Discounty (2025)

Svakodnevna kupovina u supermarketu je za većinu nas dosadna rutina. Odeš, pokupiš par stvari pokušavajući da izroniš iz mora rafova koji te prosto prizivaju da potrošiš pare iako ti ništa od toga ne treba. Kada izbegneš sve one pogane “komšije” i ostatak populacije i vratiš se kući prosto osetiš olakšanje. Da li je to posledica socijalne anksioznosti koju smo razvili par godina posle Kovida ili je u pitanju nešto drugo ali neminovno je da svaki taj “chore” koji smo programirani da radimo od malih nogu guši do krajnjih granica. Da ne spominjemo kada raspakujete kese vidite da niste kupili ama baš ništa bitno. Nema potrebe ulaziti u priču na temu monetarnog udara i svega što se dešava oko nas ali ova igra pokušava malo da nam na neki veseo način približi svakodnevnicu vođenja prodavnice robe široke potrošnje. Ne brinite ovo nije Lidl smulator ali ne luta daleko od koncepta koji poznati maloprodajni lanac forsira zadnjih X godina na teritoriji Evrope. Gaženje malih biznisa, popularne cene sa upitnim kvalitetom proizvoda su naš glavni MOTO. Za razliku od njih Discounty se vodi drugom filozofijom: „Ne ne, šoping nije rutina – to je borba za preživljavanje!“ Da li je u pitanju voz iz Pečenjevce ili piletina problematičnog roka trajanja, to je samo manja prepreka dok dolazite do svog cilja u ovoj igri. Iako na prvi pogled deluje kao “cozy” igra, developeri su uspeli da od običnog odlaska u market naprave nekakvo satirično iskustvo koje ima više tenzije u određenim momentima nego ozbiljna akciona AAA igra. Ha ha, da AAA segment i reč ozbiljno. U zadnje vreme ne idu baš u kompletu. Elem da se vratimo na temu, kada se završi ciklus tokom jednog menadžerskog dana uhvatite sebe da se slatko kikoćete dok gurate kolica i pokušavate da preživite popuste, konkurenciju i sistem koji kao da radi protiv vas.

Kao i sve cozy igre i Discounty počinje dosta jednostavno. Obreli ste se u gradu po imenu Blomkest. Veoma interesantno primorsko mesto sa lukom i industrijskim šmekom koje balansira na ivici provalije socijalne propasti. Mesto gde su žitelji gradivno tkivo same radnje u kombinaciji sa mestom i atmosferom koja odiše pohlepom i misterijama. Iako je upakovana igra u slatko pixel art ruho, postoji svojevrsni “prekrivač” preko celog zapleta i okruženja koji pasivno pokušava da prezentuje pritisak velikih biznisa na male privrednike i borbu u okeanu korporativnog moralnog izmeta. Nema potrebe za sekiracijom ovo nije od starta tako ali će vas radnja postepeno gnjaviti i uvlačiti u sebe. Da vidite koliko određeni ljudi mogu biti licemerni i kako će nam konzumerizam doći glave. Veoma pametna satirična postava koja nažalost neće naići na dovoljno razumevanja kod šire igračke populacije kojoj su Fortnite i FIFA osnova postojanja. Za ovo morate dostići određen status ciničnosti i “nagledanosti” da biste adekvatno primili ovu poruku koju Discounty šalje.

Populacija Blomkesta je u opadanju. Zbog svega toga i biznisi propadaju tako da vas tetka unajmljuje da umesto nje budete menadžer u supermarketu zvanom Discounty. Ok jasno je odakle je ime igre ali tokom cele ove priče primetićete da i dalje morate da se bavite osnovnim poslovima uređenja objekta, regulisanjem cena, nabavkom i što je najvažnije žalbama ogorčenih potrošača i zahtevima da rešite njihove probleme – ali za njihovu bolest nema leka. To je virus koji nas je obuhvatio sve i konzumacija sadržaja i robe je postala osnova života mnogih i na to jasno narativ cilja. Vremenom se odmotavaju klupka oko određenih likova koje ćete imati prilike da upoznate i počinjete da se pitate “Da li je sve ovo stvarno i da li je moguće da se ovo od mene zahteva?” Veoma interesantno izvođenje iako je sve obojeno šarenim i veoma dopadljivim pixel artom.

