Kako bi započeli ovo putovanje, moramo zaboraviti na ukorenjene standarde u igračkoj industriji današnjice. Moramo zaboraviti na napucanu grafiku i teksture, realistične senke i šejdere, nepobedive i do zuba naoružane pozitivce, i tri puta jače ili (slabije) negativce, milione dolara ulaganja u igre koje se prelaze za nepunih šest sati, i vratiti se u prošli vek, tačnije u 1996. godinu, i osmotriti po prvi put rađanje novog iskustva začetog u zemlji izlazećeg sunca. Izdavačka kuća Capcom u saradnji sa horor entuzijastom Shinjijem Mikamijem izdaje igru pod nazivom Resident Evil (Biohazard na Japanskom tržištu), uvodeći survival element u horor žanr, efektivno bacajući senku na naslove poput Alone in the Dark, Sweet Home (koji neki i smatraju za začetnika survival horror žanra, a koji je takođe izdao Capcom 1989. godine) i Project Firestart, koji vuku korene još iz osamdesetih godina.

Resident Evil je od samog starta pružao doživljaj čiste jeze igraču, pa i posmatračima sa strane, konstantno ih držeći “na iglama”. Jednostavno, igra je bila unikat za to vreme, i krasio ju je neki filmski doživljaj pri igranju. Po izlasku, Resident Evil je uneo dobrodošlo osveženje u već ustajali žanr, za tadašnje uslove verno animirane 3D modele likova i prerendovanu 3D okolinu, kao i muzičku podlogu i zvučne efekte koji lede krv u žilama (setimo se samo škripanja pri otvaranju vrata). Iznenadni napadi raznih monstruma i zombija tada su bili toliko strašni i napeti, da su vam se i u prepunoj igraonici znojile šake i pozadina. Ali da ne bude da je sve u zombijima, krčanju i napadima panike – igra je imala i kvalitetnu priču iza svega toga. Veštački proizveden retro virus namenjen biološkom ratovanju i sticanju ogromnog kapitala prodajom zainteresovanim stranama, zla korporacija koja stoji iza svega, teorija zavere između kolega naučnika i policije, pomenuti zombi monstrumi i vila u sred mračne šume, na periferiji omanjeg američkog grada, koja predstavlja zajednički činilac prethodno nabrojanih elemenata.

RE

 

Atmosfera koja stvara klaustrofobiju i drhtavicu, mračni i uski hodnici i prostorije, mnoštvo različitih mozgalica i razbribriga, gomila mutiranog životinjskog carstva (za koji bi Kraš trebalo da izda poseban album). Tajne laboratorije skrivene na interesantnim mestima, zanimljiv arsenal oružja i različitih pomagala, mnoštvo zanimljivih i manje zanimljivih karaktera koji će vam ulepšati ili pokvariti boravak u staroj vili – sve je to krasilo ovo čudesno ostvarenje dok nisu počele da pucaju i kritike direktno vezane za izvođenje same igre. Sama glasovna gluma protagonista i likova na koje nailazite je toliko amaterski i neprofesionalno urađena da vam se želudac izvrne naopačke i dan danas (kada ponovo po hiljaditi put, poput nekih od nas, prelazite igru). Dialozi su toliko prosti i puni klišea da ih naučite napamet i nakon par prelaženja počinjete i vi da glumite likove dok recituju te složeno razložene rečenice, i prosto vam dođe da udarite pesnaju mutavom Beriju dok izgovara famoznu rečenicu ’look Jill it’s blood’ a ona bi na to dodala what is it Berry, is it blood. Oh man please!!

