Fallout 4, jedan od heavyweight hittera jesenje sezone 2015, za kratko vreme (od najave na E3 konvenciji, letos) uspeo je da pobere pažnju velike igračke baze i da praktično ponovi, ako ne i nadmaši popularnost prethodnog Bethesda hita, Skyrim-a. Pored vampira, zmajeva i zombija, nekako je i postapokalipsa uspela da nađe svoje mesto na tronu popularnih tema, a Bethesda tim to svakako zna da unovči. Ovog puta, kao rezultat ne tako davne akvizicije, imali su i pomoć od ljudi iz ID soft-a, tima koji je svoju slavu osnovao na dočaravanju što boljeg first person shooter iskustva, praktično od rođenja istog žanra. U prvih par nedelja od kad igra postoji na tržištu, sve socijalne mreže su ispunjene raznim linkovima ka kojekakvim iskustvima iz igre (bizarnim, komičnim i sl.), modovi već uveliko kruže, a najveći streamer pornografskog sadržaja PornHub je prijavio ozbiljan pad u saobraćaju u toku noći kada je Fallout 4 pušten u prodaju. Da li je igra zaista toliko dobra?

Ako pitate nas, odgovor je delimično da. Razvojni tim se vidno potrudio da nam donese najbolje Fallout FPS iskustvo, i igra zaista puca od sadržaja. Dizajnerski tim se ozbiljno potrudio da načini svet unikatnim i da svaka lokacija ima “svoje ja”, i da se za razliku od Fallout 3, Skyrim i Oblivion-a ovde ne osećate kao da po pedeseti put prolazite kroz istu pećinu/vault/napuštenu železnicu. Ovo je prvi nastavak koji nas vodi na istočnu US obalu, preciznije, okolinu Bostona (popularno i ironično zvanu Commonwealth) i sam grad. Pored ogromnog autoputa koji šara celu mapu, nailazićemo na industrijsku zonu, oboreni jumbo jet, močvaru koja je preplavila čitava naselja, gradić izgrađen na bejsbol stadionu, galiju (da, galiju!) na vrhu solitera i jednu od najjezivijih zona do sad, glowing sea. I ovaj nastavak prati modu iz trećeg dela i ceo svet odiše ruiniranim retro futuristic tonom. Smatramo da se malo i preteralo sa konceptom Instituta, jedne od frakcija u svetu koji raspolažu toliko visokom tehnologijom da su uspeli da naprave androide (ovde ih zovu Synth) koji bez problema mogu neprimetno da žive među ljudima. C’moooon, u svetu gde jedva ima struje… Naravno, pored instituta, postoji još nekoliko frakcija, a svaka sa svojim ciljevima koji se kolju sa ciljevima drugih, jel’te. Tu su Minutemen, koji se zalažu za opštu dobrobit Commonwealtha, zli Institut sa zadnjim namerama, Railroad koji se bori protiv robovlasništva i za pravdu nad ugnjetavanim Synthovima i dobri stari Brotherhood of Steel koji teatralno uleće u Commonwealth da uništi sve što je ghoul, super mutant i synth. I vi kao prost činilac u celoj toj formulisanoj čorbi uticaćete na uspeh nekih od pomenutih frakcija. A odakle vi uopšte u svemu tome?

Ako niste pročitali naše prve utiske, da vam pomognemo malo. I vi ste poreklom iz Bostona, sa svojim supružnikom i skoro rođenim detetom živite u malom naselju na periferiji, 200 godina ranije. Da, dobro ste pročitali, igra počinje u doba pre katastrofe, i to koji minut pre. Naterani ste da užurbano bežite u najbliži vault. Kvaka kod ovog je što sadrži kriogenske komore gde svi stanovnici bivaju zaleđeni do prestanka katastrofe. U jednom trenutku se budite u komori i svedočite ubistvu vašeg životnog partnera i otmici deteta. Nemoćni da izađete iz zaključane komore, ponovo bivate uspavani, a budite se tek desetak godina kasnije, međutim kao da je samo minut prošao, a tu je žarka želja za osvetom i da se pronađe sin. Pomaže činjenica da ste odlikovani ratni vojni veteran…

RPG sistem je drastično podbacio u četvrtom delu. S.P.E.C.I.A.L je i dalje tu ali je modifikovan. Pored početnih 33 poena koje imate na raspolaganju da slobodno podelite, svakim stečenim nivoom iskustva dobijate novi poen koji možete da uložite u neki od glavnih atributa ili u neki od perkova. Perkovi pored toga što vam otključavaju nove mogućnosti za crafting podižu vašu preciznost sa oružjem, štetu koju nanosite i otpornost na protivničke napade. Ono što predstavlja najveći problem je što možete da podignete sve vaše atribute na 10 (nešto što bi bilo praktično neizvodljivo u prvom i drugom delu) relativno brzo, a pored toga ti atributi i ne utiču mnogo na samu igru. Dijalozi su svedeni na najosnovnije izbore i više nije bitno da kolika vam je inteligencija ili neki drugi atribut koji bi mogli da utiču na neke dodatne izbore. Nekako je sve razvodnjeno i prepušteno samom napucavanju sa protivnicima, koje je istini za volju poprilično unapređeno u odnosu na prethodne delove. Oružje je ovog puta ubedljivije, tu je recoil i zaista postoji različit osećaj u odnosu na oružje koje koristimo. Neprijatelji ovog puta nisu toliko statični, umeju da se povremeno kreću i da pucaju iz zaklona, kao i da vas obasuju granatama, a feral ghoulovi umeju da izbegavaju i metke(!) brzim saginjanjem i izbegavanjem u stranu. Ovde se najviše primećuju umešani prsti od strane ID softa, i hvala im na tome. Crafting je dovoljno komplikovan i dovoljno prost u isto vreme. Pored toga što morate imati određen stepen perk-a za određen tip craftinga, morate imati i određene sastojke. Sastojci se mogu naći u wastelandu na svakom koraku. Svaki inače neupotrebljiv predmet se može razbiti na određene sastojke i iskoristiti za crafting. Naravno, moraćete konstantno da žonglirate sa prostorom u inventaru i skupljanjem junk-a, jer ako se prenatovarite ne možete ni da trčita ni da koristite opciju fast travela. Dodatni užitak pruža činjenica da je svako poboljšanje koje izvršite nad oružjem ili oklopom vidljivo.

