FIFA 17 – Kompletna recenzija

Poslednjih par godina je poprilično jasno da je postojala samo jedna fudbalska simulacija na tržištu, i to je FIFA. Pro Evolution Soccer je držao primat najbolje fudbalske igre par godina srednom 2000tih, ali posle 2006. godine njegova slava se topila dok je FIFA polako vraćala stari kvalitet koji je krasio sredinom 90tih. 2016. godina je trebalo da bude poprilično zanimljiva za fudbalske simulacije, PES je najavio ozbiljan povratak, velike promene i još mnogo toga, dok FIFA fura svoj fazon i uvodi po nekoliko promena na godišnjem nivou. Čelnici EA Sports-a su ove godine uradili apsolutno isto kao i do sada, par promena, od čega je najveća promena grafičkog engine-a.

FIFA se proteklih nekoliko godina utemeljila na vrhu kao najbolja sportska (da, generalno) simulacija na tržištu. Pored običnih modova, osmislili su i famozni FUT koji deluje na mozgove igrača kao najgora droga, Pro Clubs gde možete igrati u ulozi samo jednog igrača na terenu, kao i Online Seasons koji je ujedno i najigraniji online mod u FIFA igrama proteklih godina. Okej pored “srceparujućeg” i “gejmpadlomujućeg” FUT moda, što ne računamo da je uopšte mod, već praktično način života. Ono šta EA radi već par godina je apsolutni fokus na Online komponentu igre. Toliko su unapredili i savršili taj deo, da prosto ne postoji ni jedna sportska igra koja može biti imalo konkuretna. Utakmice bez laga, brzo nalaženje protivnika, odlična raspodela po divizijama i matchmaking system (mostly) su neke odlike koje konkurencije nemaju. Sve je to već nekoliko godina bilo spakovano u odličan Infinite Engine, specijalno napravljen za sportske simulacije. Ove godine EA Sports je odlučio da napravi korak u napred po vizuelnom planu i uskočio je na Frostbite Engine voz koji osvaja apsolutno svaku EA igru, od pucačina, preko vožnji pa evo i do sportskih simulacija.

Najveća novina po pitanju modova igranja je The Journey mod. Uskačete u kožu tamnoputog igrača pod imenom Alex Hunter, i na vama je da napredujete i dostignete najveće visine u Premijer Ligi. Ovaj mod za razliku od svih ostalih najviše liči na RPG igru. Tu je odabir odgovora prilikom svake novinarske konferencije, raspoređivanje iskustva na određene osobine koje su vama bitne kao igraču, borba sa drugim saigračima oko prve postavke tima, odnosi sa trenerima, medijima pa čak i fanovima! Sve je to ispresecano odličnim cut-scene-ovima koje što više pokušavaju da dramatizuju napredak jednog mladog, perspektivnog igrača u koga svi sumnjaju, do najveće zvezde. Mod jeste zanmljiv, ali ima kraja, nekako ne dozvoljava unlimited igranje kao što smo mogli da očekujemo, haranje evropom dok ne okačite kopačke o klin. Sa jedne strane, ovaj mod bi totalno mogao da se nazove Jamie Vardy The Game! Ko ne zna o čemu pričam, Google it!

Prebacivanje na novi grafički engine za jednu anualnu igru može da predstavlja poprilično veliki problem. Upravo zbog toga EA je uradio bukvalno prebacivanje skoro cele mehanike, skoro svih animacija iz jednog u drugi engine. Pokreti, animacije, facijalne ekspresije i sve ostalo izgledaju “skoro” identično kao u prošlogodišnjoj igri. Naravno samo par animacija koje bi verovatno vodile do krešovanja igre su ili izvedene ispočetka ili prerađene kako bi “legle” na “novi” Frostbite Engine. Ali zato, grafičke mogućnosti FIFA igre su ogromno odskočile od prošlogodišnjih standarda. FIFA je i onako bila igra koja je najbolje prenosila atmosferu sa stadiona na monitore/televizore, ali sa Frostbite-om i volumetric lightingom, post processing efektima, aktivnim motion blurom, sve je to podignuto na jedan neverovatan nivo. Ove godine su naravno svi klubovi iz Premier League dobili svoje, licencirane stadione. Apsolutno svaki stadion dočarava atmosferu kao na TV prenosu. Okej to je jedna stvar, ali najbolje u svemu tome što zbog mogućnosti novog Engine-a, kolorit tribina, refleksije reflektora na stadiona, trave na terenu, šare kao i najsitniji detalji baš doprinose da svako sportsko zdanje izgleda kompletno drugačije i daje drugačiji užitak. Naravno ponovo da neke “vremenske nepogode” izgledaju bledo u odnosu na stvarnost, ali hej! pa u kojoj igri je apsolutno sve savršeno!

