Watch Dogs (2014)

U savrmenom društvu kao što je naše, teško je zamisliti život bez Interneta, mobilnih telefona, stalne konekcije između osoba i svakodnevnog korišćenja kompjutera. Poslednjih par godina, ne tako retko izlaze informacije kako Američka vlada špijunira svoje građane, kako se to širi mnogo više nego što svi zamišljamo. Krajnja pomisao je to da smo apsolutno svi pod nečijom lupom i da neko iza kompjutera zna apsolutno sve o nama. Samo zato što im mi dajemo sve te informacije na tanjir.

Tema globalnog špijuniranja je poslednjih par godina postala tabu. Kako se pomene, tako počinju da isplivavaju teorije zavere o kontrolisanju života. Tema je toliko aktuelna da je pre par godina izašla TV serija sa tom tematikom, a sada smo dobili igru koja pokušava da uđe u srž i koja pored same zabave pokušava da objasni kako bi sve moglo da fukcioniše ukoliko su svi tračevi koji kruže godinama tačni.

Watch Dogs je igra Ubisoft Montreal tima sa upravo takvom tematikom. Od samog objavljivanja i prvog prikaza igre na E3 2012. godine, svi su ostali fascinirani samom idejom i hrabrom odlukom razvojnog tima da se bave jednom od najosetljivijih tema savremenog društva. Pucačina iz trećeg lica gde vi vašim mobilnim možete da kontrolišete sve oko sebe, semafore, mostove, električne vodove, sama ideja i zamisao autora je odmah bila, kako bi neki rekli, pun pogotak i zagarantovani uspeh.

Napokon, krajem maja ove godine napokon smo se dočepali naše kopije i sa velikim interesovanjem zaronili u ovaj fantastičan alternativni svet. Radnja igre se dečava u fiktivnoj verziji grada Čikaga u Americi. Vi ste u ulozi Aiden Pearce-a, hakera koji svojim telefonom može da uđe u svačiji kompjuter, mobilni ili bilo koju mrežu u gradu i iskopa sve informacije koje su mu potrebne. Čikago je samo jedan od gradova u kojem je superkompjuter (ctOS – Central Operating Sistem), kompjuter koji bi trebao da obezbedi bezbednost i sigurnost svim građanima i ujedno smanji kriminal na ulicama. ctOS je izgrađen po predlogu vlade nakon Northeast Blackout-a 2003. za koji je odgovan jedan od hakera, koji je ostavio pola Amerike u mraku i panici i doveo do smrti jedanaest građana. Blume Korporacija je morala da napravi ctOS kao vladino rešenje kriminala, hakera i simbol bezbednosti. Samo kontrolisanje je toliko rašierno da se preko tog operativnog sistema kontrolišu bankomati, ulazi na zgradama, električne brave po kućama, sigurnosne kamere, Internet hubovi, semafori itd itd. Praktično sve što se povezuje Internetom ili strujom.

Dok vlada pokušava da kontroliše šta se sve dešava, tu je grupa pobunjenika pod nazivom DedSEC koja se trudi da vrati stanje kakvo je bilo, da oslobodi zarobljene informacije i otvori oči svim građanima i pomogne im da sagledaju realnost situacije – da sada ništa manje nisu bezbedni nego pre, da upravo sada ne žive svoje živote već da ih neko kontroliše, planira svaki korak, svaki postupak koji oni naprave. Sa vremena na vreme pobunjenici hakuju video bimove, radio stanice i puštaju poruke da bi praktično probudili stanovništvo i da bi uvideli da su nesvesno stvorili strašnu, sablasnu budućnost za sebe i svoju decu.

Glavni protagonista, Aiden Pearce, posle škakljivo odrađenog posla sa svojim partnerom Damienom odlučuje da napravi kratko putovanje sa svojom porodicom. Na žalost, ljudi koje su Aiden i Damien pokušali da hakuju i dignu sumanut novac sa njihovih online bankovnih računa su saznali ko su oni i rešili da im se na neki način osvete. Obično zastrašivanje je dovelo do tragedije u Aidenovoj porodici. Nakon toga on odlučuje da pronađe sve odgovorne za to šta se desilo i otkrije koju su pandorinu kutiju otvorili.

