Dead or Alive je stari legendarni serijal 3D borilačkih igara koji vuče korene sa samog početka ovog žanra, međutim kako je ovo prvi nastavak ikada objavljen za PC, podrazumevamo da dosta naših mlađih čitalaca nije ni čulo za isti i da im ovo nikako nije poslednja vec prva runda. Zbog toga jedna kraća lekcija iz istorije je sasvim prikladna.
Japanski gospodin Tomonobu Itagaki iz firme TECMO osnovao je davne 1995. godine svoj TEAM NINJA sa ciljem da napravi igru bolju od SEGINOG Virtua Fighter-a. Tako je nastao prvi Dead or Alive. Igra je postala hit na arkadama i kasnije je portovana na konzole iz tog vremena PSX i Saturn. Iako je to bilo na samom početku ere 3D borilačkih igara već je tada Itagakijeva vizija bila kristalno jasna – uvek imati maksimalno dobru grafiku i ženske likove sa ogromnim grudima koje se tresu prilikom borbe. Sve ostalo je uvek bilo na drugom mestu. Nastavak DOA2 se na arkadama pojavio krajem 1999. dok je tokom 2000. godine pre svega zbog svojih grafičkih kvaliteta korišćen za guranje Dreamcasta na američko tržište. 2001. godine Microsoft stavlja svoju šapu na TECMO i DOA3 postaje njihova ekskluziva i launch naslov za prvi Xbox. Grafika u DOA3 je bila toliko dobra, animacija toliko fluidna da je igra korišćena kao svojevrsni tech demo za novu konzolu apsolutno svuda. Ništa na PS2 pa čak ni na PC-u tada nije moglo da se poredi. I to je odprilike vrhunac relevantnosti serijala… pre svih Beach Volleyball spinoffova i drugih stvari koje radije ne bi spominjali. U svakom slučaju da se ovaj pregled istorije ne bi otegao u hronološki editorijal o DOA serijalu da ubrzamo stvari malo… Četvorka je izašla 2005. kao Xbox 360 ekskluziva ali sa mnogo manje pompe i značajnosti, a onda se desilo nešto skroz neočekivano. Gospodin Itagaki koji je u međuvremenu zbog uspeha svojih igara istripovao da je rock zvezda i postao suludi amerikanizovani japanac egomanijak, 2008. godine je napustio kompaniju, pa je zatim tužio… pa onda dobio definitivni otkaz zbog te tužbe.
Bez Itagakia na čelu Team Ninja mnogi fanovi su bili zabrinuti za budućnost njegovih franšiza. Zabrinutost se ispostavila kao skroz opravdana jer kada su 2012. izašli prvi novi nastavci Ninja Gaiden 3 i Dead or Alive 5, bilo je jasno da stvari nisu kao ranije. Pre svega peti deo Dead or Alive-a postao je multiplatform, objavljen paralelno za Xbox360 i PlayStation 3, bio je to prvi DOA naslov na Sony-evom sistemu nakon 12 godina. Standardni izgled likova koji se vukao još od drugog dela je skroz promenjen, Itagakijeve plastične anime lutke na naduvavanje zamenjene su sa mnogo realističnijim modelima.
Sistem borbe je usavršen i to u saradnji sa nekadašnjim rivalima SEGA AM2 studijom koji stoji iza Virtua Fightera… pa je tako i par likova iz ovog serijala našlo svoje mesto u ovom naslovu! Ipak i pored svih promena i dobre grafike DOA5 nije ostavljao utisak savršene ispoliranosti na kakvu smo navikli, tako da i nije najbolje prošao kod fanova i kritike. Zbog toga 2013. izlazi doterana verzija Dead or Alive 5 Ultimate, za iste sisteme, sa par novih likova, tonom DLC kostima i ispravki sa unapređene arkadne verzije i Vita porta… Mada ono što je najviše smetalo u originalu bilo je prisutno i dalje – poprilično slab performans na već zastarelom hardware-u. DOA igra sa lošim framerate-om jednostavno nije bila prihvatljiva. Tako da napokon stižemo i do naše večerašnje teme…
Dead or Alive 5: Last Round koji je upravo izašao za PlayStation 4, Xbox One i, neverovatno ali istinito, PC, uspešno ispravlja sve tehničke probleme jer sada igra prosto leti u full 1080p rezoluciji sa sjajnih zakucanih 60 frejmova u sekundi. Prošla generacija konzola nas je generalno navikla na niži i loš framerate u igrama tako da ovaj povratak podseća na neka bolja vremena za DOA a i igre na konzolama uopšte.
Novi grafički prikaz je obogaćen “soft endžinom” napravljenim da bolje dočara “mekoću” delova tela likova u igri (ok, ova rečenica je doslovan prevod TECMO-vog press release-a, I’m not making this up). Da, neke stvari se ipak nisu promenile. Ipak ovo je pre svega borilačka igra, i jednostavnost izvođenja je i dalje tu. Po jedno dugme za udarac rukom i nogom, jedno za zahvat i jedno za block/parry… i to je to na nekom površinskom button mashing nivou. Nije potreban prevelik skill da se arkadni mod pređe na najnižim nivoima težine, ali za one koje žele da se upuste u ozbiljnije masterovanje već od normal pa naviše stvari postaju opasno ozbiljnije (a iznad normala postoje hard, champ, true fighter, master i legend).