Stvar koja nas je stvarno razočarala su modeli lica igrača. Naravno svi megapoznati fudbaleri su perfektno odrađeni, ali neki “manje” poznati kao na primer u većini italijanskih klubova, face nemaju veze sa životom. Ovo se možda prvi put desilo u ovogodišnjem izdanju. Sa druge strane, plus za premijer ligu je to što su ubačeni svi treneri klubova, ša čak i licencirani! Murinjo je tu, možete ga hejtovati i u igri sada, a tu je njegov poznat “I don’t give a fuck” pogled i totalno “uptight ass” ako bi ga ocenjivali po hejterima. Mislim izbor da se obradi Premijer Liga je logičan s obzirom da su sada tamo i Pep Gvardiola, Jirgen Klop, Murinjo, Klaudio Ranijeri, Antonio Konte… Da fali im samo Anćeloti i Mihajlović :D.

Gej-mplej.

Bacimo se na ono šta čini FIFA igru toliko dobrom simulacijom fudbala svih ovih godina. Moramo ponovo napomenuti, prelaskom na Frostbite nije bilo toliko mesta i vremena za unapređivanje ili osakaćivanje postojeće mehanike. Uglavnom su tu tweakovi, zatezanje nekih dugo poznatih problema i tako dalje. Najbitnije je to da je FIFA zadržala fluidan i zarazan gameplay i naravno totalno kompetitivan. Poslednje dve FIFA igre su imale taj osećaj “flipera” koliko se dobra igra oslanjala na kratke pasove. Ukoliko bi birali neki od vodećih klubova evropske scene, mogli ste da budete nezaustavljivi ukoliko se oslonite na agresivnu, brzu pass igru. EA je osakatio taj deo, tj oduzeo igračima mogućnost da budu toliko superiorniji ukoliko se odluče samo na jedan način igranja. Sa druge strane, gameplay i mehanika se ponovo najviše oslanjaju na dva atributa igrača – pace i snaga, tj izdržljivost. Pace – reč koju igrači FUTa obožavaju, definiše brzinu i veštinu igrača na terenu, explozivnost, okretljivost i sve ostalo. Iako imamo atribute koje definišu i to, zaboravite na sve, SAMO GLEDAJTE PACE! Naravno, snaga je isto jako bitna, toliko da na netu već postoje članci o FUT timovima koji su samo napravljeni od jakih igrača i brzonogih, kao i njihovom duelu. Ukoliko budete ikada igrali sa protivnikom koji nije vešt u odbrani, može imati i poznati italijanski zid Chiellini-Bonucci-Bazargli na čelu sa Buffonom, neće vam pomoći ukoliko imate Fabian Castillo-a iz Trabzonspora! Sweet sweet irony. Just for your info, Castillo ima 93 Pace, mali je brz i neuhvatljiv i ljigaviji je od sline u ovogodišnjoj FIFA igri. Pošto je odbrana i dalje najteži aspekt igre, većina igrača se i dalje oslanja na AI da pokriva igrača sa loptom dok vi pokrivate prazan prostor kako bi presekli koji pas, ako ste imalo vešti i brzi u prstima.

Zbog promene pass igre, FIFA 17 vas tera da razmišljate malo drugačije, da se oslanjate na neke druge kvalitete igrača i naravno tima (ne to nije držanje R2/RT do iznemoglosti). Driven pass/long pass/through pass dobija potpuno novu i bitnu ulogu u mehanici igre. Bez ovih dodavanja je nemoguće da igrate sa dobrim protivnicima. Naravno tu je nezaobilazno građenje lopte, spora i strpljiva igra. Fudbal jeste pre svega taktička igra. FIFA izgleda kao nekontrolisani haos neukom posmatraču, ali svako ko prati ovu franšizu dosta dugo zna, ZNA, da je FIFA mnogo više od toga. Strpljenje je glavna vrlina ove igre, ne trčanje, ne lomljenje kontrolera niti ništa drugo. FIFA najbolje rezultate daje ukoliko vi kao igrač kontrolišete sve fudbalere na način na koji Pirlo igra fudbal. Totalno opušteno, da vas totalno boli za sve oko vas, da imate dobar pregled igre, i magiju u nogama kada su kratki i dugi pasovi u pitanju. Nije poenta da dođete do gol aut linije, već da postignete gol i nebitno je koliko vam je vremena potrebno. Lopta ne mora obavezno da ide unapred, i to je prosto lepota ove igre, pronaći manu u odbrani vašeg protivnika i iskoristiti taj manjak koncentracije u datom trenutku. Osećaj pobede je neverovatan nakon toga.

