Neke franšize su nas definisale kao gejmere, neke definišu novu eru mlađih koji tek grebaju površinu gejminga. Neke su bile tu od kada znamo za igre u bilo kom smislu a neke su nam stvarale wet dreams svake noći od sredine devedesetih. Tomb Raider je franšiza koja je mnogo toga mnogim igračima, i jedno svima, jedina, prva i prava gejming heroina sleš sex simbol. Core Design je u vremenu kada je bilo teško napraviti bilo kakvu ikonu u video igrama, uspeo da stvori nešto što traje skoro dvadeset godina. Naravo, tokom svih tih godina, franšiza je doživela ogromni uspeh i vrtoglavi pad do samog tvrdog dna neuspeha i odbacivanja čak od najvernijih fanova. Kada smo svi mislili da je Tomb Raider Underworld nešto poslednje što ćemo videti od Lare na našim kompjuterima i konzolama, Crystal Dynamics je uzeo palicu developera i odradili su nešto, u tom trenutku, nezamislivo: Rebootovali ceo serijal!

Lara Croft, bad-ass avanturista koja je osvajala srca, oči i neke druge delove tela gejmera širom sveta, sa svojim legendarnim poligonalnim grudima je totalno redizajnirana. Svaki epitet i ono što je predstavljalo Laru do tada je promenjeno. Lara Croft je postala nežna, neiskusna devojka na završnoj godini arheologije, željna avantura i dokazivanja u ovom okrutnom svetu. Na žalost, njen put biva derailled i umesto klasičnog arheologa postajete nevina slatka apsolventkinja arheologije koja igrom slučaja postaje master u preživljavanju u bilo kom okrutnom i brutalnom okruženju. Pored toga, novi naslov nam je doneo savršeni reimagined lik Lare Croft, šta više, osvojio je čak više srca nego stara Lara. Ona je napokon postala prava ženska ikona, heroina, sa svim karakternim osobinama i svim mogućnostima koja je pokazala u novoj igri. Veliki uspeh Tomb Raider Reboot-a nam je podario nastavak, Rise of the Tomb Raider.

Dve godine kasnije, ponovo preuzimamo ulogu nove Lare Kroft u novoj još većoj avanturi. Tomb Raider 2013 nam je doneo mnogo promena mehanike, gameplay-a, izgled Lare, kao i samo izvođenje igre. Sve je to bilo odlično zapakovano sa još boljom prezentacijom. Mnogi su mislili da bolje od toga, za jedan reboot, ne može, sve dok se u prodaji nije pojavio Rise of the Tomb Raider.

Nekako je jasno bilo da je Crystal Dynamics sa reboot-om želeo da napravi igru koja će se takmičiti sa Uncharted serijalom u žanru akcionih avantura. Daleko od toga da to nisu uspeli, ali za sledeći naslov su morali da podignu apsolutno svaki aspekt igre na novi nivo, što im je i uspelo. U prvom delu je sve bilo u nekim razumnim granicama, bez megalomalnih scena kakve krase Uncharted od prvog dela. Sav fokus je bio na gameplay-u kako bi se Lara dokazala da je dorasla svakom izazovu, u igri i van nje.

Radnja igre je smeštena samo godinu dana nakon dešavanja iz Tomb Raider igre, Lara uporno želi da objasni sve natprirodno šta joj se desilo, i pored toga preuzima istraživanje svog oca o besmrtnosti koji je vodi u drevni grad Kitezc, koji je bio poznat po rudnicima u sovjetskoj eri. Nekoliko “sitnica” se ističu odmah na početku. Veličina sveta, quick event dešavanja,RPG sistem kao i izgled same igre su dobile neverovatan boost. Igra za sada važi kao timed exclusive za Xbox One i Xbox 360 ali to nije sprečilo Crystal Dynamics da naprave ogromnu a ujedno i prelepu igru.

