Space Adventure Cobra – The Awakening (2025)

Ako ste osamdesetih imali sreće da nađete piratsku VHS kasetu bilo kog animea u lokalnom video klubu, vrlo je verovatno da ste imali sreće da spoznate intimno ostvarenje Space Adventure Cobra. U tom periodu kada je rotoskop vladao i bio smatran vrhuncem animacije, anime je izgledao kao nešto sa druge planete. Uobičajena evropska škola je imala svoje vizuelni identitet sa karakterističnim tmulim bojama, sa dosta sive i napadne narandžaste i zelene. Posle se sve to promenilo kada je krenula popularizacija istočnjačkog stila. Za to vreme kada je misaoni pojam bio koktel nasumično nabacih ideja, anime Space Adventure Cobra je toga imao na pretek. Psihodelične boje, svemirski vestern šmek sa mrvicom akcionog šarma i ludih SF ideja je bio savršena osnova za ludu vožnju i pretpostavka je bila tačna. Ko god je gledao ovo old school ostvarenje pitao je da li ima nastavak ili možemo da obrnemo traku da gledamo ponovo?

Zaista sjajan period koji nam je došao na ove prostore iznenada i vremenom je zamro kada su otakui stasali dovoljno da sami rade u industriji i sa fanservisom sahranili kreativnost. U ovom animeu, Cobra koji je jelte glavni junak je sve što klinac iz tog perioda zamišlja da bi mogao da postane kad odraste. Svemirski razbojnik, nepopravljivi zavodnik i heroj sa “psycho-gunom”, pištoljem ugrađenim direktno u desnu ruku. Bilo je kul kod Samus u Metroidu a posle je trend prebačen i na Cobru. Dizajn lika za to vreme je bio revolucionaran. Bio je kul na način na koji današnji junaci teško mogu da reprodukuju – nosio je crvenu usku majicu, imao cigaru koja se nikad ne gasi i stav koji vrišti: „Svemir je moje igralište“.

Upravo iz te eksplozije popularnosti mange, logično je bilo da se uradi anime koji je bio na nivou svemirske opere.  Sa sjajnim prijemom kod publike, Cobra je stekao vremenom kultni status ali nije bio deo mejnstrima pa ostatak sveta nije imao priliku da uživa u ovom filmu. Vremenom se ljudi dosetili pa rekli što da ne napravimo nastavak ali ne u obliku filma ili serije nego u obliku igre. Space Adventure Cobra je onda stigao među nas kao pokušaj da se taj svet i taj šmek osamdesetih pretoči u adekvatno interaktivno iskustvo. Sada dolazimo do onog dela gde stvari postaju zanimljive: koliko je zapravo uspešno jedan tako stilizovan i živopisan univerzum pretočen u igru? Odgovor je polovičan. Za tako staru franšizu pokušaj je itekako adekvatan ali u odnosu na ostale igre iz žanra – donekle nekompletan.

Za početak ono što prvo upada u oči jeste vernost izvornom materijalu. Grafički dizajn igara iz Cobrinog perioda je bio ograničen pa verovatno i nije moglo da se napravi ništa a da ne bude žestoko pikselizovan platformer ili dosadni shmup. Ovde su se autori potrudili da Cobra i njegova svemirska avantura izgledaju što bliže onome što su fanovi viđali na ekranu tokom svog prvog susreta 80-ih ili 90-ih. Likovi, brodovi, pa čak i čuveni neprijatelji poput Crystal Bowie-a tj Crystal Boy-a imaju prepoznatljive siluete i karakteristične poteze. Ako ste voleli ovaj anime, igra vas odmah vraća u isti trip koji je bio u originalnom ostvarenju. Miks glamura, opasnosti i totalno over-the-top akcije.

Nažalost tu se posebnost ove igre i završava. Gejmplej je klasičan hibrid za ovo vreme – kombinacija side-scrolling akcije, shoot ‘em up sekvenci i dovitljivih dijaloga. Možda vam deluje da je ovaj deo teksta generičan ali zaista ćete se tako i osećati dok budete igrali ovu igru. Cobra se probija kroz svemirske baze, džungle na egzotičnim planetama i futurističke gradove, sve vreme koristeći svoj psycho-gun da se reši hordi neprijatelja. Igra kao kod Metroida 2 ili Metroid Dread-a traži reflekse kod pariranja neprijateljima ali i malo mozga. Nije sve samo gola mehanika što je sjajna stvar ali opet ne donosi ništa novo niti specifično što biste mogli odmah navesti kada vam neko spomene ovo ostvarenje.  Dijalozi su jedina stvar koja se može staviti na spisak stvari koje ovu igru odvajaju od “miljea”. Ulaskom u dijaloge sa različitim likovima donosite odluke koje mestimično menjanju tok priče i na taj način utiču na tok igre. Da je ova igra izašla 90-ih npr ovo bi bio ogroman plus. U ovom vremenu je premisa bila samo da se ide pravo i da se puca. Sada je ovo nažalost već viđen koncept. Space Adventure Cobra sada deluje kao jak deja-vu obučen u Cobrino crveno odelo.

Međutim, ono što Space Adventure Cobra odvaja od mase nije toliko gameplay, koliko atmosfera. Retko koja igra tog perioda uspevala je da uhvati duh animea na ovako dosledan način. Od muzike koja podseća na futurističke džez-funk tonove, preko vizuala koji balansiraju između mračnog noir vajba i kičastog glamura, pa sve do dijaloga punih šarma – sve vrišti „ovo je Cobra“ koga svi mi znamo

Naravno, igra nije bez mana. Kontrole ponekad umeju da budu krute, a prelazak iz pucanja u dijaloške sekvence zna da uspori tempo. Iako igra ima dvanaest epizoda generalno posle četiri postaje kristalno jasno koliko je trud developera trajao. U početku kada se upoznajete sa igrom i mehanikama sve je dovoljno zanimljivo. Međutim kada krene repeticija koja je nažalost najveća mana ovakvih igara – počinje urušavanje ovog naslova. Layout nivoa već sa petom epizodom postaje bolno poznat i skoro da znate tačno šta vas očekuje na sledećem ekranu. Ovde je moglo mnogo toga da se sredi i obogati da bi se izbegao festival hrkanja tokom igranja. Retko kada se desilo da vas igra uspava ali mislim da bi Space Adventure Cobra to mogao da uradi ako mu se dovoljno posvetite. Treba da piše u disclaimeru da je dobar lek za nesanicu dokle god ne krenu dijalozi. Kada krenu dijalozi i ekspozicija onda dolazi do drastičnog skoka tempa i počinjete da kapirate da igrate sve platformske deonice da biste ispratili dalje samu priču. Užasan problem koji jako kvari kompletan utisak.

Ovo je jednom delu starije publike sigurno omiljeni anime svih vremena. Ne zbog toga što je tehnički najbolji ili najkvalitetniji, već zato što su tema, likovi, humor, pisanje i sam svet toliko originalni i zabavni da osvajaju iznova svakoga ko se makar površinski udubi. Sigurno je igračka populacija imala prilike da igra i bolje i gore naslove od ovog ali ono što ovu igru izdvaja je činjenica da nikada ranije nije bilo prilike da se Space Adventure Cobra konzumira u ovom formatu.