U jednom od navrata na EmuGlx portalu, spomenuli smo originalni Prince of Persia (opis u C64 verziji) i njegov značaj u istoriji gejminga. Posle globalne zastupljenosti  i popularnosti dotičnog naslova u kategoriji akciono-platformskih igara na tadašnjim igračkim sistemima, legendarni Broderbund  je izbacio nastavak. Čini se, da je njegova pojava na tržištu tih godina delovala nešto diskretnije u odnosu na prvenac. Punog naziva, Prince of Persia 2: The Shadow and the Flame, igrač se stavlja u ulogu (bezimenog) princa iz prvog dela, čija će avantura ovog puta biti daleko kompleksnija, raznovrsnija, izazovnija, maštovitija i emotivnija.  Te 1993.godine, PC igrači su dobili jedno mini remek delo kompjuterskih igara.

Radnja ove igre se nastavlja prema priči, odnosno tamo gde se završio prvi  deo. Mladi putnik namernik, osvaja srce jedne princeze i biva prognan od strane ljubomornog  Džafara. On uspeva da prevaziđe sve smrtonosne prepreke na putu koji vodi do sultanovog zlog vezira. Savlada ga i povrati voljenu princezu. Sultan biva impresioniran  tim podvigom i dozvoljava mu da oženi njegovu ćerku, čime pridobija titulu princa. Sreća ipak nije trajala dugo. Tranzicijom iz mrtvih uz pomoć magije i senki, zli Džafar teatralno nastupa ponovo na scenu. Fizički se identično preobrati  u princa dok istog pretvara u prosjaka, dovoljno da ga sultan i princeza više ne mogu prepoznati. Po naredbi svog lažnog dvojnika, stražari  će nasrnuti na prosjaka, što će u princezi izazvati žaljenje – dovoljno da skrene pažnju stražara a prosjaku omogući da pobegne kroz prozor. Posle spektakulane slike skoka i razbijenog prozora, uslediće gameplay igre…

Postulat originalnog Prince of Persia bila je animacija rotoskopije, koja je prihvaćena kao revolucionarni poduhvat i uz par novih pokreta, preneta u nastavku.  Akcionim primesama, pored platformisanja je pridodat još veći akcenat, što se dalo primetiti već od prvih momenata gameplay-a. Posle scene skoka sa prozora, princ mora da beži. Kombinujući akrobatske veštine skakanja (kao u prvom delu) i savlađivanje stražara uz pomoć mača. Izraženija težina se već od početka može osetiti, kada je potrebno odraditi precizne skokove sa malih distanci, uz ispravan “tajming” i potrebu za memorisanjem najpravilnijeg  sistema prelaska prve etape igre. Ubrzo će uslediti skok na brod koji odlazi iz grada, kao jedina dostupna mogućnost bekstva mladog princa. Od tog trenutka, igra dobija potpuno novu dimenziju, nudeći iskustvo koje je igrače vezivalo za računar na jedan dug period.

Pratnju igre čini naracija između nivoa, koja pomaže igraču da razume scenario ali i pozitivno utiče na atmosferu tokom druženja sa istom. Njihova struktura, kako sa vizuelne, tako i sa audio strane može se definisati kao neka vrsta cinematic sekvenci, koja ipak nije na nivou kasnijih naslova igračke industrije u tehnološkom smislu (i koje, prema mišljenju autora teksta, nagone igrača na zevanje i posezanje za skip tasterom.) Posle sekvence koja opisuje brodolom zaustavljen snažnom olujom, princ biva nasukan na pusto ostrovo. Tu sledi kratka misija u stilu Indijane Džouns, u kojoj je potrebno mućnuti glavom zarad otvaranja pećine koja vodi u srž avanture ovog nastavka.

Pop2-01

Strukturno, platformski elementi čine većinu nadolazećih nivoa, slično kao u prvom delu, samo što je nastavak dobio na dužini, raznovrsnosti ali i na naglašenijoj kompleksnosti. To se već moglo zaključiti po nivoima pećine sa kosturima koji vode do zmijskog zamka. Prisutnost ostalih neprijatelja, proširena je (mada ne previše) na nezgodne utvare, nalik na veštičije glave, zmije i čuvare sa orlovskim glavama, u poslednjem crvenom zamku. Zamke kojih je ovog puta na pretek, nesmotrenost će kažnjavati na krajnje svirep način sa markatnom animacijom stradanja. Neretko će biti momenata u kojima će princ puziti kroz tajanstvene mini tunele sa brojnijim preprekama, i u etapama između nivoa putovati pomoću ćilima i letećeg konja. Uobičajeno, preko potrebni čarobni napici koji povećavaju skalu energije biće dostupni na mnogim lokacijama. Tajmer u orignalu je bio u obliku peščanog sata, koji je upozoravao na preostalo vreme, dok je u dvojci to – drvo, sa koga opada lišće. Crveni zamak kao poslednja i najteža etapa prinčeve avanture, iziskivala je punu koncetraciju igrača, i strpljenje prilikom borbe sa čuvarima, kao i posezanje za nekom od alternativnih vrsta pomoći u vidu igračkih časopisa sa rešenjima i objašnjenjima. Upravo takvo je bilo finale, kroz jedinstven scenario obračuna sa Džafarom.

Prince of Persia 2 je bio epilog klasičnog sistema izvođenja igre, začetog još davne 1984. godine igrom Karateka. Nastavci franšize koji su usledili posle 1993. godine, bili su iz neke druge priče.

Grafika: 4.5 Iako je većina tadašnjih DOS igara, uključujući i POP 2, patila od nižih rezolucija karaktera, okolina igre kao i pozadine, obiluju detaljnom raskošnošću i mnogo većom količinom detalja u odnosu na original. Animacija je, po tradiciji, ostala brilijatna.
Zvuk: 4.5  POP 2 je pripadao vremenu u kome je, imati kvalitetan zvuk kao vlasnik PC konfiguracije, bila prava retkost. Samo tako mogao se čuti maestralni vokalni dijalog i ukupni audio doživljaj. Bez kartice, igraču je preostao nezaboravni  PC speaker, daleko skromnijih mogućnosti.
Kontrole: 5.0 Na visini zadatka. Preko tastature, kao u prvom delu uz lako ulaženje u šemu.
Zabavnost: 5.0 Prvenac franšize je bio i ostao nezaboravan, kao jedan od najbitnih naslova u istoriji gaming-a. Nastavak možda nije imao taj status ali je kao igra nudio mnogo više u svim mogućim aspektima.