Harvestella (2022)

Harvestella je Square Enix-ova prva farming / life simulator igra. Sejite, zalivajte, žanjite i, naravno, nahranite ne-kokoške i ne-krave. I kad završite sve to, mač u ruke pa da malo ubijamo čudovišta dok ne padne noć. To je Harvestella, u najsažetijem obliku.

Square Enix je verovatno obratio pažnju na nedavni porast udobnih igara (Cozy Games) i odlučio da napravi svoju udobnu igru koja bi trebala sve ostale da nadmaši.

I da li su uspeli u tome?
NE!

Harvestella nije ni najbolja farming simulator niti je dobra kao ARPG (Akcioni RPG). Međutim, dovoljno je dobra u oba ova žanra (plus adekvatna priča) da stoji na svojim nogama. A osim svih ovih nedostataka, teško mi je bilo da prestanem da igram ovu igru.

Svi u kuće i da vas nisam čuo! Tišina da bude!

Igra počinje tako što napravimo glavnog lika. Možete da budete žensko, izfeminizirani muškarac ili nebinarna osoba. Iako je jako lepo videti inkluzivnost kod pravljenja karaktera, sve ostalo je jako loše. Samo možete da birate ten kože, boju očiju i kose. Sve ostalo je isto. Dobro, ako ste žensko, imate vitak stas i uža ramena ali sve ostalo je identično. Da nesreća bude još veća, nosićete isti kostim do kraja igre (osim kad promenite klasu tokom borbe)! Ja volim da menjam izgled svog lika u RPG-evima i ovo mi se uopšte nije svidelo u Harvestelli, ali da ne dužim više.

Vaš androgeni lik se budi u nekom nepoznatom svetu. Ubrzo vam se priviđa vila koja vas obaveštava da ovaj svet nije onakav kako izgleda ali da vi možete da ga spasite. Nakon ovog sastanka, vi padate u nesvest i budite se sledeći dan. Igra ovo, donekle, dobro objasni. Vi patite od amnezije jer ste izašli iz kuće na dan tišine (Quietus). Ovo je sezonska pojava gde kristaliti oko sveta ispuštaju otrove i nanose štetu (nekada i ubijaju) svakoga ko ih dotakne.

Zbog nekog razloga, vi ste u redu ali se ne sećate ničega. Lokalni seljani vam pomažu tako što daju smeštaj. A taj smeštaj, SASVIM SLUČAJNO, ima polje o kome se, ZAMISLITE, niko ne brine. Pa šta ćemo sad? Vaš cilj je da se brinte o farmi kako bi zaradili novac da sebe (i farmu) unapredite kako bi eventualno spasili ovaj svet. Moram da priznam, iako priča nije ništa naročito, uspela je da me drži do samog kraja igre. Igra počne sa puno pitanja i kako napredujete, tako i odgovarate na njih. Svet Harvestelle je dovoljno interesantan da sam stvarno želeo da naučim kako funkcioniše i kako da preživim u njemu.

Vrlo spor ali lagan početak

Kao i mnoge farming igre, Harvestella ima vrlo spor početak. Tokom prva dva sata, vi će te ići kroz dugačak tutorijal koji će trajati nekoliko dana unutar igre. Svaki dan će te naučiti nešto novo. Jedan dan će te saditi useve i zalivati. Drugi dan će te skupljati materijal ili kuvati. Treći dan će te ići u vašu prvu borbu. Ovo je dobra stvar, jer igre poput Harvestelle obično imaju puno mehanika koje mogu vrlo lako da pretovare nove igrače. Svideo mi se ovakav tutorijal jer me je na miru naučio kako da igram igru. Harvestella je igra kroz koju ne treba žuriti. Poenta je da bez nerviranja polako prelazite iz dana u dan (dani u igri) i da polako napredujete kroz priču. Igra je takođe vrlo dugačka. Da biste prošli kroz glavnu priču, trebaće vam oko 40 – 50 sati, a ovo možete da udvostručite ako hoćete 100% završenu igru.

Ja sam se, lično, super proveo igrajući ovu igru ALI, to ne znači da Harvestella nema svojih problema. Harvestella ima GOMILU PROBLEMA!

Osnovna zemljoradnja

Ja sam igrač koji je odrastao sa Harvest Moon igrama, kao i sa novijim adaptacijama kao što su Stardew Valley ili Rune Factory. U današnje vreme, stvarno ima dosta farming igara i dosta igrača otkriva čari udobnih video igara. Ovo govorim zato što već imamo standarde kako farming igre treba da se odrade. Baš zato sam se čudio koliko je pojednostavljeno vođenje računa o vašoj farmi u Harvestelli.