Fiktivna verzija grada Čikaga je prosto fantastično odrađena, ovo je prva open world igra sa neverovatnim nivoom detalja i unikatnih stvari u njemu. Za razliku od open world igara koje su do sada izašle i koje su koristile iste objekte, iste šablone ulica i izgled naselja, u Watch Dogsu nećete naići na nešto tako, igra je jednostavno unikatno raznovrsna i ogromna. Još jedna jako bitna razlika je to što vam je odmah na početku otvoren ceo grad. Nemate ograničenja gde možete ići niti nevidljivig zidova u samom gradu koji bi vas prekinuli u istraživanju. Grad je podeljen na nekoliko delova. U svakom delu ima po jedna glavna ctOS kula koja kontroliše sve u tom sektoru, pored toga ima nekoliko manjih ctOS stanica kojim otključavanjem ćete otvoriti lokacije i stvari koji će vam pomoći da bolje sagledate i shvatite svet kao i samu priču igre. Hakovanje svega oko vas i ctOS kula radite pomoću vašeg mobilnog i Profiler aplikacije na njemu. U hakovanom delu grada, Profilerom možete analizirati sve ljude oko sebe. Možete saznati čime se bave, koliko novca zarađuju kao i neku zanimljivu ili prljavu tajnu. U svakom trenutku ih možete hakovati u njihov bankovni nalog, prisluškivati razgovore koji vas mogu odvesti do tajnih lokacija ili pak samo slušati tračeve ili kućne probleme u porodici. Ukoliko bi otišli u deo grada gde niste hakovali ctOS kulu, hakovanje bi vam bilo zaključano. Kada bi ste izvadili Profiler, ne bi mogli da „pročitate“ ni jednog stanovnika, da uzmete kontrolu ijedne kamere, kontrolišete semafore niti ništa drugo. Sve vam je to omogućeno hakovanjem kule koja je na mapi označena kao veliki šestougao tako da je nemoguće promašiti ga.

UbiSoft razvojni tim, kao i za svaku svoju igru do sada je uložio maksimalni trud da oživi ovaj virtuelni Čikago. Na kraju su u potpunosti uspeli, nema igre koja izgleda življe i realnije od ove. Ljudi fukcionišu u svom svakodnevnom životu, idu na posao, šetaju se po parku, surfuju netom, četuju sa slatkim devojkama i momcima preko Interneta, ispijaju kafu po kafićima i šire tračeve, neko se svađa sa svojom lepšom polovinom o finansijskim problemima, zajedničkom životu. Neoprezni vozač napravi sudar na raskrsnici i u tom trenutku izlazi iz vozila gde počinje da proklinje drugog vozača a tada počinje svađa između njih dvojice. Sve je to popraćeno realnim reakcijama svih njihovih sugrađana, skupljanja oko nesreće, komentarisanje, pokušavajući da saznaju šta se desilo, ko je to uradio, ko je kriv. Zanimljivo je to da u toku našeg 50 časovnog igranja ove igre, smo samo po jednom naišli na neke priče između dve individue u gradu, nebitno da li je to svađa ili čisto neki običan razgovor, nema ponavljanja. Ubisoft je nenormalno veliku pažnju obratio na detalje, tako da, ukoliko „pročitate“ nekoga vašim telefonom, i u delu koji opisuju njega možete videti da je on fan Western filmova. Ukoliko bi ga neko pozvao, njegovo zvono bi bilo u stilu jurnjave na divljem zapadu. Ukoliko neko veruje u vanzemaljce, svakim događajem oko njega on bi rekao „Evo ih, oni su ovde, došli su po mene!!!“. Svaki opis građana ima propratnu reakciju, što je stvarno fantastično. Možete sate provesti samo šetajući se po gradu i istraživati ko šta voli, šta priča, ko kakve probleme ima.

