One Piece Odyssey (2023)

Kada je reč o najpopularnijim shonen Anime / Manga serijalima, gotovo uvek se spominju top tri velikana, a to su: Dragon Ball, Naruto i, naravno, One Piece. Sve ove anime franšize imaju blesave ali jake protagoniste, zanimljive likove i zabavne avanture. U slučaju da ne znate, One Piece je anime/manga o grupi veselih pirata koji putuju kroz svet, bore se protiv negativaca i traže blago svih blaga; One Piece. One Piece je toliko retko blago da ga Straw Hat Crew (ime grupe) traži već 25 godina.

One Piece je, nažalost, jedna franšiza koja ima preko 1,000 epizoda i nekoliko filmova. Drugim rečima, jako je teško pohvatati celu priču od početka. Baš zbog ovoga sam oklevao da ikada gledam ovaj Anime. Jednostavno, nisam imao ni želju a ni volju da se udubim u nešto što će trajati ko jedan solidan MMORPG.

Srećom, postoji neko ko je hrabriji, izdržljiviji i naravno, lepši od mene, ko je uspeo da odgleda sve epizode One Piece-a i pomogne mi da do kraja ovo napišem kako dolikuje jednoj recenziji. To je naravno moja draga supruga. Uz pomoć njenog znanja One Piece-a i mog znanja o video igrama, predstavljam vam review iz perspektive jednog JRPG igača kao i One Piece fana.

Ponovo iskusite voljene Arkove iz One Piece-a

One Piece Odyssey je turn-based JRPG koji po grafici i gameplay-u dosta podseća na Dragon Quest XI. Kada se pravi igra po animeu, obično se uzmu par sezona i pretvore u neku prosečnu video igru. U ovakvoj tranziciji se izgube neki elementi iz priče i na kraju samo obožavaoci uspeju da isprate događaje. Once Piece Odyssey ovo prepoznaje i pokušava nešto na sličan fazon ali open novo. Naime, One Piece je, tehnički, nova avantura za članove Straw Hat Crew-a gde oni ponovo prolaze kroz bivše avanture. Ovaj put tačno znaju šta ih čeka ali su znatno slabiji.

Ono što sledi je jedno ljubavno pismo fanovima koji su pratili One Piece od početka. Tokom priče koja je trajala, otrpilike 30-ak sati, proći ćete kroz 4 Sezone (Arka) gde ponovo srećete stare likove (neke koji su poginuli), posećujete poznate lokacije i, naravno, ponovo sređujete negativce.

Malo bolje/gore od prosečne RECAP epizode

Priča počinje kada se Luffy i družina nasukaju na ostrvo Warford. Na ovom ostrvu oni upoznaju Lim i Adio, dvoje misterioznih ljudi koji su već neko vreme na ovom ostvru. Misteriozna Lim uopšte ne voli pirate i zato uzima svu snagu i sposobnosti Straw Hat Crew-a i pretvara ih u kockice koje razbaca po celom ostrvu. Drugim rečima, Lim nam daje izgovor da se levelujemo od nule.

Prvo poglavlje nas vodi kroz ostrvo Warford gde pronalazimo par kockica i učimo kako rade mehanike igre. Međutim, velike kocke, koje čuvaju veliki Collosusi su druga priča. Najjače sposobnosti su zaključane u ovim velikim kockama a jedini način da ih “otključamo” je da posetimo jedno od prethodnih sećanja.

Svaka velika kocka nas vodi u jedan od prošlih arkova gde ekipa ponovo treba da prebije glavnog zlikovca, spase nekoga, itd. Problem je, što je Straw Hat Crew oslabljen jer nemaju sve sposobnosti, a svi zlotvori mnogo jači. Da bude još interesantnije, događaji se ne odvijaju identično isto kao u animi/mangi. Likovi se sećaju šta se sve izdešavalo i čak uspevaju da promene nešto (iako je sve samo sećanje).

Mojoj supruzi (One Piece fan) se ovo nije svidelo. Iako joj je prijalo da vidi neke od starih likova, kaže da se radnja mnogo odugovlačila. Meni (nisam nikada odgledao ni jednu One Piece epizodu) se ovo svidelo. Igra svakako ima problem sa pacingom (tokom priče) ali vam daje i više nego dovoljno vremena da istražujete ove lepe 3D svetove, odradite par side-questova i dobijete generalnu ideju kako funkcioniše ova franšiza.

Lagane, dinamične i smešne borbe

One Piece Odyssey koristi klasični turn-based battle system. Svaki lik dobije potez da napadne neprijatelja, baci magiju ili iskoristi predmet bez vremenskog ograničenja. Nakon završene borbe, svi dobijaju XP poene i leveluju se.

Ono što čini borbe zanimljivim je kamen/papir/makaze sistem. Svaki lik može imati jednu od tri klase: Moć (Luffy, Chopper, Sanji), Brzina (Navi, Usopp, Franky) i Tehnika (Zoro, Nico Robin, Brook). Svaka je jača ili slabija od druge i oko ovoga se vrti većina igre.

U svakoj borbi biće vam prikazan tip neprijatelja i na vama je da zveknete s nekim ko je jača klasa. Znači ako vas napadne brzi banana-gator, vi lepo uzmete Luffy-ja i udarate. Ako Luffy nije na bojnom polju, jednostavno, promenite nekog od likova za njega. Igra vas čak i obavesti koji neprijatelj sledeći napada pa tako možete da ih skidate jednog po jednog a da ne primite nimalo štete tokom borbe.

