Metal Gear Solid V: Ground Zeroes (2014)

Hideo Kojima je potrošio više od 25 godina života na Metal Gear Solid franšizi i konstantnim pokušajima da sa svakom novom igrom pomeri granice priče, gameplaya i načina na koji igrači mogu istraživati raznorazne komične ili natprirodne elemente koji su ubačeni unutar svetova koji se veoma uspešno trude da budu realistični u svom prikazivanju ne samo naše istorije, već i modernih tema koje su uticale na razvoj našeg društva. Ali vreme je polako stiglo i da on lagano završi ovaj ogromni projekat sa poslednjom igrom koja itekako ima šta novo da ponudi. Priča života Solid Snejka se završila sa fenomenom MGS4 video igrom iz 2008. godine, ali i dalje je ostalo nekoliko veoma bitnih rupa u životu njegovog oca Big Bossa kojeg smo mogli da vodimo u igrama MGS 3: Snake Eater, MGS: Portable Ops i MGS: Peace Walker, kao i da ga vidimo kao sporednog lika u starim originalnim igrama Metal Gear 1 i Metal Gear 2.

Poslednje doba života Big Bossa koje nismo uspeli da vidimo na ekranima naših televizora i monitora je smešteno odmah posle završteka Peace Walker naslova, kada je njegova borba protiv Patriota (tada su se zvali Cypher) dostigla takav intenzitet da je Big Boss upao u ciklus osvete koji su od njega napravili negativca kojeg se ceo svet plašio. Naravno, Hideo Kojima je itekako voljan da iskoristi ove odlične događaje da ispriča priču u kojoj će igrači moći sebe da vide kao heroje, znajući da će ih ostatak sveta videti kao teroriste. Ova odlična osnova je dodatno obogađena Kojiminom željom da sa ovom igrom dokaže igračima drastično detaljnije nego ikada ranije kakve strahote rata su se dešavale u našoj istoriji, opisujući ne samo poznate svetske konflikte, već i phisičke rane koje rat sa sobom donosi (gubitak prijatelja, gubitak delova tela, psihički problemi, situacije u kojima su ljudi naterani da budu agresivni i da ubijaju).

Da bi napravio ovako ambicioznu priču, Hideo Kojima je zatražio od svog studija Kojima Productions izgradnju totalno novog nextgen engina koji će moći po prvi put u MGS franšizi da prikaže veliki otvoreni svet gde će Big Boss moći nesmetano da se kreće, bira načine na koje može preći misije, iskusiti promene težine igranja tokom izmena dana, noći, vremenskih prilika i protivnika koji “žive svoje živote” tako što poštuju svoje smene rada, spavanja, odmora i sl. Sa veoma naprednim Fox Enginom (koji je takođe iskorišćen za najnovije Pro Evolution Soccer igre), Hideo Kojima je dobio alat sa kojim može da ispriča kakvu god priču hoće, bez ograničenja koje mu daju hardver i softver.

Pošto će Metal Gear Solid V biti ubedljivo najveća i najambicioznija igra koju je Konami ikada napravio, Hideo Kojima je odlučio da je podeli na 2 dela, dajući milionima igrača širom sveta šansu da odigraju prolog  Metal Gear Solid V: Ground Zeroes dosta ranije pre izlaska pune igre koja će nositi naziv Metal Gear Solid V: The Phantom Pain. Puštena u prodaju po dosta nižoj ceni početkom 2014. godine, Groud Zeroes u sebi ima jednu centralnu misiju koja se direktno nastavlja na događaje Peace Walkera (traje samo oko 2 sata), i postavlja temelj za priču koja će se odigrati u Phantom Painu. Pored ove odlične misije, igrači takođe mogu odigrati 4 sporedne SideOps misije koje namerno teraju igrača da isproba različite načine igranja u open world okruženju, kao i dve zabavne ExtraOps misije koje su napravljene za fanove MGS igara koji vole komediju i nostalgiju (jedna misija je rimejk infiltracije Shadow Moses baze iz MGS1 igre, a druga je akcioni spektakl u kojem Raiden iz Revengeanca ubija vanzemaljce iz Kojimine stare igre Snatcher).

Naravno ne možemo zaboraviti da spomenemo vizuelno stanje ove igre. Veoma napredni Fox Engine je uspeo da uzdigne ovu MGS igru na neverovatno visok nivo, prikazujući igračima odlično sklopljen open world svet u kojem i novajlije i okoreli MGS fanovi mogu veoma lagano da upravljaju Big Bossom i rešavaju misije koje su im zadate. Napredni vizuelni efekti, mnogo veća prostranstva za igranje nego bilo kom ranijem MGS nastavku, i fantastično detaljna rekreacija sveta sa kraja sedamdesetih čine ovu igru jednom od najlepših igara na tržištu. Tome pomaže i odlična tehnika skeniranja tela i glava glumaca, čiji preformans je prenešen na ekran u fantastičnom stanju, dajući kreatorima igre šansu da lako prikažu suptilne emocije koje nisu mogle da se lako dočaraju u ranijim igrama. Najveća zvezda igre je naravno Big Boss, koji je ovaj put oživljen talentom poznatog Holivudskog glumca Kifer Saderlenda koji je zamenio tradicionalnog Dejvida Hejtera. Hideo Kojima se odlučio na ovu izmenu zato što Big Boss postaje sve stariji i stariji pa je hteo da mu promeni glas u malo ozbiljniju intonaciju, a i Kiefer može da isporuči fantastičnu glumu koja će biti prenešena na ekrane bez potrebe da animatori iz Konamija manuelno podešavaju pomeranje njegovih usta, očiju i mišića cele glave.

Kontrole za upravljanje likom su definitivno po prvi put tek sada donete na moderni nivo gde igrači mogu bez problema i da se šunjaju i da učestvuju u ogromnim akcionim scenama, a da im kontrole ne smetaju. Posebno moramo pohvaliti Playstation 4 konzolu, koja jedina uspeva da isporuči igru u 1080p rezoluciji i konstantnih 60 frejmova u sekundi (ostale konzolne verzije su žrtvovale ili rezoluciju ili rade u 30 fps).