Nintendo Switch – Dark Souls Remastered (2018)

Sigurno u svojoj biblioteci igara imate neki naslov koji želite da odigrate, ali jednostavno, niste spremni. Znate da će vam pojesti svo slobodno vreme, da ćete biti jednostavno napeti dok pokušavate da uživate u njoj, te je zbog toga zaobilazite. Nedeljama, mesecima, nekada i godinama. Jedan od takvih naslova je za mene bio Dark Souls serijal. Iako sam imao prilike da na Day One igram puno naslova iz franšize, jednostavno sam ih preskakao. Čekao ”bolje vreme” misleći da ću nekada biti bolje spreman za ovu surovu avanturu. Izašla je i trojka, koja je bila bolja od svih prethodnih, za mnoge igrače, a iskreno i meni se tako činilo. Prvi put da sam se naterao da igram ovaj naslov je bilo Remastered izdanje na trenutnoj verziji konzola. Kada kažem ”odlučio” mislim da uložim valjano vreme u ovu, kako je nazivaju neki, neponovljivu i skoro perfektnu igru. Posle teškog i mučnog početka sam došao do tog korena, srži igre i video sam šta je toliko specijalno i naravno, svidelo mi se. Višečasovna avantura se prekinula, čekajući dugo najavljen port Dark Souls Remastered verzije za Nintendo Switch. Napokon smo je dočekali i možda od svih platformi, Switch je možda najbolja za uživanje u ovoj igri, makar naše mišljenje.

Dark Souls Remastered za Nintendo Switch je malo drugačiji nego verzije koje su osvanule pre nekoliko meseci za PS4 i Xbox One konzole. Ne po sadržini, naravno igra i dalje dolazi sa svim DLC-ovima koji su bili izbačeni do sada. Već po pitanju prezentacije, grafike a i izgleda same igre. Ne znamo da li se sećate, ali pored sjajnih poboljašnja u Xbox One i PS4 verziji, bila je jedna velika zamerka. Bolje osvetljenje i određeni efekti su totalno bacali u drugi plan savršen art style koju ova igra krasi. Mnogi su mislili da je DS Remastered, da kažemo re-done ispočetka za nove konzole, jer materijali jednostavno nisu izgledali isto. Oklopi, zidovi određenih građevina u igri, čak i određeni efekti su, iako tehnološki bolji, lošije izgledali. Generalno, svi die-hard fanovi nisu voleli ove promene ”na bolje”, ali zbog savršenih 60 frejmova po sekundi, ovo je ipak postala omiljena verzija kod svakog DS igrača. Duplo više FPS-a neverovatno mnogo doprinosi igri ovog tipa, jer svi znao kakav je gameplay u njemu – strpljiv, stresan i često bolan, te je preglednost terena i fluidnost a must ukoliko želite da uradite sve u igri šta zamislite u glavi.

Na sreću tih starih, okorelih fanova, Nintendo Switch nije baš neki ”remaster” kao što bismo rekli za PS4 i Xbox One. Ova verzija igre je dosta bliža Xbox 360 i PS3 verziji, po art dizajnu, osvetljenju, izgledu neprijatelja i arhitekture. Ovo su možda male stvari, stvari koje novi igrači ne bi primetili jer bi naravno, išli za boljom grafikom, efektima, osvetljenju. Ipak, te ”male stvari” čine poseban doživljaj za sve one koji su makar zagrebali i osetili tu sablasnu, strašnu, a često i horror atmosferu Dark Souls igre. Kao što smo rekli, Switch ne obiluju poboljšanja, već nam donosi unapređen port sa Xbox 360, PS3 konzola. Što je veliki, veliki plus. Naravno, imamo i poboljašanja u izvođenju i mnogo tih sitnih ”quality of life” promena, koje život znače.