Ali dobro, postoji još par nebuloznih rešenja, poput preterano ograničenog inventara zbog kojeg ponekad morate da pređete čitavu sekciju vile ili okolnih građevina da bi ste ostavili nepotrebne a uzeli prekopotrebne stvarčice, kao i par tupavih scena koje imaju potpuno nepotreban ishod, a koje takođe zaslužuju par šamara – ali ‘ajde. to je ipak Resident Evil. Tu je i kamera sastavljena iz uglova i ne prati direktno igrača već vas stavlja više u neki filmski spektar, pa ponekad morate da nagađate gde je ko kada pucate. I nešto što većina mlađe generacije igrača od samog starta mrzi je nemogućnost pucanja i kretanja istovremeno, što proizvodi efekat bagrema sa pumparicom, koji se samo ukipi kada treba da ispali. Mogućnost pucanja i kretanja istovremeno je godinama kasnije ubačeno u drugom Capcomovom hitu Dino Crisis 2, vau, to je već nešto a?. Ipak sve te falinke su sastavni deo igre, i mi koji smo sada dovoljno zreli ne želimo zbog toga da joj ukaljamo ime, već na to gledamo kao na simpatičnu devojku sa odličnim atributima, ružnim donjim vešom i fiksnom protezom na zubima.

Malo i o samoj igri, dosta hvalisanja, pljuvanja i ostalih suvišnih rečenica, koje ionako nikog ne zanimaju ukoliko je istinski fan neke franšiže. Resident Evil počinje pravom filmskom špicom po uzoru na američke horor filmove gde, Alpha tim S.T.A.R.S specijalaca, ogranka policijske stanice Racoon Citija, biva poslat na zadatak da nađu Bravo team kome se gubi svaki trag nakon odlaska u obližnju šumu zbog glasina da ljudi nestaju po odlasku na izlet. Alpha team nakon sletanja helikoptera uviđa da u šumi nisu sami i da iz mraka vreba opasnost o kakvoj nisu ni sanjali i povlače se u obližnju vilu.

Priča koja stoji iza Resident Evila je prosta: multinacionalna korporacija pod nazivom “Umbrella corp.”, stvorena od strane vizionara i vrsnih naučnika, postaje leglo korupcije i pohlepe za moći. Nakon stvaranja T-virusa sve počinje da pada u vodu, i dok se njeni čelnici bore za prevlast i kontrolu, vi ulićete kao kec na desetku i služite kao zamorče za testiranje borbene efikasnosti mutiranih spodoba koje vrebaju na sve strane i nevoljno stvorenih zombija koji smoreno jure na vas u nadi da će se počastiti vašim mozgom i možda nekim udom.

 

Igra vas stavlja u hol velike stare vile Spencer Mansion i u zavisnosti od junaka koga ste izabrali počinjete avanturu. Na raspolaganju su vam dva lika: Chris Redfield i Jill Valentine oboje članovi elitnog odreda specijalaca S.T.A.R.S ekipe, koja je sada već desetkovana a na vama je da utvrdite situaciju, štetu koja je načinjena i pokušate da spasete ili pronađete članove svog tima koji su razbacani po vili i okolišu, i spasete živu glavu ako je to moguće. Scenario sa Chris Redfildom je dosta teži od Džilinog jer zahteva više izbegavanje neprijatelja ukoliko niste licencirani koljač jer vam igra ostavlja samo nož na početku pa dok naiđete na dostojno oružje napljuvaćete se majke zombijima koji vas lagano grickaju. U toku igre sa Krisom susrećete se sa jedinim preživelim članom Bravo tima Rebecom Chambers koja je medicinski stručnjak u svojoj ekipi (tj bila je pošto su svi iz njenog tima poklani u šumarku na proplanku), i koja će vam povremeno asistirati, a koju ćete čak i voditi u jednom delu igre. Scenario sa Jill Valentine je osetno lakši jer dobijate oružje na samom startu igre, da pravo oružje, utoku jee.. i samim tim imate zagarantovano lakše probijanje kroz hordu nemrtvih. Jill ima svog kolegu i vernog prijatelja Berija Burtona sa kojim deli sate inteligentnog čavrljanja dok obilaze veleletnu vilu i njeno imanje. Berri je naoružan magnumom 44 tako da nemajte straha glave će pucati kao tikve.