U toku samog igranja dešavaće se da razbojnik opljačka slučajnog prolaznika i tada ćete dobiti priliku da ga uhvatite. Kada god pomažete ljudima oko vas, vaša reputacija raste, postajete prepoznatljivi zbog stalnih TV izveštaja policije, ljudi pokušavaju da vas pozdrave i slikaju se sa vama. Čak i ako vam je nekada potrebno vozilo, neke osobe će jednostavno izaći i neće vas prijavljivati. Ukoliko radite loše stvari po gradu, ljudi će vas isto prepoznati ali će se brzo udaljavati od vas, krišom vadeći svoj telefon da bi pozvali policiju. U tom trenutku možete prići i oduzeti im telefon ili dopustiti da završe poziv i prijave vas. Svaki vaš postupak, nebitno da li je loš ili dobar, utiče na to šta okolina misli o vama i koliko ćete lako završavati neke misije.

Struktura samih misija je poprilično jednostavna. Igra sadrži pet celina, u svakoj celini se nalazi po nekoliko misija. Pored glavnih misija koji se odnose na centralnu priču, tu su i sporedne koje možete aktivirati kada želite. Postoji nekoliko tipova misija. Tu su Fixer Contacts, misije koje se odnose na dostavu određenog vozila, bežanje ili skretanje pažnje policije dok neko drugi pokušava da opljačka ili uradi nešto ne tako pohvalno. Gang Hideout je tip misija u kome idete da razbijete skrovišta bandi. Kako napredujete u igri tako će vam te misije zadavati sve veće probleme i tražiti od vas detaljno planiranje napada. Criminal Convoy u kome morate presresti konvoj kriminalaca i ubiti metu od interesa ili je samo onesvestiti. Pored toga, imate nekoliko tipova istrage. Završavanje tih istraga je opciono ali mnogo pomaže u shvatanju priče i dela koja rade neki karakteri u igri. Sa druge strane, svaka istraga vas još više uvlači u ovaj odličan svet.

Posle svake misije, nebitno da li je glavna ili sporedna, dobijate određeni novac i iskustvo kojim se levelujete. Svakim novim nivoom iskustva, dobijate skill poene kojima usavršavate jednu od osobina i veština. Veštine su podeljene na nekoliko vrsta, tu su: veštine prilikom vožnje, veštine hakovanja, veštine pravljenja odužja i spravica za ometanje signala i naravno borbene veštine. Sam početak igre je poprilično mlak, da bi ušli u igru i osetili njenu pravu čar, trebaće vam par sati, nakon toga nećete moći da se zaustavite. Iako izgleda da je princip igranja isti kao za svaku igru ovog tipa, nije tako. Ovo je igra čiji se gameplay neverovatno mnogo oslanja na sve šta se nalazi oko vas. Ukoliko bežite od policije, morate da koristite semafore, gasove iz kanalizacije, barikade i morate reagovati u deliću sekunde. Ukoliko čistite skrovište neke bande, morate koristiti kamere kako bi naučili raspored protivnika, ometati komunikaciju među njima, ili čak iskoristiti nečiji telefon kao tempiranu bombu.

Što se tiče multiplayer-a, samo njegovo predstavljanje je delovalo zanimljivo. Sam koncept da vi možete ući u nečiju igru, uhoditi ga i onda hakovati i tako mu uzimati novac i ometati ga dok radi svoje misije je zvučalo fantastično na papiru. Ovo je jedan deo ove igre koji prosto bliljira. Napetost koju igra unosi kada nekoga hakujete, dok on vas traži i pokušava da otkrije ko ste, je prosto neverovatna. Ovo je jedan od modova koji jednostavno možete igrati večno. Sam koncept je odličan, vi kao totalno nepoznata osoba možete tražiti drugog igrača da hakujete. Kada uđete u njegovu igru, dok je on i dalje Aiden Pearce, vi se njemu prikazujete kao bilo koji karakter na ulici. Kada započnete hak, dobijate određenu oblast u kojoj morate ostati da bi se hak završio. Kako vreme prolazi, oblast na njegovoj mapi se smanjuje i tako je sve lakše i lakše da vas otkrije. U tim trenucima vaša snalažljivost dolazi do izražaja i praktično morate sve uraditi samo da vas on ne primeti. Gurati se u grupu ljudi, sakriti se u automobilu, popeti se na montažnu dizalicu ili sakriti u prazan kontejner, na vama je, samo ne dozvolite da vas vidi! Hakovanje drugih je možda najzanimljiviji multiplayer mod ove igre, pored toga tu je praćenje drugih igrača. Jednostavno samo trebate da ga pratite i gledate šta radi dok se bar sa procentima ne ispuni do kraja. On isto dobija upozorenje da je neko ušao u njegov svet, ali nije od krucijalne važnosti da vas uhvati jer ništa ne gubi. Tu je još i Online Decryption, mod u kojim se raspoređujete u timovima gde morate doći u posed paketa i zadržati ga do kraja dekripcije.  Tim koji uspe da zadrži paket kada je na sto procenata dekripcije pobeđuje.

