Posle neverovatnog uspeha koje je ostvario Batman: Arkham Asylum krajem 2009. godine, Londonski studio Rocksteady se odmah bacio na pravljenje nastavka koji je dobio punu podršku njihovih šefova iz izdavačke kuće Warner Brows Interactive Entertainment. Želeći da ne samo poboljšaju poneke retke delove igre koji nisu bili dobro dočekani u orginalnoj igri koja ih je proslavila, već i da drastično unaprede sve ostale segmente gameplay-a i priče igre, Batman: Arkham City je krajem 2011. godine uspeo da zacementira status Rocksteady Studios-a kao jednog od najboljih timova u modernoj industriji video igara.

Bez ikakve sumnje prva stvar koju svako može primetiti čim pokrene Batman: Arkham City  je promena lokacije u kojoj je smeštena radnja igre. Posle bekstva velikog broja zatvorenika sa ostrvu blizu obale Gotham City-a gde je bio smešten Akrham Asylum, njen novi upravnik (i poznati stripski negativac) Hugo Strange uspeva da natera gradonačelnika Gotham-a da odseče od ostatka sveta najgore delove tog grada, pretvarajući ogromnu zonu urušenog grada u svojevrsni „urbani zatvor“ u kojem bi nasilne bande gangstera i supernegativci mogli biti totalno kontrolisani. Sa desetinom kvadratnih kilometara grada okruženim ogromnim zidovima i privatnom vojskom koja ne dozvoljava nikome da napusti „Arkham City“ zatvor, Batman shvata da Hugo Strange ima skrivene motive i kreće u opasnu misiju da sazna šta se zaista dešava unutar zidina Gotham City-a gde vrebaju ne samo opasnosti od huligana koji divljaju ulicama već i ogromnog broja super negativaca koji svi žele ne samo da pobegnu već i da se osvete Betmenu.

Kao i u prvom delu igre, kvalitetno odabrana glumacka postava i dobar scenario opet daju igri neverovatan da su stripske priče na najbolji mogući način prebačene na ekran. Betmenu opet glas daje odlični Kevin Conroy, a scenario igre je napisao legendarni stripski i TV stvaralac Paul Dini koji je proveo velik deo svoje karijere praveći animirane serije i filmove smeštene u Batmanov univerzum. Od velikih protivnika koji se mogu stresti u igri se najviše izdvajaju Jocker, Harley Quinn, Bane, Two-Face, Penguin, Solomon Grundy i Mr. Freeze. Verovatno najveće iznenađenje kampanje je pojavljivanje udruženja League of Assassins, ali pošto oni predstavljaju bitan deo singleplayer kampanje u drugoj polovini igre, nećemo ništa više ovde otkriti o njima.

Tokom kampanje koja u proseku traje oko 12-13 sati, Batman će morati da poseti svaki deo ogromnog sveta koji je sada totalno otvoren za istraživanje i borbu. Sastav igre se deli na nekoliko delova – centralnu priču koja će Betmenu omogućiti da sazna više informacija o planu Hugo Strange-a i dograbi mnogo dodatnog naoružanja i opreme koja je korisna ne samo za borbu već i za istraživanje, nekoliko vrsta sporednih  misija (od kojih se najviše izdvajaju misije koje Betmenu daje njegov protivnik Bane), a za kraj tu je i nekoliko stotina izazova koje je po gradu razbacao Riddler.  Sistem borbe je ostao maltene nepromenjen sa jednim dugmetom za napad i jednim za odbranu. Batman i dalje može da veoma efikasno bije protivnike oko njega, koristi svoje gadgete u sred bitke, kao i da se veoma brzo kreće po terenu koristeći dosta veći dijapazon pokreta od kojih se najviše izdvajaju borbene scene u kojima on može odjednom da onesposobi više od jednog protivnika. Unapređenje mogućnosti Batmana je takođe nepromenjeno, sakupljeni XP se troši na bolji oklop, jača oružja i nove kombo poteze.

 

Gameplay unapređenja koja je igra dobila u odnosu na Arkham Asylum su mnogobrojna, ali prva stvar koja se primeti je promena brzine kretanja po gradu. Batman može mnogo lakše da leti, da ubrza svoj let i maltene može da ostane u vazduhu koliko god oće ako je igrač dovoljno spretan. Borba je unapređena novim setom naoružanja i vrsta protivnika koji zahtevaju pažljiv pristup u napadu i odbrani, što važi i za obične protivnike i za velike bossove (oni su bila jedna od najvećih boljki orginala, skoro svaka borba se svodila na malu varijaciju borbe protiv ogromnih protivnika). Najbolja bitka protiv boss-a u Arkham City igri je definitivno Mr. Freeze kod kojeg se igrač mora potruditi da ga porazi isključivo koristeći stealth napade.

Što se tiče dodatnih zanimacija koje igra nudi, pored igranja centralne kampanje sa Betmenom i arene gde igrač biva napadan od velikog broja protivnika, Arkham City takođe omogućava igračima da zaigraju u čizmama drugih heroja – Cat Woman (u nekoliko misija centralne kampanje) i Nightwing (u singleplayer DLC paketu “Harley Quinn’s Revenge” koji opisuje događaje u Gothamu nekoliko meseci posle eksplozivnog kraja igre Arkham City). Multiplajer deo igre je bio razmatran da bude dodat, ali na kraju Rocksteady je ipak odlučio da se fokusira samo na singleplayer kampanju.

Ali iako je Arkham City uspeo da ostvari ogroman uspeh kod publike i kritičara (koji su u proseku dali igri ocenu od čak 96/100), nekoliko stvari se može pronaći koji vam mogu pokvariti uživanje igri. Tokom samog lansiranja igre velika buka se stvorila zbog odluke developera da sekcije kampanje sa Catwoman budu dostupne samo onima koji su naručili igru pre njene premijere. Dodatni nivo frustracije se takođe može primetiti kod nekih igrača koji nisu zadovoljni sa veličinom mape igre. Naime, mapa igre je predstavljena kao „potkovica“, i tokom igre će neke misije često terati igrače da putuju sa jedne na drugu stranu mape. Ovo nije velik problem, ali mnogima je to meta da napadnu Arkham City i požele igru koja je imala manje HUB-based lokacije u maniru Arkham Asyluma. Za kraj, iako je velik broj Riddler-ovih zagonetki dobar njih ima baš previše, što može odbiti mnoge igrače da krenu ozbiljno da ih rešavaju.

Ako ste fan superherojskih stripova, prve Arkham Asylum igre ili želite da odigrate vanserijski dobru open world igru, Batman: Arkham City  je igra koju ne smete propustiti.