Najbitnije promene su u gameplay-u, mehanici koja je tweakovana, Larini pokreti koji su za nijansu fluidniji i poboljšavaju generalno kretanje i kontrolisanje njenog karaktera. RPG sistem je dosta dublji od onog u prethodnoj igri. Taj segment igre je bio isuviše prost, prisutan samo da bi igru malo više razlikovali od ostalih akcionih avantura tipa Uncharted i ostalih. Ukoliko ste u prvom delu sakupljali samo strele, sada ih pravite, a materijale morate nalaziti na par mesta u svetu. Isto pored običnih, možete praviti razne tipove strela, metaka, sve u odnosu koje sastojke skupljate i način na koji otvarate sistem nadogradnje. Sve je produbljeno za nekoliko nivoa, otključavanje oružja, njihova nadogradnja, skill sistem, oprema i praktično sve ostalo šta Lara može poneti sa sobom. Ipak neke stvari su ostale iste. Da bi otključali neko oružje, potrebno je naći delove u gaming svetu, tek nakon toga je moguće “konstruisati” ga i koristiti. Lara je, nakon prve avanture stekla neprocenljivo iskustvo, ali neke skillove koji su vam bili standardni u toku prošle igre, potrebno je otključati ih ponovo. Ceo skill sistem, način nadogradnje, otkrivanje, istraživanje je urađeno u Metroidvania stilu sa jednom ogromnom centralnom mapom.

Prvu igru su karakterisale male zone koje su predstavljale nivoe gde ste se mogli vraćati nakon što ste ih “kompletirali” dok u ovoj igri, već prva regija je nalik omanjoj open world sandbox igri. Kampovi su služili da se “teleportujete” sa jednog kraja nivoa na drugi, ili sa jedne mape na drugu, dok su sada raspoređeni u većem broju na početnoj mapi. Jednostavno putovanje po okruženju je sada dosta lakše, što zbog kampova, što zbog samog dizajna mape i ostalih nivoa. Pored glavne kampanje, u toku vašeg istraživanja po mapi će vam biti ponuđene i sporedne misije. Sa svakim novim naslovom koji u neku ruku sadrži free roam fazu, sporedne misije nekako dobijaju sve više smisla, što je slučaj i ovde. Izgleda da je prošlo vreme gde je za rešavanje sporednih misija bilo potrebno da odete od tačke A do tačke B, sada sporedne misije više nisu samo to, već imaju tok svoje priče i dešavanja, kao i nagrade koje dobijete za rešavanje iste. Pored svega toga sistem opcionalnih Tomb-ova je promenjen. Njihovo pronalaženje više nije tako očigledno gde vas bukvalno putokaz vodi do grobnice, sada ćete biti samo obavešteni da ste u blizini iste, a šta treba da uradite da bi ste ušli morate sami da otkrijete. Platforming deo igre kao i zagonetke u grobnicama su daleko zanimljivije i pružaju veće zadovoljstvo kada ih rešavate, a ukoliko rešite sve u datoj oblasti, možete dobiti jako lepe nagrade. Ipak ne možemo pobeći osećaju da je ovaj naslov ipak za nijansu više orjentisan generalno akciji nego platformingu.

U nekim delovima, imaćete osećaj da vodite ženskog Ramba a ne mladu nevinu devojku koja je u potrazi za odgovorima na pitanja koje je postavljao njen otac tokom celog njegovog života. Naravno, guns blazing taktika nije uvek upotrebljiva, ali često, skoro uvek ukoliko igrate na normalnom nivou težine, će vas dovesti do kraja misije. Za igrače kojima više leži i vole stealth taktiku i planiranje kako zauzeti kamp, deo mape ili očistiti neprijatelje iz jedne oblasti, se otvara i ta prilika. Novi tip strela, gedžeta, oružja i opreme vam pružaju baš ovo, da budete innocent female silent assassin, i da taj način igranja prosto obožavate. Zamisao ovakve Lare vas nekako navodi da igrate tako, a i osećaj nakon uspešnog tihog “čišćenja” je dosta veći nego kada držite kalaš i sasujete preko 200 metaka na jednoj maloj instanci dok sve oko vas eksplodira i gori.