Ako već niste pretpostavili, ovaj moć/brzina/tehnika sistem čini da borbe budu izuzetno lake. Ne pomaže to što većina neprijatelja umre iz jednog udarca a ni činjenica da znate ko kad napada i da možete da menjate likovi kad god želite. Srećom, ovo je samo problem za vreme prvog poglavlja. Kada posetite prvo sećanje, neprijatelji postanu jači i mnogobrojniji. Mini-bosseve i boss-eve morate da udarate sa svim likovima i da ih menjate po potrebi.

Jedna od mojih omiljenih mehanika je kada tokom borbe dobijete dodatni fakultativni zadatak. Naime, nekada će vam se pojaviti poruka koja vas bodri da Luffy uradi poslednji udarac ili da Nami sredi jednog od jačih neprijatelja pre nego što on nju sredi. Ako ispunite ove mini-zadatke, čeka vas brdo XP poena koji mogu da vam daju čak 2-3 levela odjednom.

Svi glavni likovi imaju obične napade ali i svoje ikonične tehnike. Luffy ima svoje čuvene Gum-gum napade, Zoro svoje brze napade mačevima, Chopper leči i pretvara sebe u divovskog irvasa. A Usopp… Usopp ima NAJMOĆNIJI napad koji sam ikada video u bilo kom JRPG-u. Usopp-ova Rubber Band of Doom je ujedno najkorisniji i najsmešniji napad. Neću ni da vam kažem šta je u pitanju, moraćete da saznate (zahvalićete mi se kasnije).

Mojoj supruzi su se borbe svidele. Iako su turn-based JRPG borbe spore po prirodi, animacije tokom ikoničnih napada, glasovna gluma i reakcije čine borbe stvarno zanimljivim.
Po mom skromnom mišljenju, borbe jesu lakše nego u prosečnim JRPG igrama, ali imaju dovoljno inovacije da stoje na svojim nogama.

Mi smo, mi smo na krstarenju!

Pošto nam je potopljen brod, nemojte očekivati mnogo krstarenja i traganja za blagom. Srećom to nije razlog da ne istražujete sećanja koja posetite i samo strvo Warford. Svako od likova ima svoju specifičnu moć koju može koristiti van borbe. Recimo: Luffy koristi svoje gumeno telo kako bi dohvatio udaljene lijane i litice kao i predmete, Zoro može mačevima da preseče rešetke i metalne kutije, Nami može da detektuje skriveni novac a Chopper može da prođe kroz male otvore.

Koristeći ove sposobnosti, možete pronaći dodatne predmete kao i male kockice. Male kockice ne otključavaju moći ali ako skupute tri iste od jednog lika, možete ih uložiti u jedan od postojećih napada i unaprediti štetu ili efikasnost. Možete ovo da menjate kad god želite bez trošenja resursa za resetovanje.

Nažalost, nove sposobnosti učite tek nakon što pobedite velike boss-eve ili pređete poglavlja. Levelovanje vam samo diže atribute.

Svaki od sećanja ima par side-questova kao i meta koje možete da porazite. Mnoge od njih će vas nagraditi sa predmetima i priborom. Ne možete da menjate oružja ali svakog lika možete opremiti sa raznim priborom koji nađete. Svaki lik dobije grid od 4×4 (kasnije i više od toga) na koji možete da kačite pribor koji vam daje sposobnosti i diže atribute. Posle drugog poglavnja, otključavate i sposobnost da unapređujete neke od pribora.

Jedna od mojih omiljenih aktivnosti bile su Histerije. Ovo su portali koji se nekada pojave unutar sećanja gde samo pojedini likovi mogu da uđu. Svaka histerija ima svoj problem i nakon što ga likovi koji su selektovani reše, otključavate combo napad izabranih likova. Tokom borbi, ako asistirate ostalima vi punite Bond metar. Kada je metar dovoljno pun, možete koristiti jedan od ovih kombo napada. Ne samo da kombo napadi rade mnogo više štete nego su i vrlo zabavni za gledanje.

Sve u svemu, postoji dosta razloga zbog kojih možete da provedete mnogo više nego inicijalnih 30 sati sa ovom igrom.

Samo za fanove One Piece-a ili…?

Moja supruga (koja je One Piece fan) smatra da je igra sasvim korektna ali da je mnogo više očekivala od ovako najhypovanog dela namenjenog One Piece fanovima. Događaji su previviše razvučeni a novi likovi (Lin i Adio) nedovoljno zanimljivi. Doduše, prijalo joj je to što je igra verna originalnoj priči (čak i kada izmenja neke događaje) i to što likovi imaju svoje originalne glasove. Iako je cela igra u 3D-u, moja supruga je navikla na 2D stil anime te su joj neki likovi izgledali pomalo čudno.

Ironično meni, koji uopšte nisam bio fan One Piece-a se mnogo svidela igra. Uživao sam u borbama iako su pomalo lake a nisam se ni pokajao kada sam istraživao svetove. Slažem se da igra ume da odugovlači sa radnjom ali takođe nudi dovoljno dodatnih aktivnosti da popuni praznine.

Možda najbitnije od svega, One Piece Odyssey me je konačno naterao da počnem da gledam animu (tek sam na petoj epizodi od kada ovo pišem, ali polako). Jednostavno, zaljubio sam se u ovaj šašavi svet i likove i jedva čekam da naučim dovoljno o loru i da ponovo odigram ovu igru kao pravi fan.