitnija priča… Sonic Unleashed počinje sa doktor Eggmanom, starim Sonicovim rivalom, koji je uz pomoć chaos smaragda, koje je ekstraktovao iz zarobljenog Super Sonica, pocepao planetu na dva dela i tako oslobodio uspavano čudovište koje je bilo unutra, poznato kao Dark Gaia. Tokom tog procesa Sonic je izgubio sećanje, ali i dobio alternativnu personu, vukodlaka odnosno vukoјeža (werehog), u kog se pretvara tokom noći. Tako izgubljen i pogubljen, Sonic je pao na prepolovljenu zemlju iz Eggmanove svemriske stanice, sletevši tačno na čudno biće koje je kasnije nazvao Chip. Sonic i Chip će krenuti u avanturu zaustavljanja Eggmana i njegovog plana, pokušavajući usput da vrate Sonicovo sećanje. Ova krajnje originalna ali i veoma čudna priča se kasnije odvija kroz animacije i obavezne kvazi avanturističke deonice izmedju nivoa.
Izvođenje zavisi od doba dana u igri, danju ćete igrati kao Sonic u tradiconalnim brzim nivoima koji su ovoga puta mešavina klasičnog 2D i novijeg 3D izvođenja sličnog onom iz Secret Rings, ili kasnijem Sonic Generations izdanju. Dnevni nivoi izgledaju impresivnije od onih iz par prethodnih nastavaka zajedno, dinamični su i lepo osmišljeni baš kao u nekom klasičnom 2D Sonicu ili nekom od skorijih 2D nastavaka sa džepnih konzola – to je bio melem na ranu svim starim Sonic fanovima i dokaz da u Sonic Teamu još uvek ima ljudi koji su u stanju da naprave dobru platformu.
Noćni nivoi u kojima se Sonic pretvara u spomenutog vukoježa su već druga priča, njihovo izvodjenje bi se najlakše moglo opisati kao uprošćeni klon God of Wara za decu tj. besomučno prebijanje neprijateljia sa suludim comboima uz sakupljanje poena za otključavanje novih poteza. Početni nivoi mogu delovati veoma lako ali kasnije u igri težina drastično raste tako da će vam za samo završavanje priče, bez sporednih misija i ostalih zanimacija, trebati dosta veštine i strpljenja, igra nikako nije laka.
Grafika u verziji za Xbox360 i PlayStation 3 je veoma dobra zahvaljujući novom Hedgehog endžinu. Dnevni nivoi izgledaju posebno lepo i detaljno uz fantastično osvetljenje i “minijaturni filter” pozadinskih objekata sličan onom iz Little Big Planet. Nažalost postoji malo problema sa frame rateom povremeno, ali ništa preterano. Kamera je donekle problematična u noćnim stageovima ili kada je Sonicu iza leđa, ali kada igra uđe u furiozni kvazi 2D mod zaboravićete na te probleme. Verzija za Wii i PlayStation 2 koristi drugačiji, prostiji enžin, ali je sadržaj igre identičan uz veoma sličan dizajn nivoa. Animacije su u svim verzijama veoma dobre što je donekle i iznanedjenje ali ih nećete gledati toliko često. Zvukovi u igri su tradiconalni, što je dobro… dok su glasovi likova kao u prošlim igrama, što je loše. Muzika je ok, u SEGA stilu kao i uvek. Glavna tema “Endless Possibility” je ponovo u pank rok fazonu, mada ne može da se meri sa nezaboravnim pesmama grupe Crush40 iz starijih 3D Sonic igara iz Dreamcast ere.
Ovaj naslov je bio svakako korak u pravom smeru za Sonic Team, mada i dalje nekompletan. Nastavci koji su usledili kasnije, kao što su Sonic Colors i Sonic Generations, popravili su ugled franšize značajnije nakon propasti iz 2006. Gledano sa te strane Unleashed je bio samo nagoveštaj da SEGA i Sonic Team nisu kompletno izgubili kompas, a danas ga vredi odigrati isključivo zbog par dnevnih nivoa. Vukojež se hvala bogu više nikada nije vraćao.
Jedan je vukojeb.