Paper Mario The Origami King (2020)

Nintendo je definitivno dobar sa svojim ekskluzivama, to smo videli mnogo puta u prošlosti i poprilično je nepotrebno da pišemo neki određeni uvod kada opisujemo njihovu ekskluzivu. Mada, ova jeste zanimljiva sa mnogo staništa, pogotovo to što je ovo možda i najdrastičniji spin-off njihove najpopularnije i najveće franšize, Super Mario. A sve je počelo još u doba N64…

Tadašnji hardware je dozvoljavao mnogo toga šta prethodne Nintendo konzole nisu mogle da urade. Najveća stvar je bila da se skoro sve njihove igre odvijaju u punom 3D okruženju. Upravo zbog toga je došlo do eksperimentisanja, a možda i najbolji eksperiment im je bio Paper Mario. Light RPG igra koja je smeštena u alternativni papirni Super Mario svet. Sve je izgledalo fantastično, a gameplay je sijao u svakom smislu. Kako su godine prolazile, tako je svaka kućna Nintendo konzola dobijala jednu verziju Paper Mario igre. Sve do Wii U, koji je isto dobio, ali Paper Mario Color Splash je bio poprilično razočarenje kada se pogleda sve ukupno. Od toga da se užasno prodao jer Wii U, preko toga da su ljudi bili razočarani u samu gameplay mehaniku. Godinama kasnije, stiže nam novi Paper Mario, samo par meseci nakon najave – Paper Mario: The Origami King.

Samo najava ove igre je stvorila ogromna očekivanja kod ljubitelje kako Mario igara tako i ove sub-franšize. Na Nintendu je bilo mnogo toga, a najbitnije da ponovo ne razočaraju svoju core, najfanatičniju publiku. Paper Mario The Origami King je možda i najrazličitiji od svih prethodnih, ali ponovno eksperimentisanje je ovog puta urodilo plodom.

Kako to obično biva, Mario je pozvan da dođe u Toad Town, kod Princeze Peach  na Origami festival, ali čim je Mario došao sa svojom družinom, primetili su da nešto nije okej. Princeza se nije ponašala kao da je ona, Bowser i svi Mariovi neprijatelji su isto bili totalno zbunjeni, preklopljeni i totalno beskorisni. Ubrzo je Mario shvatio da je celim kraljestvom Origami King preuzeo kontrolu i pokušava da iscrpi ceo život i dušu ovom divnom papirnom svetu, vadeći deo po deo, uništavajući sve pod sobom, sa svojim. King Olly je sve preklopio u Origamije, a Olijeva sestra, princeza Olivija, koju Mario ubrzo spasava, shvata koliko je njen brat skrenuo, te se odlučila da na dalje ostane sa Mariom i da, sa spašenim Bowserom od strane našeg heroja.

Posle inicijalnog susreta sa King Ollyem, Olivija i Mario padaju u šumu u blizini Toad Towna i tu kreće vaša avantura. Paper Mario The Origami King je najavljena kao „open world“ igra, i to je ono šta nas je, pa malo uplašilo kada smo čuli. Naš strah je bio to da se sve ne pretvori u bespotrebno lutanje mapom dok tražite markere i završavate zadatke. Hvala bogu, samo izražavanje press informacija nije bilo potpuo tačno, i najnoviji Paper Mario jeste donekle „open world“ ali ne u smislu ostalih igara u tom žanru. Svaki nivo u kojem se Mario nađe je potpuno otvoren za istraživanje, ali on ima svoj ulaz i izlaz, ukoliko bi tako mogli da kažemo. Napedak je poprilično linearan i možda je ovo sasvim dobra stvar, uzevši u obzir da iskreno nismo znali šta da očekujemo, bolje rečeno, plašili smo se najgoreg. Ti polu otvoreni nivoi, ako možemo tako da ih nazovemo, su jednostavno prelepi, živi, šareni, prosto divni u svakom pogledu. Najbolja stvar u svemu tome je to što su poprilično različiti jedan od drugih. Tu ne mislimo samo na svetove koje će Mario posećivati, već baš prelazi iz jedne mape u drugu. Svetovi su druga priča, jer se vidi koliko je dizajnerski tim obratio pažnju na sitnice koje možete videti, likove koje možete sresti, koliko su obratili pažnju na apsolutno svaki dijalog i apsolutno sve ostalo šta možete da sretnete. Preko prostorne šume, do divnih gradova, preko žitnih polja i ledenih nivoa, apsolutno sve izgleda, neverovatno prelepo i primamljivo. Ovo je jedna od onih igara sa kojom možete da se prepustite, opustite i jednostavno uživate u divnom vremenu koje provodite sa njom. Svaki trenutak je magičan i sve nekako ima smisla u ovom svetu, ma koliko je on neverovatno drugačiji i čudan.