Element igre koji će vam drastično oduzimati vremena jeste izgradnja naselja. Svako naselje ćete moći da snabdete strujom, vodom i hranom, kao i odbrambenim elementima. Mnogi igrači su se na netu već pohvalili svojim izlivima kreativnosti, a možemo slobodno reći da ima veoma impresivnih kreacija.

Kroz igru ćete moći da vodite razne pratioce, od vašeg vernog psa Dogmeat-a koji će vam bezuslovno pomagati, do super mutanta. Pratioci su karakteri za sebe, a koliko im svojim ponašanjem idete pod konac, toliko će vas oni obožavati. Ukoliko zaradite maksimalno obožavanje, dobijate poseban perk koji više ne zahteva da taj pratilac bude uz vas. Neki pratioci će otključavati i nove questove. Ipak, vaš najverniji pratilac kroz igru je vaš PipBoy koji je zapravo interfejs za inventar, mapu, logove i statistike. Interakcija sa PipBoyem ovog puta je dovedena skoro do savršenstva, i kontrolama ćete lako dolaziti do potrebnih informacija, a ako vam ni to nije dosta, možete upariti vaš smart telefon sa igrom i tako će on glumiti vaš PipBoy.

Power armor je ovoga puta priča za sebe. Ne oblačite ga kao svaki drugi komad odeće, već ulazite u njega (ulazak je propraćen fenomenalnom animacijom rasklapanja oklopa i sklapanja). Dok ste u oklopu, više ne koristite PipBoy, već na interfejsu u kacigi imate sve informacije i možete da pregledate inventar, mapu i ostale informacije. Kao i ranije, power oklop vas mnogo bolje štiti od štete i radijacije, a pritom vam dozvoljava da skačete sa visina i da pri doskoku pravite štetu okolini propraćenu zemljotresom. Kada dosegnete određeni nivo craftinga, moći ćete da ugradite i jetpack (oh joy!). Naravno, nije sve tako jednostavno, oklop ima durability i mora da se povremeno popravlja, a pored toga napaja se fusion core-ovima koji se vremenom troše, pa se mora paziti da vam ne nestane “čorbe” usred bitke sa neprijateljem.

Questovi su takođe s većom pažnjom odrađeni, pa čak i ukoliko dobijete zadatak da nekom nešto donesete, na lokaciji će vas dočekati makar nekakva priča koja stoji iza te lokacije, kako kroz zatečeno stanje, tako i kroz raznorazne logove, holodiskove i poruke. Glavni quest nije toliko dobar kao u New Vegasu, ali je drastično poboljšanje u odnosu na druge Bethesda RPG naslove.

Sa tehničke strane, igra je mač sa dve oštrice. S jedne strane ovo je Fallout koji do sada ima najmanje inicijalnih bagova pri puštanju u prodaju, ali s druge strane za audio/vizuelni ugođaj koji pruža, jako slabe performanse daje na aktuelnim konzolama, a krivica leži u sada već daleko prevaziđenom gamebryo engineu. Igra ipak blista na PC platformi, gde se može izvući najlepša grafika i najbolje performanse. Ipak, ni tu nije stanje savršeno, i broj sličica u sekundi ume da opadne pri određenim, dosta detaljnijim lokacijama u odnosu na ostatak mape. Takođe, iako je manji broj bagova, oni su tu ipak prisutni u vidu glitcheva u enginu poput čudnih ponašanja ragdoll-a i ne pokretanja quest skripti kada treba (kada je učitavanje prethodno snimljene pozicije neizbežno). Grafika je fenomenalna, iako je prvobitno vladalo generalno razočarenje nakon odgledanih trailera. Dinamičko osvetljenje, animirana vegetacija i vremenske prilike svakako su pomogle da se svet čini življim. Zvuk je dovoljno dobar, i propraćen je kvalitetnim ambijentalnim muzičkim temama koje umeju da nateraju na jezu na pojedinim lokacijama, a za uplift tu je stari dobri radio (koji nažalost manjka sa novim pesmama, uglavnom su prisutne one iz prethodnih delova).

Šta reći na kraju, Fallout 4 svakako nije igra bez mana, ali ono što je neosporivo je da pruža veliki nivo zabave svim ljubiteljima igara otvorenog sveta. Možda bismo voleli da su dijalozi malo razrađeniji i da igra ima bar malecnu količinu duha prve dve igre (koje su po mišljenju autora, najbolje igre ikada :)), ali količina sati koje smo proveli u igri svakako ne ostavlja dovoljno prostora da budemo previše džangrizavi. Ukoliko smatrate da vas privlači sadržaj priloženog materijala, toplo vam preporučujemo da se i vi ove zime grejete uz Fallout 4.