Toukiden Kiwami (2015)

Sa vremena na vreme se pojavi podžanr iz koga niču naslovi koji su, prosto rečeno, kovani za jako specijalnu publiku. Većina takvih igara su tvorevine japanskih razvojnih timovima i retko kada napuštanju njima rodni Japan ili Aziju. Zbog toga te igre retko kada ugledaju svetlost dana na zapadnom tržištu. Ipak, nekada se desi da se igra probije i ostavi poprilično lep trag u industriji. Monster Hunter serijal je lep primer takvih igara. Naslov koji se prvo pojavio u Japanu a onda napravio apsolutni bum na zapadu, i još uvek, nikome nije totalno jasan taj fenomen. Razvojni tim sa tom igrom je uzeo nešto prosto, jednostavno i raširio na, možda u nekim trenucima, previše komplikovano, dugo, neakda i nepotrebno. Hack & Slash iz trećeg lica koji se svodi na lov raznih životinja, demona i tako dalje. Jednostavno, to je srž, opis i poenta same igre. Razne zajednice kao i ljubitelj ovih igara ih nazivaju „hunting games“ ili lovačke igre u bukvalnom prevodu, samo što se zapadnoevropski lov jasno razlikuje od onoga šta japanci zamisle. Bilo je puno pokušaja reinkarnacije nekih starijih Monster Hunter igara ili kopiranja tog proverenog recepta ali jednostavno ni jedna igra nije uspela da ponovi ili se makar približi uspehu tog proslavljenog serijala. Pre nekoliko dana Monster Hunter serijal se totalno preselio iz Playstation doma u Nintendo tabor i zbog toga je Sony ostao uskraćen jedne dobre franšize.

Jedna igra koja je zakoračila putem uspeha u tom podžanru je Toukiden. Naslov koji nije bio toliko medijski propraćen, koji je najavljen za Vita konzolu koja po mnogima polako izumire. Mnogi nisu ni očekivali neki značajan uspeh, ali kako to obično biva (makar u filmovima) najveća prašina se digne oko igre od koje se to najmanje očekuje. Kao što smo već napomenuli, Toukiden spada u RPG žanr lovačkih igara, gde vi uzimate ulogu vašeg heroja i rešavanjem raznih misija skupljate određene materijale, nagrade i sredstava kako bi napredovali dalje u igri. Nekada cilj misija može biti da ubijete životinje u datoj regiji, izvidite nešto i usput očerupate kreature nalik praistorijskih ptica ili ubiti čudovište koje potpuno prekriva vaš ekran na kome igrate. Glavna odlika ovakvih igara je repetitivnost, koja je tu sa razlogom. Isto kao što se susrećemo sa tim u MMO igrama i u nekim novijim RPG-ovima, sistem je i ovde sličan. Kada vam je potrebno da nađete nešto iz određene regije, nekada vam su vam potrebne nekoliko ekskurzije do određenog dela da bi vam to „ispalo“ i da bi završili dati zadatak, ili makar zadatak koji ste sebi zacrtali. Iako možda nekada deluje kao dosadan razlog a s’ tim i cilj igranja, sam gameplay je dosta zarazan i jednostavno će vas igra vući nazad da još jednom očistite tu oblast koju ste danas očistili sedam puta. Usavršavanje vaših veština, skupljanje materijala za unapređivanje vaših oružja i karaktera su dovoljna motivacija da iznova i iznova igrate neke istance ove igre. Ukoliko vam ikada bude dosadilo da solo šamarate čudovitša po raznovrsnim krajolicima, u svakom trenutku možete pozvati vaše prijatelje da vam se pridruže u kooperativnom lovu koji podržava do četiri igrača.

Toukiden nije prvi pokušaj Sony-a da ponovo dovede hunting igre na njihove platforme. Prvi pokušaji su bili sa igrama Soul Sacrifice a i Freedom Wars koji je kasnije izašao. Pomenute igre nisu ni malo loše prošle, ma koliko je to moguće na Vita konzoli ali iz nekog čudnog razloga, Toukiden je imao najveći odziv igrača i najveće oduševljenje nostalgičara koje je napustio Monster Hunter franšiza odlaskom na protivničku Nintendo platformu. Toukiden se razlikuje od ostalih igara iz istog žanra po tome što se dešava u feudalnom Japanu, gde se love demoni zvani Oni i sakupljaju kristalizovane duše mrtvih heroja, zvane Mitame, da bi se njihova moć koristila u borbi. Za razliku od Monster Hunter, Soul Sacrifice ili Freedom Wars, borba u Toukiden je spora i prepuna kalkulacija. Svaki lik ima svoju specijalnost u pogledu oružja, te se mora organizovati tim prema tome koji se Oni lovi. Zatim, za svaku borbu se mora prilagoditi koja će se Mitame koristiti u borbi i koje će sposobnosti dati liku. Svaka Mitama daje određeni bonus liku. Tako prva Mitama koja se dobija u igri, Minamoto no Yorimitsu pojačava napad lika, dok će druge Mitame pojačati odbranu ili pak staminu. Svaka Mitama ima svoj nivo, i kako napreduje, tako dodaje veće bonuse liku koji je koristi.

Uspeh Toukiden-a na Viti je ubedio glavonje iz Sony-a da igru ponovo izdaju (jer je to danas jako moderno raditi) na PS4 konzolu uz sve nove i dodate atribute koja nova next-gen konzola dozvoljava. Toukiden Kiwami predstavlja definitivnu ediciju Toukiden iskustva, i poboljšava svaki aspekt igre, od grafike do količine protivnika i priče, oružja mitami, likova, itd. A činjenica da se pojavila i na PS4 je samo šlag na torti, jer je omogućen cross-play, što znači da će igrači sa Vite moći da igraju sa igračima na PS4 i obrnuto. Ovo je zagarantovalo Sony-u da će igrači Toukidena sa Vite, koji su nekada očajnički jecali zbog slabe rasprostranjenosti konzole, dobiti nove igrače sa kojima mogu krenuti u beskrajne lovove. Sa druge strane, svi koji su igru propustili na Viti je sada mogu igrati na Playstation 4 konzoli i nadoknaditi sve propušteno do sada. Iako reizdanje prošlogodišnje igre sa ručne konzole, ni po jednom aspektu vas neće razočarati. Po samom kvalitetu može se staviti u isti koš sa igrama koje su do sada izlazile isključvio na next-gen konzolama. Upravo se zbog toga nadamo ostalim kvalitetnim naslovima sa ručnih konzola koje jednostavno nisu do sada ugledale svetlost dana na kućnim konzolama.