Svaki dan vi se budite, žanjete ako nešto ima da se žanje, zalivate useve i pokupite šta ima kod ne-kokošaka i ne-krava. Zemljoradnja nikada ne postane mnogo kompleksnija, ma koliko vi unapredili svoju farmu ili alatke. U početku ćete imati vrlo malo polje ali čak i kada ga unapredite do najjačeg nivoa, i dalje će delovati malo kada bi ga poredili sa ostalim igrama ovog žanra. Useve ne morate da đubrite a nije strašno ni ako zaboravite da ih zalijete koji put.

Ne-krave ne morate da muzete niti da hranite. Same se hrane (ako ima hrane u silosu) i same se pomuzu. Ja se sećam u drugoj Harvest Moon igri na GameBoy Coloru gde, ako ostavite kokoške napolju, sve pobegnu i onda morate nove da kupite. A krave ako ostavite, naljute se na vas i ne daju mleko četiri dana, pa vi sad pazite. Ništa od ovoga nema u Harvestelli. Drago mi je što igra neće da nas prebukira sa obavezama ali, nekako mi fale. Sve obaveze na farmi možete da završite u roku od 1-2 in-game sata. Ovo znači da je farming u igri zapravo samo način da zaradite pare kako bi napredovali kroz glavni žanr ove igre, što je zapravo Akcioni RPG.

Generične borbe

Borbe u Harvestelli mi se nisu dopale. Izgledaju super, ali rade vrlo ofucano. Kada završite sa poljoprivredom, vi možete lepo da izađete sa farme i da odete u neku šumu ili tamnicu kako bi se borili protiv čudovišta. Harvestella koristi najosnovniji Hack and Slash tip igranja. Samo se zaletite na neprijatelja i udrite. To je to! Imate par specijalnih napada, ali se borbe uglavnom svode na ko ima jači napad? Imate vrlo malo taktike. Iako imate dash (da izbegnete napad) retko radi. Lock on je gotovo beskoristan jer neprijatelji brzo umiru a čim se malo odaljite, lock-on se ugasi.

Ono što je interesantno su sve pod-klase (jobs) koje možete da imate tokom borbi. Vi počinjete kao običan borac (fighter) ali kako upoznajete nove likove, otključavate i nova zvanja. Možete da budete Mag, Ubica, Kopljanik (Lancer), Muzikant i još štošta. U svakom momentu možete da imate tri klase i da ih međusobno menjate, čak i tokom borbe. Ovo znači da možete početi sa projektilima kao Mag nakon čega ćete se promeniti u borca i direktno napasti neprijatelje mačevima. Takođe ćete imati i svoje NPC pratioce. Oni mogu da rade dodatnu štetu neprijateljima, kao i da im privuku pažnju (I vrlo sam im bio zahvalan zbog ovog drugog).

Možete pomoću materijala koje sakupite da unapređujete oružja za svaku pojedinačnu klasu, kao i da se naoružate sa raznim prstenjem i naravno klopom za dodatnu štetu. Uprkos svim ovim interesantnim dodacima, borbe su i dalje vrlo generične. Nemojte, molim vas, očekivati Dark Souls ili Devil May Cry tipove borbe!

E sada, spremite se, mislim da ovakve borbe idu igri u korist! Zašto? Zato što su, izuzetno, lagane. Čak i da nikada niste igrali akcione RPG igre, teško je da ćete imati problem sa ovim borbama. Igra je napravljena da sa minimalno truda prođete kroz svaki izazov. Čak ni boss-evi nisu bili teški. Skoro svi su imali telegrafisane napada te sam lako mogao da izbegnem njihove napade. Iako mi se borbe uopšte nisu svidele, priznajem da mi je prijalo što sam mogao skroz da se opustim tokom njih. Dovoljno je bilo da malo unapredim oružija, izaberem tri klase koje mi odgovaraju i lagano prolazim kroz igru.

Mali ali živahan svet

Ono što je Harvestella odlično odradila je što je napravila živahan svet za pamćenje. Iako igra ima svega pet malih gradova i nekoliko tamnica, napunjeni su do vrha sa questovima i stvarima koje treba pokupiti. U prvih par sati, nećete imati mnogo šta da radite po gradovima. Ali nakon 15 sati igranja, nećete moći da uđete u grad i ne vidite bar dva nova questa. Glavnih quest se uglavnom odvija gde vi putujete po svetu od jednog kristalita do drugog i ubijate monstruma koji tamo pravi nevolju. Svaki kristalit je tamnica sama za sebe. Iako mi se borbe nisu svidele, tamnice su lepo odrađene. Svaka tamnica, recimo, ima prečice koje možete da otključate tako što popravite merdevine sa dalje strane.