Rise of the Tomb Raider je jedan veliki korak napred u rebootu jedne od najpoznatijih franšiza na svetu, kako kod gejmera tako i šire. Crystal Dynamics za sada ide pravim putem u širenju priče, produbljavanju gameplay-a i naravno vizuelnom predstavljanju svoje igre. Iako, kako smo rekli, za sada Xbox ekskluziva, ovo je jedna od najlepših igara trenutno na tržištu, a cela prezentacija igre jednostavno oduzima dah svakom igraču, nebitno da li je ljubitelj ili ne ovog žanra. Last gen verzija za Xbox 360 je iznenađujuće dobro odrađena ali predstavlja alternativu samo za nestrpljive. Već početkom 2016. nas očekuje izlazak igre na PC-u gde će Lara biti predstavljena verujemo još u boljem svetlu nego na Xbox One-u a tek krajem sledeće godine novi Tomb Raider će izaći i za PlaySatiton 4 konzolu, kada se završava MS ekskluzivnost.

Update 12. Februar 2016 – Brz pogled na PC verziju

PC verzija, kao što je najavljeno se pojavila krajem januara i donela više od jednog poboljšanja. Kako se i očekivalo, superiorna platofrma je pored otključanog frejmrejta pružila igračima i dodatne grafičke opcije, bolje efekte, detaljnije teksture i još mnogo toga. Po izlasku PC verzije ne kažemo da je Xbox One sada ružna u odnosu na master race verziju, ali jednostavno se već dve godine nakon izlaska Xboxa vidi da podosta kaska za čak PC konfiguracijom osrednje jačine. Da se ogradimo, takav je slučaj i sa PS4 konzolom, samo što će ta verzija ugledati svetlost dana tek krajem 2016. godine zbog ekskluzivnosti MS platformi od približno godinu dana.

Ono šta je igračima širom sveta najviše prijalo je nepostojanje input lag-a kao kod Xbox One verzije. U nekim trenucima na Xboxu su kontrole očigledno kasnile, nevezano koliko je scena na ekranu zahtevna ili ne. Kod PC verzije je taj lag eliminisan. Iako je ovo nešto što ne može primetiti svaki kežual gejmer, to je ponovo jedna od razlika koja daje prednost PC verziji.

Što se tiče sadržine, mehanike i svega ostalog. PC verzija ostaje identična Xbox One verziji koja je izašla nekoliko meseci kasnije. Bitno je reći da je PC verzija imala dosta bolji launch od onog na konzoli, ali to nikako ne možemo tvrditi da je zbog toga što je Rise of the Tomb Raider loš naslov. Ko god da je pravio marketing kampanju za Xbox One verziju i odlučivao o danu izlaska, treba da bude otpušten. Igra je izašla na Xbox One-u istog dana kada i Fallout 4 na svim platformama. A tu su još neke velike igre koje su ugledale svetlost dana u periodu od sedam dana oko izlaska ROTR naslova. Ponovo kažemo, RTTR je jedna od najboljih igra u 2015. ali mali broj vlasnika Xbox One konzola, bolje rečeno upola manji od PS4 korisnika i naravno neuporedivo od PC korisnika je na neki način proklelo izlasak ove igre.

Na kraju možemo slobodno reći da je PC verzija dominantna u odnosu na raniju verziju sa Xbox One-a. Iako je sadržajno ista, fleksibilnost PC verzije je ono šta joj daje prednost, odabir kontrola prilikom igranja, otključan frejmrejt i u nekim trenucima očigledna grafička prednost. Ipak ukoliko biste želeli da potpuno uživate u Larinom društvu, potrebno je odvojiti duplo para koliko bi vam bilo potrebno za Xbox One, ali ponovo, to je lepota gejminga, sloboda izbora. Gde god odlučite da se igrate sa Larom, nećete pogrešiti.