FIFA 23 (2022)

Došlo je čuveno doba godine narode, momenat kada nadaleko poznata sportska franšiza Electronic Artsa dolazi na naše sisteme sa punom torbom obećanja i poboljšanja. Neki od nas se nadaju da je možda Deda Mraz iz Redwooda u Kaliforniji darežljiv i da želi da nam pruži nešto novo. Znajući EA, skepsa je sasvim opravdana ali ako zažmurimo na jedno oko možemo videti sitna poboljšanja koja se stidljivo pomaljaju ispod čeličnih vrata Surprise Mechanics sistema. Iako na godišnjem nivou želim da prisustvujem istinskoj revoluciji – gorka pilula je uvek tu. Ista igra sa minornim poboljšanjima koja svima aktivira dugogodišnji PTSD a to je navođenje svih sistema na ili ekstremno voljeni ili žestoko omrznuti mod Ultimate Team.

Budimo realni, koncept je veoma jasan i poslovni model takođe. EA je uporan u zamisli da gura ovaj sistem jer im očigledno donosi veliku količinu para. Poštujem ljude koji vole ovaj koncept i žele da se oprobaju u pravljenju najboljeg mogućeg tima i spremni su da za to daju basnoslovne pare pohlepnoj kompaniji i stoga neću forsirati analizu Ultimate Team moda koliko god bio protiv njega. Upropastio mi je jednu od dražih igara iz detinjstva ali za tako nešto ovde sada nije ni vreme ni mesto. Spremite vaše novčanike i halotansku anesteziju jer je vreme za otvoren operativni zahvat i ove godine. Da li je u pitanju prihvatljiva poslovna investicija takoreći? To ću prepustiti fanovima neka odluče ali smatram da u ovo doba „krize“ i nesigurnih prihoda sigurno možete potrošiti novac na nešto mnogo bolje ili kupiti igru u koju ćete skucati isti ili veći broj sati kvalitetnije zabave. Ne mogu da se otmem utisku da je sve upereno na to da se igrač natera na „konzumaciju“ Ultimate Team moda. Trudio sam se da ga zaobilazim u širokom luku tokom ovih nekoliko dana ali gde god da zagazim uvek je bilo nešto što mi je skrenulo pažnju da treba da se „OPROBAM U NAJBOLJEM MODU KOJI TA IGRA IMA DA PONUDI“. Nešto slično kao blistave reklame na ulicama Las Vegasa. Samo što ti lopatom ne sipaju u glavu šta treba da uradiš da bi imao „full i nesvakidašnje iskustvo“.

Kada to stavim na stranu i kada obrišem mulj korporativne pohlepe, postoje neke razlike koje su male ali dovoljno primetne u ovogodišnjoj verziji. Nažalost ne mogu ih nazvati poboljšanjima ali definitivno u duelima jedan na jedan tokom utakmice mogu se osetiti promene. Driblanje koje je bilo kamen spoticanja većini casual igrača je sada blago zakomplikovano i ne oslanja se isključivo na kontrolu preko levog analoga. Brzina duela je ostala ista što je dobro dok je kontrola lopte još više prepuštena korisniku i moraćete da se uvežbate žestoko da bi driblinzi izgledali upola atraktivno. Svaki start na loptu sada deluje još tvrđe ali se ne dešavaju preterno često od strane AI-ja tako da se utakmica ne prekida svake sekunde zbog izvođenja kaznenog udarca. Potezi poput preskakanja protivnika posle neuspelog starta ili prolazak pored igrača je sada još bolji tako da će statistike vaših pulena u timu imati još veći uticaj. Kao što je čuveni trener Limeni uvek govorio: „Marko nađi igrača!!!“ i to se ove godine u FIFA 23 zaista i dešava. Ako dobro postavite formaciju, dovoljno je da se malo izdvojite sa adekvatnim igračem, napravite pas u prazno polje i AI će već krenuti ka lopti. Cela situacija ne garantuje gol ali je prijatan osećaj kada sopstvenom veštinom napravite momenat koji je vredan derbija u Ligi Šampiona.

Tehnologija kojom se EA developeri diče od prošle godine – Hypermotion je sada došla do verzije 2. Iako deluje kao revolucija na papiru, u praktičnoj primeni ne donosi nikakve značajne razlike. Tesna kontrola lopte tokom duela deluje kao sjajna zamisao ali u praktičnoj primeni ima svojih mana. Ne smem da zaboravim najveću novinu u ovogodišnjoj iteraciji FIFE a to je Powershot udarac. Bitni atributi kod igrača za uspešno izvođenje su: Shot power, Finishing, Longshot i Composure. Svaki powershot povećava agro protivničkih defanzivaca tako da možete stvoriti perfektne situacije za fintiranje i pas u prazan prostor čime se stvara prilika za postizanje gola. Tokom izvođenja povećava se zoom kamere na igrača što dovodi do smanjenja preglednosti i kvarenja imerzije ali verujem da će se velikom broju ljudi ovo svideti. Ovaj potez zahteva dosta vežbe ali osećaj je sjajan kada se zatrese protivnička mreža.

Velika je greota kako bi naši stari rekli što Career mode nije više u fokusu developerskog tima. Bilo je nečega posebnog u tom modu. U ovogodišnjoj iteraciji možemo da vidimo da nema značajnijih poboljšanja u odnosu na prethodnika osim sistema transfera igrača. Transferi su sada mnogo bitniji zbog novčane stavke – da prodate skupo a kupite jeftino. Svaki transfer ima svoju ocenu pa je i donošenje odluka lakše i možete brže proceniti da li se dogovor isplati ili ne. Vizuelni deo je ostao isti tako da su tu i dalje kratke cut-scene sa novopridošlicama koje prolaze sistematski pregled i rade promo snimke.

Na kraju šta reći osim da je ovogodišnja FIFA kraj jedne duge sage koju je EA imao sa čuvenom sportskom organizacijom. Pošto uskoro prelazi na novo nakaradno ime EA Sports FC, ovaj model na koji smo navikli prestaje sa radom i postaje skoro pa live service. Možda ćete zadnji put imati prilike da uzmete fizičku kopiju FIFE u ruke i da je stavite na svoju policu sa prošlim izdanjima. Pošto se žestoko oslanja na F2P modele igranja i seasonal pass-ove, mislim da je red da se FIFA jednom za svagda proglasi Live Service igrom i da ode tamo i da se više nikada ne vraća. Osećaj sportske couch play igre je ovde odavno nestao dok online leaderboard-ovi pršte od bačenog novca i kompetitivnog adrenalina. Samo će vreme reći šta će se desiti dok stara sećanja blede. Good bye FIFA, we knew you well.