Životna energija tj. health je podeljen na Fine, Caution, Danger, Poison, Blead pa ćete na osnovu priloženih stanja nailaziti i na biljke koje služe za lečenje tih stanja, ključ je u pravilnom kombinovanju istih i dobijanju željenog efekta. Snimanje pozicije je klasik sam po sebi, nalazeći uljane trake i pisaće mašine sebi obezbeđujete nastavak igre nakon pogibije. Meni ili inventar koji se sastoji od šest slotova će vam zadavati muke kada budete shvatili da određeni predmet koji posedujete trenutno nema svrhu a onaj koji vam je potreban se nalazi na drugom kraju vile npr. Kako prolaze sati vaš nadređeni kapetan Albert Vesker će vam zadavati dosta muka u prelaženju jer shvatate da je on ustvari umešan u veliku zaveru koja stoji iza svega i da je zajedno sa William Birkinom zapravo i učestvovao u projektu modifikovanja T-virusa koji je i izazvao mutacije u vili i šumi koja je okružuje.

RE Platinum

U igri ćete obići više lokacija koje su specifične same po sebi a obuhvataju imanje Spencer Mansiona prepun raznolikih mozgalica poput sakupljanja odgovarajućih ključeva koji otvaraju određena vrata, zatim nekoliko vrsta amblema, kristala, baterija itd. Tu je sama vila sagradjena od strane bogatog vizionara, direktora Umbrele i tvorca prve verzije Progenitor virusa lorda Osvela E. Spencera koji je imao san da svojim otkrićima promeni svet na bolje, stvaranjem nove rase modifikovane ljudskih bića. Zatim Courtyard koji predstavlja dvorište iza vile i koje se sastoji od vrtova, bazena i sadrži raznolike mozgalice i koji vodi u Guardhouse. Guardhouse je koliba u kojoj su odsedali zaposleni koji su bili zaduženi za održavanje imanja a u kom sada obitavaju nakaze iz noćnih mora. Tu je Aquaduct, ogroman akvarijum sa lepim pitomim ajkulama i jos po neka tajna koja čeka da bude otkrivena. Od neprijatelja susretaćete se sa već pomenutim zombijima, mutiranim psima (dobermanima tačnije), Hunterima koji su neke verzije humanoidnih reptila/vodozemaca i koji spadaju u najteže neprijatelje, prebrzi i vrlo agilni a pritom opremljeni smrtonosnim kandžama, zatim džinovski pauci i njihova kraljica, mutirane ajkule, i nezaobilazni Tyrant na samom kraju koji će vam pomrsiti konce svojom pojavom.

Resident Evil je igra koja je u svoje vreme definitivno postavila standarde budućim izdanjima, izrodila gomilu nastavaka, prvih par nastavaka još uspešnijih od prvog dela a o kojima će biti reči takođe, dobila konkurenciju od Konamija u vidu Silen Hilla, zatim povratni pokušaj Alone in the Darka, takođe Capcomov biser Dino Crisis, Clock Tower, Fatal Frame i jos dosta naslova koji su usledili nakon ove igre razvijali su žanr dalje i stvarali podlogu koja se kasnije pretvorila u neku drugu priču.

residentevilmansion-1

Igra se preporučuje svima od 7 do 77 ukoliko ih vid služi i čuka ne preskače, a ponajviše se preporučuje novim generacijama hibridnih igrača koji uporno pljuju po ovim remek delima i veličaju njihove izrode od nastavaka koji su izašli u zadnje vreme. Igra je 2002. godine na GameCubu dobila svoju remake verziju koja se i dan danas smatra za jedan od najboljih Resident Evil naslova ikad, a čiju ćemo HD doteranu verziju dobiti nakon samo 13 godina kasnije, krajem Januara 2015. na PS3, PS4, Xboxu360, Xboxu One-u i PC-u! Ipak originalni Resident Evil iz daleke 1996. svima koji smo ga tada odigrali ostaće zauvek u sećanju.