Online Racing mod je mod trka po gradu ili ruralnim oblastima mape, naravno sve prečice su dobrodošle ali pazite gde idete jer neke prečice jednostavno, nisu to. Pored modova sa kojima igrate protiv ljude na konzoli ili PC-u (u zavisnosti gde igrate) tu je i jedan zanimljiv način igranja. Ukoliko ste vlasnik nekog Android telefona ili iPhone-a, možete skinuti Watch Dogs ctOS aplikaciju koja će vam omogućiti igranje ove igre iako je nemate. Naime, preko ove aplikacije možete napadati druge igrače kontrolišući policijske snage i okolinu da zaustavite igrača da dođe od tačke A do tačke B. Kako napredujete kroz bilo koju multiplayer igru, vaša veština raste. Najbolje u multiplayer delu ove igre je to što nema posebnih menija i opcija da uđete, sve je kako bi rekli „on the fly“ u vašem ili tuđem svetu, posle svake partije, vi nastavljate gde ste trenutno, možete nastaviti svoju misiju ili šta god ste radili, nema učitavanja niti prekidanja, sve je bukvalno momentalno.

Kako vaša veština u multiplayer delu raste, tako sasvim obični kompjuterski karakteri mogu pokrenuti ucenu na vašu glavu ukoliko hakujete nekog koga ne bi smeli. U tom trenutku oni pozivaju Blume kancelarije, korporacija zadužena za ctOS sistem, i prijavljuje vas, i tako prioritet online hakovanja pada na vas, veća je šansa da neko uđe u vašu igru, i ukoliko njegovo hakovanje uspe, gubite više para i veštine nego obično. Jako jako dobra ideja koja je fantastično realizovana, i savršeno fukcioniše u praksi.

Pored svih vrlina, Watch Dogs ima i par mana, da nema, bio bi prosto savršana igra. Nekada se prečesto desi sudar ljudi na ulici, nekada je toliko veliki da ne možete proći i NPC-ovi tako, eto stoje, a vi tu ne možete ništa, oni sami mora da se dovedu do pameti da bi se sklonili. Nije to nešto šta uništava uživanje u ovoj fantastičnoj igri, ali se desilo par puta, dovoljno da se pomene. Na samom izlasku igre je bilo problema sa UbiSoft mrežom, i neki modovi su jednostavno, seckali u toku igranja. Izgledalo je kao da PC ili konzola jednosavno ne mogu da izdrže to šta igra prikazuje. To je problem laga gde igra kompenzuje to što ne može razmeniti podatke između svih igrača u trenutku. Kasnije se, naravno to sredilo i sada možete igrati bez ikakvog problema. Grafika je impresivna u skoro svim trenucima igranja, sem u najobičnijem danu, ako bi mogli da kažemo, periodu od 12 popodne do 5 uveče, jer atmosfera tada jednostavno izgleda bledo. Osvetljenje nije na nivou kakvo su svi očekivali posle E3-a 2012.. Baš zbog tog osvetljenja, igra u tim trenucima izgleda lošije nego neke igre na prošloj generaciji. Zbog toga, igranje noću, izlazak sunca ili sam sumrak, izgleda fantastično i prelepo. Ako tome dodate i pljusak, vizuelno uživanje se samo uvećava. Na kraju krajeva, jedno je sigurno, ovo je najlepša open world igra koja je do sada izašla na tržište.

Zapamtite, sve je povezano, uvek vas neko gleda. Informacija je moć!