Pošto je King Olly preklopio sve stanovnike Toad Towna, u toku vašeg prelaska možete nalaziti Toade koji su skriveni aposlutno svuda. Ispod lišća, na grani, u obliku životinja ili možda u zidu. Svaki Toad će na jedinstveni način da se zahvali Mariju a biće mu i od pomoći u bitkama koje će Mario voditi sa preklopljenom armijom King Ollya. Tu dolazimo do novog elementa u Paper Mario igrama, a to je borbeni sistem. Ponovo je promenjen, ali ne znamo da li je to dobra stvar ili ne… Dok šetate svetom, moći ćete da naletite na preklopljene vojnike. Pošto Mario sa sobom nosi veliki drveni čekić, ukoliko ih prvi vidite i inicirate napad, imaćete prednost u poteznoj bitci koja sledi. Mario se nalazi u nekoj vrsti koloseuma, dok su oko njega poređani preklopljeni vojnici. Kružno bojno polje možete da manipulišete pre borbe, tako da pravite niz neprijatelja ili ih grupišete. Mario na početku ima dva napada, ali njihov broj se povećava kako prelazite igru. Jedan je skok sa neprijatelja na neprijatelja u stilu ostalih Mario igara, dok je drugi udarac čekićem. Linijski udarac ili udarac koji pravi štetu više poolja odjednom. To je taj taktički trenutak koji je neka vrsta novine. Na početku deluje poprilično jednostavno i možda nezanimljivo, ali kako prelazite igru, kako otključavate razne napade i drugačije neprijatelje, taktiziranje će biti ključno u pobedi u svakoj bitci. Ovo nije nešto nalik hardcore poteznim igrama, ali je poprilično zanimljivo i u trenucima izazovno. Kada se borite protiv bossova, perspektiva se menja, a tada je Mario u širokim krugovima dok je Boss u sredini. To znači da morate da planirate način prilaza u kombinaciji sa napadima koji su vam na raspolaganju. Pričali smo o tome kako oslobađate Toadove koji su nestali. U bitci, kako ih više i više oslobađate, oni će vam biti gledaoci, a u trenucima mogu da skoče u bitku kao „dvanaesti igrač“ kako bi to rekli u fudbalu, a na taj način mogu poprilično lepo da vam pomognu a možda i prelome tok bitke sa vašim neprijateljom.

Pošto je kraljevstvo preklopljeno, boje i materijal je prosto počeo da nestaje iz njih, Mario dobija još jednu poprilično zanimljivu mehaniku. Na početku igre ćete dobiti ranac sa konfetama, koje će vam služiti da popravljate svet oko vas. Svakim popravljenim pocepanim delom kraljevstva, moći ćete da dobijete nešto, nebitno da li su to novčići, možda neki ajtem ili ćete možda „vrati“ vrata koja su tu bila, koja će vas odvesti u tajne ovog kraljestva. Mehanika koja je skroz zadovoljavajuća da je koristite, a iskreno i neophodna za prelazak igre. Zbog toga je poprilično zanimljivo istraživati sve delove nivoa, jer ni sami ne znate šta sve možete naći.

Interakcija sa drugim likovima koje srećete je prosto genijalna, u svakom pogledu. Paper Mario humor, koji je tu od prve igre u ovoj sub-franšizi je i ovde prisutan, i prosto je divno da se uključite u priču, da istražujete, srećete druge likove i komunicirate sa njima. Na apsolutno svakom nivou ćete se minimum jednom nasmejati a to je i glavna draž ove igre, da vas zabavi na najbolji mogući način. Jedina mana, ako bi mogli tako da je nazovemo, je izbacivanje iskustva koje Mario može da nađe, tako da je taj RPG element skoro potpuno nestao. Ovo je više još jedna Mario avantura sa totalno drugačijom gameplay mehanikom, ali to ne znači da je loša. Šta više, novi Paper Mario se sada još više fokusira na pravo uživanje i humor, bez dodatnih zezalica oko levelovanja i napredovanja. Možda je za neke mana, a nama je bilo poprilično lepo osveženje.