Pored toga, promenjeno je još nekoliko segmenta igre gde će vam trebati navikavanje. To se ne oslanja specifično na gameplay već na uvode igranja. Izvođenje kornera je drastično promenjeno, kao u neku ruku i slobodnih udaraca. Poenta tih promena je da igrač ima veću slobodu i izbor prilikom izvođenja, ali na početku će vam delovati kao totalno nepotrebna stvar. Penali su PONOVO doživeli promenu. Strelica koja se aktivira pomeranjem desnog analoga na gore i tek onda centriranjem i određivanjem jačine šuta (da moramo objasniti jer igrači često ne znaju), ne samo na početku, već i iskusnim igračima predstavlja frustrirajući deo igre. Čak i u višim Online divizijama, često ćete naići na igrače koji pojma nemaju kako da izvedu penal.

FIFA 17 dolazi sa manama koje su slične kao i u dosadašnjim izdanjima. Lopta često neće da sluša. Ne ide od noge do nogu, igra u nekim trenucima, baš kada igra odluči, izgleda kao dobacivanje nesposobnih klinaca na livadi. Sto postotne šanse ovde to nisu. Daleko da je FIFA 17 nešto kao loto, ali nekada se desi da promašite čist zicer, okej ne nekada, ne često, ali dešava se. Što bolje poznajete svaki apsekt mehanike FIFA igre, to ćete na manje ovakvih problema nailaziti. Sa druge strane, nekada ste prosto nemoćni da bilo šta uradite po tom pitanju. Programeri koji rade na FIFA igri već godinama nas ubeđuju kada ih sretnemo na Gamescomu da ne postoji skripta koja određuje unapred pobednika ili koja daje osećaj tog rubber band efekta. Da objasnimo: da li ste ikada imali osećaj da pobeđujete 1:0 i onda u poslednja 2 minuta on vam zabije 2-3 gola, totalno ni iz čega i odnese pobedu? I ne, to nije manjak koncentracije niti ništa drugo, već kako igra funkcioniše. Programeri nas ubeđuju da to ne postoji u igri, ali nemoguće je da se godinama dešava ista svar bez ikakvog razloga. Nekada i ako imate 20 šuteva, protivnički golman će biti mešavina Buffona, Nojera, Kana, Baie, Šmajhela, Ćilaverta i odbraniće apsolutno sve, preseći svaki pas u napadu itd itd, dok će on iz 2 šuta dati tri gola. Okej ovo se ne dešava toliko često, ali kada se desi, budite blagi prema TVu i gamepadu. Još jedna mana je očajna igra protiv AIa. Jednostavno je loša i često imate osećaj da postoji neki input-lag. Da u offline modu igranja, što je zaista čudno, ali hvala bogu nebitno za FIFA igru jer je sav akcenat stavljen na kompetitivno igranje protiv drugih igrača. Ako ništa drugo, sve lepo funkcioniše u The Journey modu.

FIFA 17 je još jedna godišnja igra u franšizi koja samo promeni kopačke na poluvremenu i izleti na tržište krajem septembra. Jel da? E nije! FIFA 17 kao i dosadašnje igre u serijalu donose toliko promena da vam je potrebno malo vremena adaptirati se na njih, malo više da ih savladate, i onda još više da masterujete i budete najbolji. Daleko je ovo od reizdanja kao neke druge igre, ali običan igrač koji odigra 10tak utakmica godišnje to sigurno neće primetiti. Stvar je u sitnim stvarima koje čine ovaj fudbal fantastičan, isto kao i u stvarnosti. Jeste da, mnogo bi više voleli da vidimo veći broj promena na godišnjem nivou, ali za sada je i ovo dovoljno jer još uvek ne postoji konkurencija koja može da ih natera na takav korak. Verovatno neće postojati sve dok se 2K Sports ne uključi u trku.

You hate it or you love it, but you can’t live without it – Kratak opis FIFA igre.