Story mod iz petice je tu u originalu bez ikakvih promena i dodataka, a ukoliko nemate save sa stare konzole koji bi preneli u ovu verziju igra nudi mogućnost da vam automatski otključa kompletan progress u story modu kao i sve kostime iz prethodna dva izdanja. Kad smo spomenuli kostime DOA je oduvek bio poznat po enormnom broju alternativnih kostima za sve (a najviše ženske) likove, Last Round nastavlja tu tradiciju i verovatno i obara neki ginisov rekord jer svi kostimi iz DOA5 i DOA5 Ultimate su tu. Tu je i kriminalno velika količina DLC kostima za koje će vam reklame iskakati u glavnom meniju igre, a za čije kompletno otključavanje treba dodati popriličnu sumu dodatnog novca. Prva verzija DOA5 je za razliku od svih prethodnika donekle bila umerenija po tom pitanju, kostimi su bili donekle konzervativniji. Ipak prostituisanje svih ženskih likova kroz sve moguće japanske fetiše se nastavilo punom parom kroz DLC i posebno kroz DOA5 Ultimate… a sa Last Roundom je samo odvedeno na još veći nivo. Dodajte na to da sada u opcijama postoje tri podešavanja za BREAST MOTION i shvatićete da ovom serijalu i bez Itegakija nema spasa.
Last Round sadrži DLC likove iz Ultimate izdanja i to su:
– Marie Rose (prvi DOA ženski lik u istoriji bez velikih grudi, tu je za weeaboo pedo fetišere predpostavljam)
– Nyotengu (ženska verzija DOA2 bossa Tengu-a, koju možete obuci u francusku sobaricu odmah)
– Phase-4 (Prototip Kasuminog klona koji se pojavljuje u story modu, ima svoj originalni set poteza)
A tu su i dva nova lika:
– Honoka (18y old japanska školska djevojčica koja koristi poteze drugih boraca)
– Raidou (Final boss prve DOA igre i Ayane-in biološki otac. Silovao je njenu majku. Sada je oživljen kao cyborg koji je izgubio sećanja. Da, ovo je zvanična priča.)
…a najnoviji set DLC kostima sadrži odecu koja se “troši” za vreme borbe. Kao što rekoh ranije – Nema spasa.
Svi likovi izgledaju sjajno i tokom borbe se prljaju, znoje, kvase… ali prilikom zoomiranja nakon završene partije, primećuju se stare teksutre koje su mogle biti popravljene u ovoj verziji. Teško je shvatiti DOA5 ozbiljno i ne gledati na sve kao na običnu fetiš igru kada najopuštenije postoji opcija da pustite samo animaciju nakon gubitka borbe, gde možete detaljno da izaberete kostim, frizuru, nivo prljavštine i znoja na modelu pa čak i dodate fetiš cvikere… i onda dobijete animaciju gde vaša customizovana heroina stenje prebijena i prljava na podu dok vi tražite najbolji ugao za fotografiju… ili radite KO ZNA ŠTA?!
Nema spasa.
Ipak ukoliko se ne budete bavili detaljnim ispitivanjem 3D modela oskudno obučenih DOA diva što vam igra svakako nudi i preporučuje, nećete primetiti veće mane u grafici jer je dizajn likova odličan, animacija veoma dobra a neke od pozadina zaista oduševljavaju i danas.
Ako zanemarimo fetiše i sve čudne dodatne mogućnosti koje igra nudi, DOA5: LR je svakako ozbiljan i veoma dobar 3D fighter, maksimalno nabudžena i popravljena verzija solidnog DOA5 od pre par godina. Poslednji nastavak serijala koji zapravo ima veoma dobru priču i razvijene likove, ali taj detalj ostaje skriven iza gomile soft porna i japanskih polu-ilegalnih boleština, rasut preko gomile nastavaka za čije kompletno praćenje bi vam trebala omanja kolekcija starih konzola. Ipak najveći kvalitet je u brzoj zabavi, tako da ukoliko želite zabavan 3D fight koji svako može da nauči da igra posle par rundi, bolji izbor za sada ne postoji na ovoj generaciji. Ako niste sigurni da je DOA5 za vas, možete skinuti i tkz. Core Fighters verziju koja je free to play i u kojoj imate pristup četiri osnovna lika a ostale možete da dokupite po želji.
Za kraj ako rešite da igrate igru na PC-u učinite sebi uslugu i nabavite gamepad ili dva… Takođe ne zaboravite na upozorenje koje je Team Ninja poslao PC gamerima koje glasi – ukoliko na Internetu osvane i jedan jedini nude hack za DOA5:LR ovo će biti prvi i poslednji DOA naslov ikada izdat za PC. “Master raso” vaš integritet je upravo stavljen na test!
Od šest giga igre pet giga su kostimi i engine za sisotres.