Far Cry 5 (2018)

Far Cry serijal je imao zaista interesantan put, od svojih PC početaka do jedne od najvećih multiplatform franšiza firme UbiSoft. Ne toliko davno jedan jako cool lik je na nekom drugom sajtu pisao o istorijatu ovog serijala. U današnjoj industriji jasno je da svaka veća firma ima svoje cashcow naslove koje bez greške izbacuje u redovnim intervalima, pa je tako FarCry donekle upao u tu kategoriju. Francuzi ipak sa nekim kraćim pauzama i spinoff naslovima malo produžuju ovaj ciklus, tako da kada je naslov sa brojem u imenu na redu nema sumnje da je big deal u pitanju. Treći deo Far Cry-a definisao je ovaj serijal, i od tada Ubi je bez izuzetka koristio taj recept u nastavcima koji su sledili. Nažalost ovaj koncept je rabljen do te mere da su stvari delovale kao blatantni copy paste. Promenićemo okruženje i negativca, ista premisa i mehanika ostaju. Šta radimo ovog puta? Himalaji? Ok, javite štanc studijima širom sveta da krenu da štancuju tematske asete. Praistorija? Nema frke, promenićemo malo mapu, neće niko da izvali! Četvorka i Primal su bez sumnje sjajne igre, na kojima su mnogi talentovani ljudi radili, ali teško je zanemariti štancerski bezdušni vibe koji nose sa sobom. Poput sezonskih burgera u McDonaldsu sastavljenih od već postojećih sastojaka, Far Cry, a i mnogi drugi Ubi naslovi jednostavno imaju taj isti ukus. Neko ga voli, neko ne.

Far Cry 5 je od kada je najavljen uspešno privukao pažnju pre svega zbog svoje tematike. Fokus grupa u Ubisoftu je dugo razmišljala, šta plasirati današnjim gamerima? Dali smo im Blood Dragon-a, totalno trendi, imali su i kameno doba… šta još ponuditi u današnje vreme borbi za socijalnu pravdu? Šta bi moglo da bude šatro kontroverzno dovoljno a opet privlačno igračima koji neće shvatiti temu ironično ili kao socijalni komentar. Ideja do koje su došli je Far Cry smešten u sadašnje vreme. Ruralna Montana, prepuna okultnih rednecka zapravo je idealna tematika u doba vladavine predsednika Trumpa da jednim udarcem zadovolji i levu i desnu stranu.

Gospodin Joseph Seed, sledeći u nizu ludih Far Cry negativaca, predvodi Eden’s Gate kult koji navodno treba da zaštiti ljude Hope County-a od neizbežnog kolapsa civilizacije, smaka sveta itd. U suštini u pitanju je militantna sekta koja na nasilne načine pokušava da pridobije sve stanovnike svog okruga, a svoje članove uspešno izoluje od ostatka sveta. Ovakve akcije naravno nisu prošle neprimećeno i igra počinje sa pokušajem Seedovog hapšenja od strane US maršala. Igrač preuzima kontrolu bezimenog zamenika šerifa koji asistira u akciji, i nakon što pokušaj hapšenja sektaša naravno pođe po zlu, akcija sastavljanja pokreta otpora i oslobađanja Hope County-a može da počne.

Za razliku od prethodnih nastavaka, vašeg lika možete detaljno definisati nakon kratkog uvoda tako da je moguće igrati i sa ženskim karakterom. Ne daj bože da neko ne ponudi tu opciju u svojoj igri ovih dana! Naravno sve moguće rase su prisutne takođe, a sektaši bez obzira na veoma rasistički izgled i ponašanje, bez problema u svojim redovima imaju ljude svih mogućih boja. Vrlo realistično! Sigurno su ljudi iz Ubisofta koji su boravili u Montani dve nedelje tokom planiranja igre sreli baš takve divne ljude širokih shvatanja, kako žive off the grid. I pre izlaska igre bilo je kontroverzi, kao i peticija sa obe strane… jedni su tražili da se od religioznih belih ljudi ne prave zlikovci, da se igra prebaci u Kanadu a da islamski teroristi budu negativci, dok su drugi tražili verovatno ženskog protagonistu i podjednaku zastupljenost svih rasa <3. Živimo u zaista sjajnim vremenima, i to se nekako najgore reflektuje u igračkoj industriji, čak više nego u Hollywoodu gde se realističan prikaz stvari provlači nekako kao “umetnička sloboda”. Ubi želi da bude kontroverzan ali zapravo ne baš, i to je ton koji se provlači kroz svaki momenat Far Cry 5. Poput ženskih crnaca nacista u CoD WWII, Ubi igra na sigurno, jer ovako velikoj promišljenoj kompaniji nije cilj da igra bude stvarno u fokusu napada SJW ekipe. Da autori budu vređani na Twitteru a svi ljudi koji kažu nešto u odbranu iste – banovani po forumima i izbacivani iz redakcija. Kada prihvatite činjenicu da je kontroverza oko ovog izdanja samo show, možete da sagledate šta ova igra zapravo ima da ponudi kao well… zabavna video igra.