Takođe imate i zidove za koje vam trebaju bombe kao i materijal koji samo možete naći u određenim tamnicama. Takođe, nemojte očekivati da ćete uspeti da prođete kroz tamnicu na brzinu. Za svaki prelazak će vam trebati nekoliko in-game dana. Ne brinite, pošto imate već pomenute prečice, kao i teleporte da još brže pređete delove koje ste prošli.

Side questovi su takođe lepo odrađeni. Dosta njih će imati priču samu za sebe. U jednom questu naći ćete ukletu kuću gde je nekada živeo jedan plaćenik a u drugom questu upoznajete baš tog plaćenika i pomažete mu da se vrati kući. Ovakvi questovi, ne samo bogate svet Harvestelle, nego i daju dobre nagrade. Svaki vaš NPC saputnik, takođe će imati questove i svaki koji rešite doneće vam bolji odnos sa saputnikom. Ako sakupite maksimalan broj ovih poena, možete čak i da ih zaprosite.

Dobra ti je ova farma samo je malo ružna!

Već sam se žalio kako mi fali je pravljenje karaktera toliko osnovno ali to je samo jedan od mnogih problema kad je reč o prezentaciji. Nakon pravljenja kreatora možete da birate jezik za titl i govor. Govornog jezika NEMA! Ono što imate u igri je dobacivanje!

Kada ste na farmi ili u tamnici, NPC likovi će vam dobacivati Dobro jutro! Pazi na neprijatelje! Hajde pojedi nešto! I slične stvari. Sve ostalo u igri je titlovano. Sve cut-scene su takođe titlovane i stvarno mi je bilo teško da se udubim u igru zbog ovoga. Pretpostavljam da je za igru planirana glasovna gluma ali da je Square Enix, u poslednjem momentu, odustao od nje ali su zato ostavili to dobacivanje.

Što se tiče grafike, igra stvarno nije ništa posebno. Građevinama i prirodi nedostaju detalji i da rezolucija nije lepa, rekao bih da je igra napravljena za PlayStation 2. NPC karakteri u selu koriste iste modele da izgleda kao da u svakom gradu žive samo blizanci i trojke. Jedino što lepo izgleda u igri su glavni likovi.

Muzika je vrlo lepa. Teme u gradovima kao i teme na poljanama dosta podsećaju na Square Enixove RPG igre, što je gotovo uvek dobra stvar.

Rodilo je ove godine!

Kako igrate Harvestellu, stvarno ćete primetiti da napredujete. Njiva će vam postajati veća, životinje će vam davati bolje proizvode a vi ćete od tih para moći da još više napredujete. Stvarno je lep osećaj kada konačno skupite dovoljno novca i materijala da završite unapređenu štalu i da od dodatne zarade konačno unapredite mač na maksimalni nivo. Srce mi je zaigralo kada sam kupio ne-konja i kada sam lagano prešao pola mape, za koju mi je pre trebalo skoro ceo in-game dan. Lepo je i videti kako cveta veza između vas i nekih sporednih likova. Kasnije u igri, otklučavate još malih vila koje vam daju dodatne zadatke. Kako završite ove zadatke, dobijaćete mikro pogodnosti za svoju farmu kao što su brže oranje, bolje useve pa nekada i nove klase.

Ono što mi se svidelo u Harvestelli je što se pare teško zarađuju pa sam morao da tražim druge načine osim prodaje žetve. U svakom gradu je bio restoran koji je naplaćivao za novo kuvano jelo, questovi su mi davali dodatnu zaradu a nije bilo loše ni upecati po koju ribu kada nema šta drugo da se radi. Ne mogu sve farming igre da naprave dobar tok napredovanja kroz igru, ali Harvestella je baš to uspela.

Harvestella je zarazna

Farming igre su poznate po tome da su zarazne. Jednostavno, kada treba da se brinete o farmi i da svaki dan pomalo napredujete, sati (pravi sati) mogu da se pretvore u dane (prave dane). Harvestella osim što ima zaraznu zemljoradnju (iako nije mnogo napredna) dodaje i lagane borbe koje, takođe, mogu da postanu zarazne (iako su monotone). Međutim kada se ove dva žanra spoje i kao fil dodamo jednu solidnu priču, Harvestella može da bude stvarno zarazna igra, čak i sa svim svojim nedostacima.