Fall of Light (2017)

Zamislite svet u kome je vreme stalo. Još gore, stalo je u sitne sate pred samu zoru, u trenutku kada su armije dobra izgubile odsudnu bitku protiv sila zla. Od boginje svetlosti ostali su samo rasuti fragmenti, a legija ludih i krvoločnih neumorno radi da uništi poslednje tračke njene moći i zavije svet u večnu tamu. Uprkos beznadežnosti cele situacije, stari ratnik Nyx odlučuje da odvede svoju ćerku Aether na poslednje mesto na kome još uvek ima svetlosti.

Tako počinje Fall of Light – prvenac indi studija RuneHeads i predstavnik sve popularnijeg “Soulsborne” (Dark Souls + Bloodborne) žanra ultrateških akcionih RPG-ova. Radi se o projektu dvojice Italijana koji, uprkos skromnom budžetu, odiše unikatnom atmosferom i unosi novine bez da pokvari osnove žanra. Prva i najuočljivija varijacija je zamena uobičajene 3rd person kamere old school izometrijskom perspektivom poput one iz Diablo-a. To stvara veću preglednost i olakšano pozicioniranje u toku borbe, ali i veću šansu da vas patrolirajući neprijatelji iznenade tako što ,,utrče” sa ivica ekrana dok vam je pažnja na drugoj strani.

Druga glavna novina je Nyxova čerka Aether. Igrač nema direktnu kontrolu nad njom, ali zato njeno pozicioniranje ima ogroman uticaj na borbu (Nyxova oružja su magijski ojačana u blizini Aether), svetlost koja izbija iz nje služi kao preko-potrebna baklja, a određene zagonetke mogu se rešiti samo uz njenu pomoć. Ona lako može da pogine ili bude kidnapovana, primoravajući Nyxa da je vaskrsava ili vadi iz bule. Sve to možda zvuči kao naporan escort quest, ali je u praksi prosto i stvara jedinstven ritam na koji se brzo naviknete.

Poput prvog Dark Souls-a, Fall of Light je open world exploration igra. Posle nimalo naivnog tutoriala, igrač ima odrešene ruke da ide gde hoće i snalazi se kako ume. Od minimape, quest markera, strelica koje vam pokazuju gde da idete, i napadnih hintova koji vas tretiraju kao da ste izlapeli nema ni traga ni glasa. Smernice dobijate verbalno od retkih NPC-eva, a i one su često kriptične. Istraživanje je ograničeno jedino vašom sposobnošću da se izborite sa dušmanima kojih ima na svakom koraku. Snaga protivnika se ne prilagođava snazi protagoniste, tako da je sasvim moguće da nedugo posle početka igre zalutate u end-game oblasti. Smrt je još sadističkija nego u ostalim Soulsborne igrama – ne samo da se pobijeni protivnici resetuju, već i gubite sve experience poene koje ste nakupili od prošlog level-upa, a uz to morate i da se vratite na mesto pogibije da vaskrsnete Aether. Pamet u glavu i pažljivo lutajte.

Grafički, Fall of Light praktikuje minimalistički stil prepun oštrih uglova i ravnih linija. Čak i objekti poput stena i litica, koje bi svaki početnik 3D dizajner bez po muke umeo da napravi oblijima, su blago kockasti. U kombinaciji sa opšte prisutnom tamom, dubokim senkama, mekim osvetljenjem, i zamućenošću udaljenih objekata, ovaj neuobičajeni dizajn igri daje specifičan vizuelni šmek koji je u isto vreme vrlo jasan. Godfather ovog našeg sajta nad sajtovima, RealNick, ga je opisao ovim rečima: ,,o pa ovo izgleda lepo i pregledno.” Nažalost, bez obzira na prostu grafiku i hiljadu puta peglani Unity Engine, optimizacija nije idealna. Kao što se može videti u priloženom gameplay videu, FPS ima tendendciju da opadne u nekim oblastima. Srećom, u ovakvom tipu igre to nije mnogo primetno. Druga tehnička mana Fall of Light-a tiče se zvučnog dizajna. Zvukovi udaraca zvuče pomalo kao šamari u kečerskim mečevima, a muzike praktično i nema. Glasovna gluma nije na preterano visokom nivou, a na nekim mestima se koriste hiljadu puta čuti stock zvuci na koje su nas filmovi ŠLJ produkcije odavno navikli.

Fall of Light je fin Soulsborne naslov koji će fanovima žanra pružiti 10-15 sati kvalitetne zabave. Ako poput mene vapite za kvalitetnim izazovom kojim ćete ispuniti duge dane koji nas dele od izlaska Code Vein-a i Dark Souls Remaster-a – ili vam pak treba naslov niske sistemske zahtevnosti kakav je moguće pokrenuti i na tosteru – nećete pogrešiti ako isprobate Fall of Light.