Prvo što se primećuje je da novi Far Cry zaista izgleda dobro, baš kao u trailerima. Dunia endžin – modifikovani CryEngine koji pokreće igru, nikada nije izgledao bolje. Montana izgleda veoma živo, a kvalitet detalja i uopšte art direction su na neočekivano visokom nivou. Ubi je definitivno ovladao pravilnim sklapanjem slagalice od svih aseta na kojima je radilo čak pet različitih timova raštrkanih po svetu. Izvođenje je well… tipičan Far Cry, napucavanje od outposta do outposta, s’tim što igra ovoga puta daje malo veću slobodu igraču da sam kreira svoj put sa odsustvom preporuka kuda dalje ići. Kule koje otvaraju delove mape više ne postoje tako da je otkrivanje iste kompletno na igraču. Delove Hope County-a drže Seedovi heraldi, a kojim redosledom ćete ih oslobađati je takođe na vama. Uništavanjem sektaških uporišta u svakoj zoni omogućićete normalnom stanovništvu da se vrati na te teritorije. Na taj način otključavaćete dalje mogućnosti side questovanja i regrutacije saboraca što je totalno u Far Cry 2 fazonu. Kraftovanje opreme, životinje, vozila, sve se odvija po ustaljenom šablonu, tako da ako ste igrali makar jedan naslov od trojke pa na ovamo, osećaćete se kao kod kuće. Najveću promenu pored načina otkrivanja mape, doživeo je blago i leveling sistem a nešto više pažnje posvećeno je borbi sa hladnim oružjem – mimo toga sve je po starom.

Za završavanje osnovne priče nije potrebno više od standardnih 20-25 sati, ali sa metričkom tonom kvalitetno naštancovanih sporednih iskustava, prava je šteta protrčati kroz igru i propustiti sjajne momente kao kada tražite Trumpov pee tape (ako ne znate o čemu se radi bolje ne googlajte) ili quest gde za anualnu Mudijadu morate da odsečete testise biku.

Tu su i po prvi put sjajni co-op multiplayer, Far Cry 5 Arcade map editor kao i mnogi veoma blesavi tematski DLC paketi koji tek treba da budu objavljeni. Sve ovo u kompletu produžiće životni vek ovog naslova dodatno. Mikrotransakcije su tu, ali moguće ih je zaobići jer se fokusiraju uglavnom na vizuelne bonuse i ubrzavanje napretka. Srebrne poluge koje predstavljaju jednu od dodatnih valuta, koriste se za otključavanje cool oružja i odeće, a ako ih ne sakupite dovoljno u igri, možete uz pomoć vaše kreditne kartice. Ako mislite da niste dovoljno para dali Ubisoftu za igru i Season Pass, samo napred, recite da smo vas mi savetovali!

Far Cry 5 je moguće igrati na PS4, Xbox One i PC-u. Čak iako postoji podrška za (upscaled) 4k rezoluciju na pojačanim PS4 Pro i Xbox One X sistemima, nevezano za rezoluciju, iskustvo na konzolama biće ograničeno na bolnih 30fps-a. Verziji sa konzola ne nedostaje kvalitet slike, efekata ili detalja ali upravo zbog toga brzina animacije je morala da plati. Prava je šteta iskusiti ovako vizuelno atraktivnu i brzu igru sa tako ograničenom animacijom. Mnogo prijatnija animacija od 60fps-a i više moguća je samo na PC-u, tako da će ponovo najbolje Far Cry iskustvo imati samo najglasnija manjina gamerske zajednice. Ako vam igre iz ovog serijala nisu dosadile do sada, ili još bolje ako se istim niste mnogo bavili, probajte ovaj sjajan mashup najboljih elemenata prethodnih par Far Cry igara, Farming Simulatora i SJW noćne more – zabava je zagrantovana!