Vremenom se narativ prebacuje na istraživanje socijalne dinamike, kapitalizma i uticaja korporacija na život u malom gradu. Kako ćete pregurati ovaj mesec ili čak i ovaj dan kada se najavljuje određeni kontigent robe po veoma popularnim cenama koji će veliki lanci imati na lageru i koji nezadrživo dolaze i u vaše malo mesto. Setite se piletine…

Da biste uvek imali status lokalnog heroja morate zasnivati trgovinske dogovore sa lokalnim proizvođačima i maloprodajama da biste otključavali nove ili specijalizovane proizvode za vašu radnju. Kada postignete određeni nivo onda se prelazi na satisfakciju mušterija koja se ostvaruje stabilnim lagerom sa namirnicama koje su od važnosti za lokalnu populaciju. Što bolja prodaja naravno dolazi i veći bonus. Interakcije sa zajednicom se odvijaju tokom radnog dana i u periodu posle posla kada možete slobodno istraživati Blomkest. Na taj način razgovorm skupljate vredne informacije šta kome treba i počećete vremenom da primećujete da vam se stanovnici sve više emotivno otvaraju. Svaki kontakt pruža dodatno parče priče koja na kraju ne mora da ima srećan kraj. Dublja i mračnija priča čeka one koji žele da teraju ovaj naslov do krajnih granica i po tome možete primetiti da vršite progresiju kampanje. Ovako gameplay loop je krajnje jednostavan i donekle dosadan. Lokalna vlast ne pomaže ništa tako da od njih možete samo očekivati pretnje i komplikacije. Poznata priča zar ne?

Da nije sve crno gejmplej je odlično začinjen humorom u pravim momentima. Mnoge situacije su doterane do te mere da se graniče sa apsurdom i upravo to čini Discounty zaraznim. Likovi izgledaju kao karikature ljudi koje sigurno imate u svojoj neposrednoj blizini. Previše ambiciozni kupci koji zaboravljaju da su došli po hleb i mleko jer na kraju završavaju u obračunu zbog snižene Nutele. Nebrojano puta ćete imati priliku da raširite usta u ogroman osmeh kada vidite NPC-ja kako se zaleće u “protivnika” kolicima kao da gledate Mad Max film. Ima dosta referenci koje možda nećete spaziti na prvo gledanje ili igranje ali ko se potrudi naći će mrvice zadovoljstva na sve strane. Ako ste ikada imali “sreće” da idete u veliki trgovnski lanac preko grane, odmah će vam biti jasno koliko ova igra zapravo dobro parodira svakodnevnicu. Da ne zaboravimo sahranjivanje dečijeg biznisa sa limunadom. E to je bio šlag na torti!!!

Iako imamo dosta staža po pitanju igranja i rekli bismo da smo videli svašta, sa vremena na vreme se pojavi neki naslov koji može da nam donekle trigeruje tu radoznalost koju većina današnjih modernih i skupih naslova ne može. Jeste da nema grafiku AAA naslova i da je pixel art ali srce, ideja i šarm su tu koji itekako znaju da “probuše rupu” igrača i da mu pritisnu ogromno dugme zvano “RADOZNALOST”. E to je ona vrsta igre koja ne pokušava da se pravi pametna, nego te jednostavno zgrabi svojom originalnošću i ne pušta. Tera te da istražiš i da se identifikuješ ali u isto vreme spušta na zemlju igrača i samim tim “hladi” loop dok se opet ne pojavi “plot hook” koji efikasno tera radnju dalje. Danas toga nema u modernim medijima ali eto ova ekipa developera se potrudila da nam lepo prenese svoju ideju i donekle napravi zabavan satirični manifest.