Gameplay mehanika je ostala ista, koja je možda i jedna od najboljh u Dark Souls serijalu. Neko bi je nazvao clunky, sporu i nezgrapnu, nekome se jednostavno ne bi svidela, ali mehanika je upravo ono šta ovu igru odvaja od gomile ostalih. Jeste spora, možda malo drvena i čudna, ali sa razlogom. Svaki dizajnerski izbor kod ove igre je napravljen u duhu sveta u kojem se ona dešava, priče koja obavija ovu priču, neprijatelja i naravno, savršene atmosfere. Na kraju krajeva, vodite ”viteza/ratnika/borca” koji često nosi neko oružje koje je sigurno dva-tri puta teže od njega. Ne očekujete baš da u tim uslovima on leti po nivou i secka sve redom. Ta sporija mehanika je i  najbolji aspekt ove igre. Traži od igrača strpljenje i pažnju, da prati šta se dešava oko njega i šta njegov neprijatelj pokušava da uradi, i onda da kao odgovor uradi ono šta je najbolje za njega u tom trenutku. Feature ove igre je i činjenica da apsolutno svako može da vas ubije, da li prvi neprijatelji ili u kasnijim nivoima ”najslabiji” koje susrećete. Svako ima tu moć da u trenutku nepažnje skine vaš skalp i vrati vas na najbliži Bonfire. Upravo zbog toga, igra vas tera, gura da uvek budete na oprezu. Dobra stvar u celoj mehnici je to da AI nije dinamičan, bolje rečeno, ne uči na greškama, već ima unapred definisane pokrete. Šta to znači za običnog igrača? Pa ukoliko želite da postanete DS Master, samo je potrebno da investirate vaše vreme, shvatite mehaniku i neprijatelje, jer svako od njih ima ”foru” kojom možete lako da ih ubijete. Nebitno da li pričamo o nekom bossu ili običnom ”malenom i nejakom” neprijatelju. Posle dosta vremena provedenih uz igru ćete znati kako da ”pretrčite” preko određenih neprijatelja i kroz svaku instancu, tako da se možete spremiti za New Game+ kada dođe vreme za to. Ovo možda nije pohvalno da je u pitanju neka druga igra, koja često oprašta malene greške koje igrači često pravi. Ali pošto ovde pričamo o Dark Soulsu, ova stvar je jednostavno morala da bude dizajnerski izbor, jer da je drugačije, igra bi bila možda jedna od najtežih ikada, pored Ninja Gaiden Black. Sve to na stranu, uzmite u obzir da ovo jeste ipak jedna od najtežih igara ikada u industriji. Samo je razlika što se ta težina odlikuje u gameplay mehanici, bolje rečeno, kažnjava igrače koji ovu igru shvate neozbiljno, kao bilo koji drugi RPG. Nemojte to raditi, budite strpljivi i na oprezu, jer ako pratite pravila Dark Souls univerzuma, možda ćete  sa uživanjem i ne tako teško prošetati kroz ovaj naslov. Dark Souls serijal je bukvalno takav, ako ste slow learner i ne pazite na sitnice, ovo neće biti prijatno iskustvo, ali ukoliko pažljivo pratite sve, igra će vas nagraditi.

Znate kako kažu, ludilo je kada radite jednu stvar iznova i iznova očekujući iste rezultate. Mnogo njih bi rekli da je Dark Souls igra ”ludo teška” ali nije, jer u trenucima kada vam je ”teško” samo promenite prilaz problemu, uradite nešto drugačije, budite maštoviti sa vašim neprijateljima, i videćete napredak. Ova igra predstavlja klasično Trials & Errors učenje i prolazak kroz nje.

Nintendo Switch jeste trenutno najmanja konzola ove generacije, ne tako jaka i često su izdavači imali problema da presele ”puno konzolno” iskustvo na nešto ovako maleno. Zbog toga nas je i začudila fluidnost koja krasi ovu igru. Moramo odmah da napomenemo da Dark Souls na Switchu radi u 30 frejmova po sekundi, ali daleko od toga da to nije fluidno. Možda se sećate igranja na PS3 ili Xbox 360 konzoli i neretko ste je igrali u blizu 20 frejmova, što je totalno otežavalo uživanje a i egzekuciju nekih poteza. Igra vas nije kažnjavala samo zato što je teška, već zato što je i užasno radila. Sada, Switch pored toga što donosi verziju igre koja je bolja nego na PS3 i Xbox 360, radi u savršenih 30 frejmova. Kada igrate u docked modu na vašem TV-u, igra će raditi u 1080p rezoluciji, što je ponovo veliki napredak nego konzole prošle generacije. Ukoliko hoćete da igrate u handheld modu, zanimljiva stvar je da apsolutno ništa grafički nije iskasapljeno, već je samo rezolucija spuštena na 720p, dok igra zadržava konstatnih 30fps-a.  Zanimljivo je da čak i Blight Town, oblast koja je u svakom smislu ozloglašena i kod onih hardcore igrača, sada totalno ispeglana i bez padova FPS-a, što predstavlja pravo osveženje.

Ono šta razlikuje ovu verziju od druge je amiibo support i naravno, specijalno Solaire of Astora Amiibo. Ne donosi vam mnogo toga, samo njegov poznati, uvek prepoznatljivi ”pozdrav” – Praise The Sun Gesture. Nije mnogo ali je ipak nešto šta odvaja ovu verziju od ostalih.